"Uaaaa" pomoćniku gradonačelnika Subotice, orile se pištaljke i nestala struja usred govora laureata: Nova.rs na otvaranju Palićkog festivala

Tradicija Palićkog festivala nalaže da se na otvaranju smotre evropskog filma, osim organizatora, publici obrati neko od zvaničnika Grada Subotice, Ministarstva kulture ili Pokrajinskog sekretarijata ili vlade. I dok su zvaničnici i Pokrajinske vlade i Ministarstva kulture, koje je pokrovitelj festivala, ovoga puta izostali, bio je tu predstavnik Subotice, kao grada domaćina.

No, pred publikom, koja je ispunila Letnju pozornicu na Paliću, nije se pojavio kao prethodnih godina gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, već njegov pomoćnik i to za komunalne delatnosti Srđan Samardžić.

I kako je izašao na binu i pomenuo ime svog pretpostavljenog - gradonačelnika Bakića tako su se na Letnjoj pozornici začuli uzvici negodovanja. Orilo se: "Uaaa, uaaa, uaaa". Samardžić je, uprkos vrlo glasnom negodovanju velikog dela publike, nastavio da priča o značaju festivala, o tome kako publiku tokom pet dana očekuje 140 filmova u 16 selekcija, kako je Palić mesto susreta prijatelja, da je festival jedan od brendova koji promoviše Suboticu, simbol grada, kako su tokom nekoliko dana Palić i Subotica centar kulture Srbije…

Ali, kako su utihnuli uzvici "Uaaa", dok je Samardžić odlazio sa scene, tako se u publici neko dohvatio pištaljke i iz sve snage duvao u istu. Jedva su utihnuli zvuci pištaljke tek kada su najavljivani članovi žirija takmičarskih selekcija na Paliću.

Nagrade Čerkaskom i Loznici

A kad se malo smirila situacija predstavljen je ovogodišnji dobitnik nagrade za izuzetan rad na polju nezavisnog filma "Underground spirit", austrijski sineasta Peter Čerkaski. Vredno priznanje uručio je austrijskom reditelju programski direktor Palićkog festivala Miroslav Mogorović.

- Ova nagrada je zaista došla iznenada. Pre mesec-dva dana dobio sam i-mejl organizatora festivala da žele da mi uruče nagradu. I kada sam malopre pogledao mali odlomak iz mog filma zaista je andergraund. Ako zaista želite da se uverite da sam zaslužio nagradu, pogledajte sutra i prekosutra veći deo mog opusa u Bioskopu Abazija. Hvala festivalu i zaista mi je drago što sam na ovom divnom mestu - kazao je Čerkaski.

Posle Čerkaskog dodeljeno je još jedno tradicionalno priznanje Festivala evropskog filma Palić - nagrada "Aleksandar Lifka" za doprinos kinematografiji, koja je ustanovljena još 2000. godine.

Ovogodišnji laureati “Lifke” su Sergej Loznica i Svetozar Cvetković. I dok će potonjem nagrada biti uručena sutra, prvom - ukrajinskom sineasti, autoru skoro 30 dokumentarnih i pet igranih filmova, koji su svetske premijere imali u Kanu ili Veneciji, i koji iza sebe već ima mnogo priznanja, poput onog za "Donbas” na Kroazeti, "Lifka" za doprinos evropskoj kinematografiji je svečano uručena na startu festivala.

Predsedniku Saveta festivala Dušanu Kovačeviću pripala je čast da uruči priznanje Loznici, a i sam akadaemik izrazio je zadovoljstvo što ima tu počast i podsetio da će sutra uveče publika moći da vidi premijerno na Paliću novi film reditelja "Dva tužioca". A laureat je publici poželeo "dobro veče" na srpskom i priznao da se ovde oseća kao kod kuće.

- Kao da mi je ovde porodica… Prvi put sam u bioskopu gde dve kule štite bioskop na otvorenom - s rečima hvale započeo je Loznica, da bi istog trena, usred njegovog govora, nestala struja. Sve se zamračilo, kako scena, tako i auditorijum, a reditelj, pokušavajući da "izvuče situaciju", iz mraka je vikao publici:

- Ne sekirajte se… A spremio sam najbolji govor u životu…

Kad je, posle nekoliko minuta mraka, stigla struja, Loznica se opet našalio kako smo se "vratili u civilizaciju" i nastavio:

- Velika je čast dobiti ovu nagradu. Ali, ne prestajem s radom, nastavljam. Radim na novom filmu. Pre 30 godina snimio sam prvi film, i od tada živim samo za film i od filma. To je moguće, verujte. Ako imate strasti, ljubavi, energije i pomalo talenta, moguće je - poručio je i prisetio se svojih profesora s Moskovskog univerziteta u doba kad je u toj instituciji vladala sloboda izražavanja, za razliku od danas:

- Živimo u opasno veme, to i sami osećate. Teško je otvoreno izraziti mišljenje, mnogo ljudi se plaši. Ali ja pratim jednu Čerčilovu rečenicu: "Ako već ideš kroz stado, samo nastavi napred!"

Premijera poslednjeg filma Milinkovića

A film, čijom je svetskom premijerom večeras otvoren Palićki festival, jeste domaće ostvarenje "Sedef magla", poslednje koje je za života snimio reditelj Milorad Milinković. Uoči premijere publici se predstavila ekipa filma, koji je uvršćen u glavni takmičarski program, ali van konkurencije.

Radnja filma počinje da se plete davnih dana, 1882. kada Jelena Ilka Marković pokušava da ubije kralja Milana Obrenovića u Sabornoj crkvi. Biva osuđena na 20 godina zatvora, ali ubrzo je pronalaze mrtvu u zatvorskoj ćeliji. Po zvaničnoj verziji - obesila se peškirom o krevet. Ali, sedam godina kasnije, istog dana su pronađena dva tela - na obali Save alasi pronalaze telo ubijene devojke, a u Topčiderskoj šumi telo praunuka kneza Miloša. Otkriva se da su ova oba ubistva povezana sa atentatom u Sabornoj crkvi. Posle mnogo vremena, slučaj ponovo biva otvoren, a istražuju ga jedan propali advokat i šef beogradske policije.

Publici na Letnjoj pozornici su se poklonili Stevan Marić, montažer, Milan Mumin koji glumi pevača u filmu, glumci Marijana Anđelković, Jana Ivanović i Petar Strugar, kao i scenarista i producent Dragoljub Stojković, i izvršni producent Mogorović, koji se prisetio nedavno preminulog reditelja:

- Žao mi je što ne mogu da pozdravim reditelja Milorada Milinkovića, ali nećemo ići na patetiku, već ćemo ga se rado sećati kao osobe koja je ispunjavala naša srca.

Stojković, po čijoj je istoimenoj knjizi i snimljeno ostvarenje, prisetio se kako je Milinković odmah hteo da snimi film, čim mu je zajednički im prijatelj dao delo "Sedef magla":

- I tada smo Milorad i ja otišli u kafanu, i od tad smo u kafani bili...

Glumica Jana Ivanović istakla je kako je rad na ovom projektu bio poseban, dok je i Petar Strugar priznao da je snimanje "Sedef magle" bilo drugačije iskustvo:

- Sam proces rada je bio inspirativan, bez puno mudrovanja. Jako mi je prijalo da radim s Miloradom, jer je bio konkretan čovek, nismo gubili mnogo vremena.

U publici je bila Milinkovićeva ćerka Divna. I kad su je "prozvali" da izađe na scenu, a ona dirnuta mahala publici s bine, pozdravljena burnim aplauzom, bio je to posebno emotivan trenutak ove, malo je reći, uzbudljive prve festvalske večeri.