Neostvarene i ugašene ljubavi: Izbor filmova iz Glavnog takmičarskog programa Palićkog festivala

Piše: Dejan Šapić

"Kad svane dan" (Island, Holandija, Hrvatska), Runar Runarson (2024)

Na Islandu dani traju znatno duže nego u ostatku Evrope. Jedan dan je predugo trajao i uspeo da stane u 80-minutni film o pokušaju dvoje mladih da krenu u novu vezu i ostvare svoje snove. Studentkinja umetnosti Unu (Elin Hol) započinje jutro sa kolegom sa umetničke radionice Didijem (Baldur Einarsson). Odlučuju da nastave život zajedno i da Didi otputuje kod svoje aktuelne devojke Klare (Katla Njalsdottir) i saopšti joj odluku. Na putu ka aerodromu, u prometnom tunelu, desi se velika nesreća u kome će mnogi stradati a među njima je možda i Didi. Na izlasku iz grada, eksplozija je zahvatila tunel u Rejkjaviku u plamenu, neselektivno spaljujući vozila i tela. Postoji mogućnost da je on živ jer je let otkazan i on se sa aerodoroma uputio nazad kolima sa još jednim prijateljem ka gradu. Posle beznadežne potrage ispostaviće se da je Didi poginuo.

Taj dan posle tragične smrti tokom jutarnjih sati zajedno će provesti Una i Klara, koja je stigla čuvši za nesreću, zajedno sa najbližim prijateljima. Una ne može otvoreno da govori o svojoj ljubavi prema Didiju. Oni su bili prijatelji i kolege na fakultetu. Njihova romantična veza je bila nova, skrivena od zajedničkih prijatelja i Didijeve devojke Klare. Kada se one sretnu osećaju zajednički gubitak i nikakvo priznanje ili objašnjenje nije potrebno.

https://www.youtube.com/watch?v=P6ecHTUguJA

Reditelj izbegava da pravi melodramu već se odlučuje za istraživanje čulnih veza koje se dese nakon smrti njima zajedničke bliske osobe – kako smrt stvara bliskost među živima. Una je uporno izbegavala da se sretne i upozna sa Klarom ali ih je tuga privlačila. Veliki intezitet bola koji osećaju je postao sila privlačenja. Njihova povezanost najbolje se prikazuje u staklu prozora gde se sa suprotnih strana gledaju. Siluete se vide jedna pored druge kako stoje i posmatraju jedna drugu. Vremenom se one spajaju i postaju jedno lice.

Naspram krize kroz koju prolaze protagonisti sa ekrana nam dopire velika količina svetla i pejzaža Islanda. Voda mora je mirna i tiha a svetlost je obasjava taman koliko treba da bi pokazala dolazak novog dana i budućnosti za koju niko ne zna šta donosi.

“Kalmanov dan” (Mađarska, Slovačka, SAD), Sabolč Hajdu (2024)

https://www.youtube.com/watch?v=Pe7LhAXOJgw

Kalmanu je rođendan. Sa svojom suprugom živi u kući pored jezera. Već dugo nemaju skladan odnos i ne pokušavaju da ga poboljšaju. Kalman je razočaran i više ne zna šta znači ljubav. Njegova aseksualna supruga Olga predlaže sređivanje kuće. Očekuju goste koji dolaze da proslave Kalmanov rođendan. Dolaze Olgina sestra Zita sa suprugom Leventom. Zita i njen muž žele da Kalman potpiše formular u kojem se kaže da ona i njena porodica žive u kući kojoj su Olga i Kalman jer žele da dobiju školarinu za njihovo dete u toj oblasti. Potpis i potvrda su formalnog karaktera. Tokom boravka u gostima izlaze na površinu problemi oba bračna para. Jedno drugima su publika za praćenje njihovih ličnih rasprava.

Kamerna drama o dva para, u koju se uključuje peti lik Erno - Olgin i Kalmanov majstor koji radi različite poslove po kući. Njegova supruga je nedavno preminula i on je utučen i potresen. Njegovo učešće izmeniće dinamiku odnosa parova.

Pozorišni komad “Kalmanov dan” adaptiran je za film. Dva bračna para u srednjim godinama shvataju da se sve ponavlja u životu, da su dani identični i da je najbolje sačuvati ono što već imaju. Niko ne želi da preuzme rizik da nešto počne ispočetka sa eventualno drugom osobom.

Radnja skoro celog filma od 70 minuta se odvija u dnevnoj sobi Kalmanovih (osim kada su u jednom kratkom delu “potrage” slikani u unutrašnosti automobila). Akteri su smešteni na jednoj većoj sofi i povremeno se kreću oko stola gde je centar radnje. Kamera ne izlazi izvan dnevnog prostora. Deluje kao da su na sceni s tim što kamera pažnju fokusira na radnje pojedinih junaka. Nema mnogo širokih planova kompletnog prostora.

Kalmana igra sam reditelj Sabolč Hajdu koji je i napisao komad a potom ga adaptirao u scenario. Film je premijerno prikazan na Talinskom filmskom festivalu "Black Night".

Od regionalnih ostvarenja izdvojamo jedan hrvatski i jedan srpski film.

"Proslava", (Hrvatska) Bruno Anković (2024)

je debitantski igrani film hrvatskog reditelja Bruna Ankovića (koprodukcija sa Katarom) rađen prema knjizi Damira Karakaša, jednog od vodećih savremenih hrvatskih pisaca. Scenario i adaptaciju potpisuje Jelena Paljan, a u glavnim ulogama su Bernard Tomić, Krešimir Mikić, Klara Fiolić, Lars Štern... Premijerno je prikazan na festivalu u Karlovim Varima, a nedavno i na Filmskom festivalu u Puli gde je nagrađen za najbolji film i najbolju kameru Aleksandra Pavlovića. Na kraju rata 1945. zatičemo vojnika koji se sakriva u šumi od nove, pobedničke komunističke vlasti koja traži ratnike koji su se borili na strani NDH i sarađivali sa nemačkim nacistima. Vraćamo se u prošlost kada je glavni junak Mijo bio dečak, kasnije mladić i na kraju kada se priključuje proslavi dolaska Nemačke vojske 1941. godine u Hrvatsku. Film je značajan za suočavanje Hrvatske sa prošlošću iz Drugog svetskog rata.

"78 dana" (Srbija) Emilija Gašić (2024)

"78 dana" je srpski igrani film rediteljke i scenaristkinje Emilije Gašić o vremenskom periodu od 78 dana koliko je ukupno trajalo NATO bombardovanje SRJ počev od marta 1999. godine. U kolažnoj formi video dnevnika snimanog kamkoderom pokušava da nam dočara život porodice u jednom manjem mestu na Kosovu. Posle mobilizacije i odlaska oca (Goran Bogdan) u vojsku hronološki su snimani razgovori i doživljaji zajednički provedenog vremena. Starije ćerke – tinejdžerke Sonja i Dragana vode razgovore uključujući mlađu setru Tijanu koja im je izvor zabave i porodične zafrkancije.

Stvari se menjaju kada misteriozni dečak i njegova stidljiva, mlađa sestra stignu iz Beograda i usele se u komšijsku kuću. Uskoro, nova prijateljstva, prvi poljupci i prva razočaranja zamenjuju strah od bombi, bio bi kratak opis zapleta filma u kome glume: Viktorija Vasiljević, Milica Gicić, Tamara Gajović, Pavle Čemerikić, Maša Ćirović, Jelena Đokić i Goran Bogdan.

Kao što je "Proslava" važna za hrvatsku istoriju tako je "78 dana" značajan za naša zbivanja i pre četvrt veka napravljene greške za koje još uvek ispaštamo. Zato će ovim filmovima biti posvećena posebna pažnja na portalu Nova.rs u narednim danima.

Bonus video: Tarantino - Svojim filmovima je postavljao nove standarde u kinematografiji