3
"Ova tupava plavuša nije ničija budala. I ako sam jednu stvar naučila, to je da se plavuše bolje zabavljaju", pevala je daleke 1966. godine Doli Parton. Ovim stihovima kao da je sama sebi prorekla sudbinu, postavši jedna od najuspešnijih umetnica u istoriji i dočekavši pre neki dan svoj 75. rođendan kao ikona popularne kulture.
Možda bi nekom neupućenom prve asocijacije na Doli Parton bile njeno bujno poprsje, američka „seljačka“ (kantri) muzika i počesto kičerajski izgled, upotpunjen dramatičnom šminkom i grandioznim perikama. Ali, stvarnost je drugačija. Ta „glupa blondina“ (Dumb Blonde), kako je bilo ime singla sa njenog debi albuma „Hello I’m Dolly“, odavno se upisala u istoriju popularne muzike.
Snimivši 47 albuma, napisavši više od 3.000 kompozicija i dvadesetak knjiga, prevashodno za decu, igrajući u dvadesetak filmskih i TV ostvarenja, pokrenuvši uspešne poslovne poduhvate i bivajući, iznad svega, dobročinitelj, usudila se da se otisne tamo gde se retko koja dama pre nje drznula da ode. I postala je tako i ikona feminizma. Izraza koji uporno odbacuje, kao što se gnuša toga da njeno ime stoji uz reč „politika“ u bilo kakvom kontekstu. A njena impresivna karijera i dela demantuju je.
Nije joj se dalo da „na sva zvona“ 19. januara proslavi 75. rođendan, jer je samo dva dana kasnije izgubila mlađeg brata i muzičkog saradnika Rendija Partona, koji je preminuo od raka u 67. godini.
A samo koji dan uoči Nove godine u Americi je objavljena knjiga „In She Come By It Natural“ u kojoj autorka Sara Smarš beleži život Doli Parton. Opisuje put pevačice, glumice, kantautorke, koja je s početka bila „predmet“ šala zbog bujnog poprsja do univerzalno voljene ikone. Uprkos preprekama, piše autorka, zauzela je centar scene, na kome žene kroz istoriju nisu počesto bivale.
Put ka slavi Doli Parton možda najbolje opisuje ona izraubovana fraza – od trnja do zvezda. Rođena 1946. godine kao četvrto od dvanaestoro dece u brdima Velikih smouki planina u Tenesiju (planine koje gore) odrastala je u kući bez vode i struje. Ali, od majke je pokupila „crv za muziku“ i već sa šest godina počela da piše pesme. Nastupala je kao devojčica na lokalnim radio i TV stanicama, a svoj prvi singl „Puppy Love“ snimila je kada je imala samo 13 godina. Kada ju je čuo, Džoni Keš ohrabrio ju je da ode iz rodnog kraja, ako želi pravu muzičku karijeru. I Doli je krenula put Nešvila.
Vrlo brzo je tamo uočen njen autorski potencijal, a upoznaje i Portera Vagonera koji joj nudi nedeljne nastupe u njegovoj TV emisiji. Šira publika upoznaje je 1973. godine zahvaljujući pesmi „Jolene“.
– Možda izgledam kao izložbeni poni, ali ja sam radni konj – tako se na početku branila od zluradih komentara na njen izgled. Nesvesno je postajala glas žena svih boja, rasa, klasa i tako simbol feminizma.
Partonova se nikada nije uzdržavala od toga da iskaže sve nepravde sa kojima se suočavaju žene. Još u prvim pesmama motivi koji se stalno ponavljaju jesu licemerni i nasilni muškarci, pa čak i ubice, žene koje na svakovrsne načine bivaju upotrebljavane i zloupotrebljavane, žene koje su prepuštene same sebi, izložene stubu srama…
I njeni postupci izazivaće divljenje žena. Nakon što je sedam godina u televizijskim emisijama izigravala „devojku- pevačicu“ odlučila je da raskrsti sa poslovnim partnerom Porterom Vagonerom. Odbila je čak i „kralja rokenrola“ Elvisa Prislija kada joj je on tražio polovinu izdavačkih prava da snimi njenu kompoziciju „I Will Always Love You“. Ta odluka bila je toliko pametna i vizionarska što će se pokazati daleko kasnije – 1992. godine kada je numera u izvođenju Vitni Hjuston sa saundtreka za film „Telohranitelj“ postala najprodavaniji singl jedne umetnice u istoriji.
Dugo je Partonova bila izložena seksističkim komentarima u javnosti. A kao seksualni objekt, začuđujuće, videle su je i neke ženske TV zvezde kod kojih bi dolazila u emisije. Mnoge, od Barbare Volters do Opre Vinfri uvek bi joj pred kamerama govorile – „Ustani, pokaži svima svoju figuru“.
Nije im ostajala dužna zbog prozivki na račun bujnog i dubokog dekoltea! Ali, na svoj način…
– Sve ove godine ljudi su mislili da je šala na meni, ali u stvari je na javnosti. A ja tačno znam šta radim – rekla je Barbari Volters.
Dekoltei, veštački nokti i ogromne perike, od kojih čak ni danas ne odustaje, zapravo su posveta njenim korenima, tvrdi autorka knjige za „Fajnenšl tajms“.
Uostalom i sama je izjavila pre dve godine za „Gardijan“ da o modi ništa ne zna, dodavši:
– Ali, ljudi znaju da ću se oblačiti onako kako mi se prohte, kako hoću. Odgovara mi!
Doli Parton je pevačica, glumica, poslovna žena, izvođač, producent, spisateljica, filantrop, ali sebe prevashodno smatra kantautorkom. Kako i ne bi kada njen katalog broji oko 3.000 pesama i 47 solo albuma.
Jedna je od retkih kantri umetnica koja je odavno prevazišla granice tog žanra. A to je vrlo svesno učinila. Ne želeći da bude zauzdana „stegama“, još od sedamdesetih je počela da eksperimentiše sa drugim žanrovima, od popa do blugrasa. Jedan od takvih primera jeste i duet sa pokojnim Kenijem Rodžersom u pesmi „Islands in the Stream“, koju je komponovao Beri Gib iz „Bi džiza„.
A njena pesma „9 to 5“ za istoimeni film (Od devet do pet) u kome je imala debi na velikom platnu i igrala uz Džejn Fondu i Lili Tomlin iz 1980. godine bio je sasvim proračunat potez kako bi se domogla mejnstrima. U tome je i uspela. Pesma je nominovana za Oskara, dobila je dva Gremija i jedna je od najobrađivanijih pesama Partonove.
A sve vreme svoje karijere insistirala je da je apolitična. I da je to razlog njenog trajanja.
– Politika me ne zanima. Imam mnogo fanova sa obe strane ograde. Naravno, imam svoje mišljenje, ali naučila sam odavno da je bolje prećutati neke stvari – govorila je 2019. u podkastu „Dolly Parton’s America“, koji se osvrtao na njen životni put.
Kada ju je u tom podkastu domaćin iskušavao pitanjima o jačanju desničarske politike u Americi, opet se nije dala. Podsetio ju je kako joj je bilo neprijatno kada su na dodeli Emi nagrada 2017. godine njene koleginice iz filma „9 to 5“ Džejn Fonda i Lili Tomlin preformulisale repliku iz tog ostvarenja kako bi ismejale tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa. Kako je Partonova ćutala, a onda iznebuha počela da se sprda sa svojim bujnim poprsjem…
Upitao ju je i da li je feministkinja, na šta se razjarila, rekavši:
– Ne smatram da treba razapeti sve na krst samo zato što su neki počinili greške. Reč feministkinja kao da implicira da mrzim sve muškarce!
Stasavajući muzički šezdesetih, u konzervativnom muzičkom svetu Nešvila, shvatila je da bi joj bilo kakav politički angažman, pa čak i stav, samo zasmetao u ostvarivanju cilja.
– Viđala sam takve stvari ranije, kao što je bio slučaj sa „Diksi čiks“ – izjavila je za britanski „Gardijan“ 2019. setivši se kakvoj su hajci članice ovog ženskog kantri benda bile podvrgnute kada su ustale protiv rata u Iraku 2003. godine uz izjave da ih je sramota što su iz iste države kao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš.
– Ako iskažeš svoj stav možeš vrlo lako da uništiš svoju karijeru… Naravno da imam mišljenje, ali to ne znači da ću ga pustiti u etar jer ću tako samo razjariti mnogo ljudi – pojašnjavala je i tad.
Uzdržavala se od iskazivanja svog stava i tokom čitave prošle godine, kada je u Americi bila uzavrela situacija, uzorkovana pandemijom, policijskom brutalnošću što je dovelo do građanskih protesta. Jedino što je se omaklo bila je ova izjava za američki magazin „Bilbord“ prošlog avgusta u kojoj je aludirala na pokret „Black Lives Matter“.
– Mislite li da su naše bele zadnjice jedino važne?
Zapravo, mnogi od njenih intervjua naročito poslednjih godina pomalo su čudni, konstatovao je nedavno britanski „Indipendent“. Muzička zvezda zaobilazi važne teme „kao kiša oko Niša“ i drži se oveštalih fraza kako svima „želi dobro“, uz „pozivanje na jedinstvo“. Ali, to što nikada zbog neizražavanja stava nije prozvana govori o dubini Doli Parton. Govori o tome da je ona žena od akcije, a ne praznih reči. Jer ono što je ona uradila daleko je vrednije od neke javno izgovorene reči.
Ako se pogledaju svi izbori koje je Doli Parton načinila tokom karijere jasno je gde joj je srce. Volela ili ne volela tu reč, feminizam Partonove je vidljiv još od početka. Kada su se sa pevačicom na početku sprdali kako je „tupava plavuša“ ona im je još tada očitala lekciju:
„Ova glupa plavuša nije ničija budala“, pevala je u pesmi „Dumb Blonde“ koja je otvorila njen debi album, objavljen 1967. godine.
I bila je, ne samo kada su žene u pitanju, pionir u borbi da zadrži sva autorska i izvođačka prava nad svojom muzikom i stihovima. Donirala je milione i milione dolara za istraživanje i pronalazak leka protiv side. Zalagala se među prvima za prava transrodnih osoba i za istopolne brakove. A bogatstvo koje je stekla nikada nije štedela. Naprotiv, davala je i daje i danas.
Napravila je i svoju varijantu Holivuda – Dolivud (Dollywood) tematski park u Pidžon Fordžu u Tenesiju, nedaleko od mesta u kome se rodila. Zahvaljujući ovoj atrakciji lokalna ekonomija zaradila je milione, a Dolivud je u tom mestu najveći poslodavac.
These beautiful Smoky Mountains. ? pic.twitter.com/uZrIG56sQm
— Dollywood Parks & Resorts (@Dollywood) May 5, 2020
Zahvaljujući njenoj dobrotvornoj organizaciji „Imagination Library“ više od stotinu miliona knjiga poslato je stotinama hiljada dece uzrasta do pet godina širom sveta. Prošle jeseni donirala je milione dolara za vakcinu kompanije „Moderna“ protiv koronavirusa.
– Ponosna sam devojka danas jer znam da sam imala bar nešto sa onim što će nam pomoći da se oslobodimo ove lude pandemije – izjavila je u novembru prošle godine.
Ne oseća pripadnost nijednoj od dve stranke u američkom establišmentu – ni demokratama ni republikancima. Predstavlja sebe i svoju, kako kaže, „Doli partiju“. Njen pogled na svet, a samim tim i politiku baziran je na onome što je ispravno, na saosećanju, podeli bogatstva i pomoći kome god je ona potrebna. A neko bi na sve ovo rekao da se njeni stavovi podudaraju sa ideologijom progresivne levice…
Legendi koja se već decenijama plete oko imena Doli Parton doprinosi i njena misterioznost. U braku je Karlom Tomasom Dinom još od 1966. godine, a niko ne zna ko je on, ima tetovaže po telu za koje se mnogi pitaju da li zaista postoje, tajno je producirala TV seriju „Bafi: Ubica vampira“, ali to nigde nije zabeleženo… Jedino što je očigledno kad je Doli Parton u pitanju jesu njen talenat i harizma, zbog kojih traje više od pet decenija. Ali, i bujno poprsje zbog koga i danas, u 75. godini života zbija šale. Kao i nesebično pomaganje. A koliko god se grozila izraza feminizam i ubeđivala sve u svoju apolitičnost obe stvari su više nego očigledne.
Usred globalnog haosa Doli Parton je ponovo pokazala da je među retkim osobama koje ujedinjuju. Na to kao da oduvek poziva sa raširenim rukama na gotovo svakoj fotografiji načinjenoj u javnosti. Njeni stihovi ispunjeni sećanjima, traumama, ali i duhovitošću nastavljaju da dodiruju ljude iz svih sfera života, generacija, rasa. Zahvaljujući njenom dobročinstvu nebrojeno dece naučilo je da čita, a neko će se zbog njenog plemenitog čina odbraniti od koronavirusa.
