„Nora - Lutkina kuća“ nakon jednog veka u nacionalnom teatru

Konferenciju za medije otvorila je direktorka Drame Molina Udovički Fotez.- Ovo je jedan topli, živi i uzbudljivi komad koji gotovo sto godina nije igran u Narodnom pozorištu, Tatjana Mandić Rigonat je u punoj stvaralačkoj zrelosti, kao reditelj naše Drame ima tri predstave na repertoaru - „Zli dusi“, „Ivanov“ i „Balkanski špijun“, koje publika jako voli i koje su donele niz nagrada ovom teatru.

U drami „Nora“, norveški pisac Henrik Ibzen potresno analizira problem neravnopravnog položaja žene u braku i društvu. Glavna junakinja Nora, svesna da ne može da odgaja decu ako nije uspela da izgradi vlastitu ličnost, zauvek je otišla iz okruženja koje ju je činilo nesrećnom. Za tadašnje vreme bilo je neshvatljivo da žena može da napusti muža i decu, pa je Ibzenovo delo imalo veliki odjek, jedini su smatrali vrlo nepristojnim pisati o porodični odnosima i raskolu, dok su ga drugi smatrali himnom slobode dotad zapostavljene žene.Tatjana Mandić Rigonat istakla je da je u ovu veliku avanturu iščitavanja Ibzena u savremenom kontekstu krenula tako što se okružila umetnicima sa kojima se izuzetno dobro razume i sa kojima je već radila.- Nada Šargin je glumica koja me inspiriše i bez nje ne bi bilo moje rediteljske „Nore“ i mislim da je ovo kruna naše saradnje.Podsetila je da „Nore“ nije bilo čitav vek u Narodnom pozorištu, kao ni u drugim beogradskim teatrima, iako je reč o komadu koji je proneo slavu Ibzena širom sveta i nezaobilazna je tačka svih velikih pozorišnih kuća.- Ovu „Noru“ doživljavam kao praizvedbu. Ona je nulta pozicija od koje se kreće kada se razmišlja o slobodi pojedinca i slobodi žene. Kada sam počela da radim komad anketirala sam mnoge ljude, i retko ko je umeo da mi kaže o čemu se govori u njemu. Klasici su nepročitani. A oni su savremeniji od mnogih koji danas pišu komade. Savremenost se ne određuje trenutkom kada drama nastaje, nego piščevim uvidom u ljudsku psihologiju, u društvene mehanizme, i u stilu i načinu kojima pristupa temi. Zato je Ibzen moj savremenik – naglasila je Tatjana Mandić Rigonat.

Ona je dodala da je Ibzen pisao „Noru“ u vremenu kada se postavljalo pitanje da li je žena čovek ali da nije mislio da je napisao feministički komad, već da se tema ove drame tiče svakog čoveka, žene i muškarca.- On je pisao da svaka ptica treba da peva iz sopstvenog grla. To znači da treba da imamo svoje misli, a ne da budemo deo mase. Birati slobodu znači preispitivanje svega, i to čoveka skupo košta Za mene je suština Ibzenove „Nore“ trenutak prosvetljenja u kojem čovek prozire svoj život, odbacuje laž, ne želi da bude žrtva, i kreće putem iskrenosti, ne pitajući se o nagradi ili kazni – zaključila je rediteljka.Glumica Nada Šargin, prvakinja Drame nacionalnog teatra, otkrila je da je ulogu Nore prihvatila isključivo zbog Tatjane Mandić Rigonat.- Prvenstveno mi je bitno kakav je čovek sa kojim radim, a ona je jedna od najkvalitetnijih ljudi u svakom pogledu. Zatim, važno mi je bilo da Noru prihvatim, jer kada sam čitala dramu nisam je baš razumela iz svoje lične, privatne pozicije. Tako sam i Noru osuđivala nekih 20, 30 strana, dok nisam shvatila da je moj otac drugačiji od njenog, kao i muškarci u mom životu od njenog supruga Torvalda, i koliko nam treba mnogo obrazovanja da bismo mogli da razumemo jedni druge.

Glumac Hadži Nenad Maričić smatra da ova „Nora“ ima dosta simbola koji će komunicirati sa prublikom na mnogo načina.„Nora“ se igra u prevodu Ljubiše Rajića a u glumačkoj podeli su Nada Šargin (Nora Helmer), Nenad Stojmenović (Torvald Helmer, advokat, Norin suprug), Hadži Nenad Maričić (Doktor Rank), Katarina Marković (Gospođa Kristina Linde), Goran Jevtić (Advokat Nils Krogstad) i Jelena Blagojević (Sluškinja). Kao Norina i Torvaldova deca, učestvuju Teodora Milin/ Luna Glišić, Lazar Laketa/ Vuk Romanić i Uroš Marković/ Aleksa Vulović.

Osim adaptacije i režije, Tatjana Mandić Rigonat uradila je i izbor muzike, a u umetničkom timu su i Branko Hojnik (scenograf), Ivana Vasić (kostimograf), Irena Dragović (kompozitor), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Igor Koruga (scenski pokret) i Jelena Tvrdišić (video rad).Biće ovo u Narodnom pozorištu treća postavka drame „Nora - Lutkina kuća“ koju je slavni norveški književnik, jedan od najvećih dramskih pisaca svetske književnosti Henrik Ibzen, napisao 1879. godine. Prva premijera održana je 28. januara 1889. godine, a naredna 12. maja 1921. godine.Bonus video: Svetozar Cvetković o Faustu i aktuelnom trenutku

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=svetozarcvetkovicizjavads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2876996"]