0
Jedan od najambicioznijih i najskupljih poduhvata u istoriji Luvra upravo se privodi kraju. To je petogodišnji projekat premeštanja vrednih artefakata iz Pariza u moderno novo zdanje, koje je udaljeno od francuske prestonice dvestotinak kilometara.
Više od godinu i po dana nebrojeni kamioni premeštaju blago iz centralnog muzejskog podruma u Parizu i iz drugih „skladišta“ u „Centar za konzervaciju Luvr“, svojevrsnu tvrđavu napravljenu u gradu Lijeven, kraj Lansa.
Do sada je prebačeno oko 100.000 umetničkih dela. Među njima slika, antičkih tepiha, tapiserija, grandioznih skulptura, figurina, antikvitetnog nameštaja, dekorativnih komada. Svi oni datiraju iz perioda počev od antike do 19. veka, piše „Njujork tajms“.
Novi dom silnih vrednih artefakata biće jedan od najvećih umetničko-istraživačkih centara u Evropi, a svoja vrata otvoriće za muzejske eksperte, konzervatore, studente, reči su direktora Luvra Žana-Lika Martineza.
U ovu ambicioznu i skupu avanturu čelnici muzeja nisu krenuli iz nekog kaprica. Naime, Luvr je smešten kraj Sene, a prilikom poslednjih velikih poplava u Parizu pre pet godina muzej, a naročito blago koje čuva, bili su veoma ugroženi. Zaposleni u muzeju panično su tada umotavali i pakovali umetnička dela i premeštali ih iz podrumskog skladišta na više spratove, kako se ne bi potopili i nepovratno bili uništeni.
Čitav projekat izgradnje centra u Lijevenu koštao je oko 60 miliona evra, a započet je godinu dana nakon te poplave, kako bi blago ubuduće bilo osigurano.
– Realnost je da je naš muzej u zoni koja je stalno pod pretnjom plavljenja. A ne možete samo uzeti mermernu skulpturu i premeštati je okolo. Stalno smo bili u opasnosti da će prljava voda oštetiti umetnička dela. Bilo je neophodno da pronađemo rešenje, i to pod hitno – objasnio je direktor Luvra za njujorški dnevnik.
Najpre su imali nameru, kako je precizirao, da naprave centar kraj Pariza. Međutim, to je bilo isuviše skupo i nepraktično. Umesto toga, izabrali su Lijeven, jer je na desetak minuta od Luvrove muzejske ispostave u Lansu, koja je otvorena 2012. godine.
Ali, ovaj istočni deo Francuske, nekada bogati rudarski centar, nikada se ekonomski nije oporavio od surovog bombardovanja u Prvom svetskom ratu. Lokalni zvaničnici, očajni u pokušaju privlačenja bilo kakvih investicija i finansija, prodali su zemlju Luvru za simboličnu sumu od jednog evra.
I na tom zemljištu nikla je zgrada napravljena od stakla, betona i čelika, koja je završena pre nešto više od godinu dana. Izgleda, kako piše „Njujork tajms“, kao bunker u stilu Bauhausa. Krov je napravljen od materijala koji je neprobojan a kompleksni sistem za zaštitu „brana“ je od terorističkih napada, ali i vatre. Svi artefakti razmešteni su u šest specijalno dizajniranih i opremljenih prostorija, koje odlikuju specijalni klimatski uslovi. Čitava zgrada prostire se na na više od 200 metara kvadratnih. Takođe, napravljene su zasebne prostorije za istraživače, restauratore, zanatlije, fotografe…
Među delima koja su svoj novi dom našla u Lijevenu jeste i mermerna statua koju je izvajao slavni Italijan Bernini. Ta statua bila je „inicijalna kapisla“ za čuvenu Berninijevu skulpturu „Hermafrodit koji spava“ iz 1620. godine koja je takođe u posedu Luvra.
Tu je i nekoliko stotina kilograma težak mermer iz antičke Grčke koji je korišćen za izradu čuvene skulpture „Nika sa Samotrake“, još jedan od dragulja Luvrove kolekcije.
Ali i male figurine od terakote na kojima je ovaploćena rimska boginja Minerva, koje su svojevremeno pronađene u Turskoj. Međutim, jedna od tih figurina bila je šezdesetih godina prošlog veka tako amaterski restaurirana, sa lepkom i metalnom iglom da čitav proces mora ponovo da se radi.
„Ovde smo u mogućnosti da se, daleko od vlage i pariskog haosa, posvetimo istraživanju, kazala je za njujorški dnevnik Izabela Haselin“, viša kustoskinja.
Sa 620.000 dela Luvr ima najveću kolekciju na svetu. A samo 35.000 artefakata iz te kolekcije izloženo je u Parizu, u muzeju. Isto toliko dela nalazi se u regionalnim muzejima širom Franucuske. Neka umetnička dela iz kolekcije Luvra, koje nikada do sada nisu viđena čuvaju se na tajnim lokacijama širom zemlje. Više od 250.000 crteža, printova, rukopisa toliko su stari i krhki da ne smeju biti izloženi svetlu. Ali, oni nisu mogli da budu premešteni u novi centar, međutim uprava muzeja smestiće ih na viši nivo Luvra kako bi bili zaštićeni od eventualnog novog plavljenja.
Do kraja prošle godine 80 odsto dela, koja su bila u najvećoj opasnosti, premeštena su u novi centar. I tokom čitavog procesa premeštanja i skladištenja svih ovih blaga kustosi su naišli na brojna otkrovenja.
Zaboravljeni drveni sanduk bio je ispunjen keramičkim fragmentima starim šest hiljada godina iz Persije. I od fragmenata restauratori su uspeli da naprave vazu. Još jedno otkriće takođe potiče iz Persije, a u pitanju je delić skulpture stare 4.000 godina, tačnije rame boginje Narundi. A u pronađenoj kutija od kože, koja je bila ukrašena zlatnim ljiljanima, nekada se čuvala carska kruna.
„Kada vidim ovakve stvari, onda shvatam kako ćemo ovim potezom zaštititi sva blaga muzeja, ali i bogatu istoriju čovečanstva“, zaključak je direktora Luvra.
