0
Pozorišni poslenici iz Poljske, Srbije, Crne Gore, Francuske, Letonije, BiH i Slovenije napustili su hrvatsku prestonicu sa jakim utiscima i planovima o saradnji, ali neminovno se postavlja pitanje - gde smo mi?
U Zagrebu je krajem maja održana smotra najboljih predstava hrvatskog teatra, u organizaciji hrvatskog ogranka ITI Centra i izboru njegove direktorke Željke Turčinović. Šoukejs tokom četiri dana ugošćuje inostrane teatarske stručnjake – kritičare, direktore festivala, prevodioce i slaviste – sve koji mogu da učestvuju u promociji hrvatskog dramskog i plesnog teatra.
Plesna scena je ove godine predstavljena sa dva solo programa: „O roza budućnosti“ Ane Kreitmeyer i Zrinke Užbinec je mučna borba tela da osvoji sebe i prostor oko sebe, i da se iz pasivnog stanja izbori za aktivnu poziciju. Minimalistički i pomalo hermetični solo, za razliku od „Bi-polar B(e)Ar/e“ Marina Lemića, koji pleni raskošnom lepotom muškog tela u potrazi za srećom, ograničenom upravo mnogostrukošću mogućnosti i izraza.
Vrhunac ovogodišnje manifestacije trebalo je da budu „Braća Karamazovi“, autorski diptih evropske rediteljske zvezde, Olivera Frljića, koji se igra tokom dve večeri. Hit predstava Zagrebačkog kazališta mladih nažalost je otkazana, iz opravdanog razloga – kovida.
Umesto Karamazovih „Ajhman u Jerusalimu“ Jerneja Lorencija u ZKM. Autor uz pomoć osmoro glumaca pokušava da raščlani zlo, njegove različite manifestacije, domete i efikasnost prosuđivanja (suđenja), uzroke i posledice, uz lične ispovesti glumaca vezane za naš poslednji rat. Knjiga Hane Arent ovde je samo polazište za spektar različitih asocijacija i prilaza problemu, razuđen do mere da se poenta negde usput izgubila.
Jedna mala, off predstava, „Biografija ptica“ autorke Nine Bajsić, odigrana je u prijatnom, nepozorišnom prostoru ITI centra. Dvoje učesnika, glumac i muzičar, pripremajući se za recital koji nikada neće početi, propituju na lirski, ali i duhovit način, koliko dušu poezije, toliko i istinitost bilo kakve naracije.
Pravi mali komični biser je „Dvostruki aksel“, dvojca Dražen Šivak i Mladen Vasari u Teatru &TD. Reč je o dvojici komičara i njihovim dirljivim pokušajima da se komedija dogodi. Što treba pažljivo gledati, uz svest da je reč o parodiji, da je sve to što rade zapravo parodiranje onih koji bi to tako da rade. Uz onoliko empatije koliko i ruganja. I samoruganja.
„Mala Frida“ Gradskog kazališta Žar ptica, uzbudljivo je svedočanstvo o dečjoj patnji „onih koji su drugačiji“, uz realan optimistički pristup. Na zabavan način predočava i deci i odraslima neke važne stvari u životu, uz neodoljivu Amandu Prenkaj u naslovnoj ulozi. Bila bi greška da se ovaj tekst Jelene Kovačić ne nađe i na našim scenama.
Poslednje veče međunarodnog druženja po zagrebačkim teatrima ispunila je još jedna značajna predstava – „Dobro je dok umiremo po redu“ dramaturške zvezde Ivora Martinića, u preciznoj, suverenoj režiji beogradskog đaka Aleksandra Švabića. Porodična priča, melanholično-duhovito-dramatična, u vrhunskoj interpretaciji ZKM ansambla, takođe bi bila dobrodošla pred našom publikom.
Iz godine u godinu zagrebačka off scena nudi raznolikost koja fascinira, i iz naše perspektive izaziva blagu ljubomoru. Ne možete se sa nostalgijom ne setiti desetina i desetina alternativnih i amaterskih pozorišnih prostora po Beogradu i Srbiji, koji su devedesetih ugušeni i nestali. Nema reke bez pritoka, nema ni dobrog mejnstrima bez off produkcije.
Dvadesetak pozorišnih poslenika iz Poljske, Srbije, Crne Gore, Francuske, Letonije, Bosne i Hercegovine i Slovenije napustilo je Zagreb sa jakim utiscima i planovima o saradnji. I neminovno se postavlja pitanje – gde smo mi? Šta radi naš ITI centar, odnosno zašto ne radi? Godinama Željka Turčinović nudi svu moguću pomoć ne bi li regionalni centri proradili, i udruženi bili vidljiviji na evropskoj i svetskoj sceni. Iz Srbije nema odgovora.
Bonus video: Luna Park grafiti Beograd TKV umetnost Dorćol Platz
