Nikolina Nikolić: Slika je zapis vremena i beleška ličnosti

Piše: Barbara Garčević

U Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu u toku je izložba „Zapisi 72“ slikarke Nikoline Nikolić. U pitanju je prva samostalna izložba mlade umetnice u ovom galerijskom prostoru. Okuplja izbor radova iz najnovijeg ciklusa autorke i koncipirana je kao ambijentalna postavka u kojoj se pojedinačne slike povezuju u jedinstvenu prostornu celinu.

Slikarstvo Nikoline Nikolić razvija se kroz intenzivan odnos prema materijalnosti slike - kroz slojeve pigmenta, teksture i gestualnog poteza koji se sabiraju u složene vizuelne strukture. U ovom ciklusu radova fragmenti slike organizuju se u svojevrsni slikarski dnevnik, dok monumentalni formati i ritam manjih radova uspostavljaju prostorni narativ izložbe.

Postavka izložbe oblikovana je kao celovit galerijski ambijent u kojem se radovi međusobno nadovezuju i grade prostor koncentrisanog iskustva slike. Galerijski prostor prilagođen je ritmu i atmosferi autorkinog slikarstva, omogućavajući da izložba funkcioniše kao jedinstvena vizuelna i prostorna struktura.

Ovaj ciklus slika razvijao se, prema rečima umetnice Nikoline Nikolić, kao proces dugog i koncentrisanog rada sa materijom slike.

- Slojevi boje, tragovi i strukture nastajali su postupno, kao zapisi jednog unutrašnjeg procesa. Izložba je za mene trenutak u kojem se ti fragmenti prvi put povezuju u celinu i ulaze u prostor dijaloga sa publikom.

U kataloškom tekstu izložbe „Zapisi 72“ istoričar umetnosti i univerzitetski profesor Nikola Šuica napominje da se slikarstvo Nikoline Nikolić razvija kao proces sabiranja slikarskog gesta i materije:

„Slikarski gest sabira se u efekte zbirnosti i biomorfne matrice senovitih tragova, vibrantnih kontura i obojenih simulacija, otvarajući prostor u kojem se slika oblikuje kao intenzivno polje savremenog iskustva“.

Umetnica Nikolina Nikolić, koja je rođena 2001. u Kragujevcu svoje slikarstvo zasniva na istraživanju odnosa između materijalnosti predmeta i unutrašnjeg doživljaja stvarnosti. Nakon studija na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu razvija izraz zasnovan na intenzivnom sukobu boje i forme, u kojem platno postaje polje egzistencijalnog preispitivanja.

Iskustvo prostora i ambijenta razvija i kroz rad u oblasti scenografije, angažmane u Knjaževsko-srpskom teatru, SKC-u i Bard teatru, gde scensko iskustvo prenosi u slikarski medij i monumentalne formate. Od 2024. godine učesnica je Bijenala mladih, izlagala je na više grupnih izložbi, a dobitnica je i prve nagrade na likovnom konkursu festivala „Nušićijada“.

U njenom radu centralno mesto zauzima pitanje identiteta i ličnog iskustva postojanja, koje autorka često sabira u latinsku formulu „Quis sum ego?“ (Ko sam ja?), trajno utkano u slojeve njenih slika.

O prvoj samostalnoj izložbi „Zapisi 72“, koja će trajati do 31. marta u Aleksić galeriji savremene umetnosti, kao i dosadašnjim utiscima s postavke, koje nosi, umetnica Nikolina Nikolić govori u razgovoru za Nova.rs:

- Da budem iskrena, još uvek nisam sasvim sumirala utiske. Jako je lepo videti veliki broj ljudi na okupu koji vas podržava, dobro poznata lica, zagrljaje... Slobodno bih mogla da kažem da je to za mene bio emotivni šok. To jedino opisuje trenutno poimanje tih susreta uoči i posle otvaranja izložbe.

Da li naziv izložbe nosi neku simboliku?

- Naziv izložbe predstavlja niz zapisa koji su bili jedna od osnova u procesu stvaranja. Moj pristup radu nimalo nije organizovan, čini se i nimalo svestan... dosta je tekstova, žvrljotina i kolaža koji obrazuju dela. Sa druge strane, slika je zapis vremena, osećaja, i beleška ličnosti. Numerički broj 72 sačuvan je na samoj slici, i obeležava začetak ciklusa koji obrazuju muzičke kompozicije. Stoga su oni radovi koji su istovremeno nastajali poneli nazive 72.3, 72.4,...72.11.

Reklo bi se da su slojevitost i materijalnost u fokusu vašeg rada- koliko je proces rada kontrolisan, a koliko prepušten spontanosti i “otporu” same materije?

- Možda nam je terminologija neprijatelj jer ne bih rekla da je spontanost dobar termin s tim što, naravno, ne isključujem takve trenutke. Međutim, kada slikate, vi doslovno izmičete, što je napisano na poleđini jedne slike.

Stoga, u tim trenucima, kako vi kažete spontanosti, probuđujete svoju podsvest. Rekla bih da su to najlepši zamasi.

Koliko vam je važno da publika „razume“ poruku, a koliko da je samo doživi?

- Mislim da taj "sistem" ophođenja prema delu jeste krajnje subjektivan kada je reč o publici, lično prema svojim delima ne osećam ništa. Zato su mi tuđi doživljaji važni, nagone me da osvestim momente kojih nisam bila svesna.

Koliko je iskustvo rada u pozorištu uticalo na vaš umetnički izraz i odnos prema prostoru?

- Nedavno sam o tome razmišljala, i pozorište je najvažnija karika u zrenju ličnosti. U mom slučaju ono me je u potpunosti izgradilo. Pozorište sažima sve umetničke grane i postavlja ih pred vas.

Kao dete sam bila član tih amaterskih trupa, jer tada je bilo važno biti prisutan na sceni, čitati, slušati, gledati... Onda malo glumite, oprobavate se u raznim veštinama i još jednom izmičete. Zavolela sam sve ono što je iza kulisa - stvaranje dela. U svakom prostoru možete da se poigrate sa rekvizitom i napravite malu scenu.

Nalazite se na početku umetničke karijere, ali već sa jasnim autorskim rukopisom. Koje su vaše dalje ambicije: produbljivanje ovog izraza ili možda istaživanje novih koncepata?

- Hvala vam na lepim rečima! Sve što dopire do vas postaje deo vas, makar podsvesno. Sklona sam lutanju, volim da upijam život, volim da istražujem... Rekla bih da svaki novi koncept, ili nova tema, ili čak motiv, zavise od okolnosti u kojima se vi nalazite. Sve novo što nadolazi ne mogu unapred da osmislim - dogodi se, a ja samo prisustvujem.

Aleksić galerija savremene umetnosti iz Kragujevca podržava mlade umetnike, te je tako i otpočela svoju novu sezonu upravo vašom izložbom. Koliko je za mladog umetnika zaista presudno da na početku karijere dobije podršku jedne galerije poput ove? I da li takva podrška može da utiče i na pravac u kojem se vaš rad dalje razvija?

- U svetu umetnosti je jako važno da neko zapazi vaš rad i da se posveti tome. Uz takvu podršku imate priliku da ostvarite pun potencijal. Nisu sve galerije posvećene mladim autorima, nažalost gotovo ih ni nema. Postoji neka procedura usled koje smo zapostavljeni, te je nemoguće iskoračiti na likovnu scenu. Naspram toga Aleksić galerija se zauzima za savremenike, prevashodno mlade autore. Umesto brojnih grupnih studentskih izložbi, čekanja u redu da "sakupite" dovoljan broj takvih izložbi i najzad ostvarite samostalnu, Aleksić galerija se zauzima za vaš rad.

Sve te mogućnosti su važne, jer imate ne samo priliku, već i širinu da eksperimentišete i poigrate se slobodno na sceni na koju tek stupate... Nije to samo prilika, već i čast.