0
Dugo sam, pišući scenario, tragao za univerzalnom temom. I shvatio sam da je samoća tema koja je zapostavljena. Ali, samaca ima i u Beogradu, i Pekingu... I došao sam tako do mojih korena, do kuće u kojoj sam proveo detinjstvo i osobe koja mi je bila najdraža, pored roditelja - bake, kazao je Raša Bukvić na Paliću.
Jedan od lepših filmove koje je publika imala priliku da vidi na 31. Festivalu evropskog filma Palić prikazan je sinoć u okviru Glavnog takmičarskog programa. U pitanju je ostvarenje „Andreina ljubav“, o kom je danas na susretu s medijima na palićkoj Velikoj terasi govorio španski reditelj Manuel Martin Kuenka, priznavši da i sam još uvek traga za odgovorom na pitanje šta smo sve spremni da uradimo da povratimo ljubav:
– Pitao sam sebe šta je zapravo porodica, nije to samo biološka stvar, ili pitanje krvnog srodstva, jer je nekom ponekad prijatelj više nego otac i majka. Bitno je da neko brine o tebi, i da ti brineš o nekom – za tim tragamo u životu. Svako ljudsko biće zna koliko je bitna ljubav. Ovo je portret jedne mladosti, a za mene je motivacija da snimim film bila da prikažem mlade drugačije, ne kao da su odvojeni od realnosti. Mladi ljudi nisu onakvi kakvim ih mediji dočaravaju, i samo imaju probleme sa zavisnošću, drogama, virtuelnim svetom. Nije sve u telefonima. Imam sina i kad su prijatelji telefon stavili pred njega rekao sam im ne – ne radite to nikad preda mnom, jer to je kao da mu dajete kokain – naglasio je španski sineasta.
Producent Predrag Bambić, koji je zaslužan za film „Planeta Šljivova“ reditelja Vlade Perovića (selekcija Eco Dox) pričao je o dokumentarcu kojeg su snimili u istoimenom selu u kom je nekada carevala šljiva:
– A onda je mesto šljive zauzela malina. Ali, ti seljani, uz pomoć malo mašina, jer tamo ni mašine ne mogu da funkcionišu zbog brdskih predela, uspeli su da izgrade neku vrstu utopije, gde važi njihov red i poredak. Rade od zore. To je jedno od retkih sela u Srbiji koj ima vrtić, školu, crkvu. Oni nisu divljaci, pa imamo pastira koji živi u planinama jer mu se smučilo sve u urbanom životu i počeo je da gaji ovce. Ali, strah od nepoznatog narušava tu oazu mira, jer se nalazi samo pet kilometara od planiranog rudnika litijuma. Tu će se vrštii iskopavanja. Znaju da postoje Bor i Majdanpek, ali ih je strah šta će se desiti ako se bude ubrizgavala sumporna kiselina, s obzirom da imaju podzemne vode. I to će povući posledice od kojih će trpeti pet zemalja. Nemaju političke ambicije, ne organizuju proteste, samo pozivaju na zdrav razum – pojasnio je Bambić.
Zoltan Šifliš, reditelj filma „Smrt golmana“ (selekcija Novi mađarski film) istakao je da mu je drago što, opet, sedi u rodnom gradu, s prijateljima s kojima je pre 31 godinu smislio Palićki festival:
– Rekli smo tada – hajde da napravimo, ako već više nemamo Pulu zbog raspada Jugoslavije, da pored našeg malog zelenog mora napravimo naš festival i da vidimo kako će reditelji da prikažu taj raspad. Bio je to san za koji niko nije mislio da će se ostvariti. Bio sam gradski ministar za kulturu i Jožef Kasa je prihvatio moj predlog. I tako se začeo ovaj festival. Bio sam 24 godine selektor i u Savetu festivala, ali 2016. godine moj Savez vojvođanskih Mađara me je „likvidirao“ i zato mi je velika satisfakcija da se mogu vratiti među vas i kao autor. Ove godine slavim pet decenija autorskog rada. Film na ovom festivalu je kruna mog rada – iskren je bio Šifliš.
S rediteljskim debijem sinoć se na Festivalu evropskog filma Palić predstavio glumac Radivoje Bukvić. Glumčev kratki film s Mirom Banjac „Još jedan dan“ prikazan je u okviru palićke selekcije Mladi duh Evrope.
– Napravio sam scenario pre dve-tri godine i srećan sam što je ovaj 15-minutni rad izazvao znatiželju organizatora. Na Paliću sam drugi put, ali prvi u svojstvu reditelja i scenariste. Dakle, ovoga puta u novim čizmama. Jedinu ulogu u filmu igra Mira Banjac, što je bio izazov i za mene i nju. I sinoć smo u sali koja u bioskopu Abazija nosi njeno ime imali priliku da prikažemo tih 15 minuta pedantno skrojene priče koja je uspela da izazove emovciju. Bilo mi je drago da imamo Miru u 94. godini, živu i zdravu, u njenoj sali i da kod publike izazovemo i strah i tugu i radost i brigu, buru emocija. To su trenuci kojih ću se sećati dugo – priznao je Bukvić.
Govoreći o scenarističkom i rediteljskom prvencu precizirao je da je tragao za temom koja je minijaturna, moguća i kamerna, a opet zaslužuje univerzalnu pažnju:
– I došao samo do zaključka da su potrebne bazične teme, na primer, osveta. Ali, ta tema može da se prikaže na razne načine – na somborski, helsinški način… A samoća je tema koja je zapostavljena. Ali, samaca ima i u Beogradu, i Pekingu… I došao sam tako do mojih korena, kuće u kojoj sam proveo detinjstvo i osobe koja mi je bila najdraža, pored roditelja .- bake, koja bila je usamljena. Lako sam se našao u sećanjima i lako je film izašao iz mene. Hteo sam da podelim nešto s publikom, a da nije samo gluma. Našao sm se u situaciji imao sam više potrebu da napišem nego da režiram – objasnio je umetnik.
Junakinja njegovog filma je potpuno sama i njoj se u životu ne dešava ništa.
– Pišući scenario shvatio sam da je opravdala status heroja. Gleda smrti u oči kao što gledaju i mladi samo što nisu svesni. Ona se sučeljava sa poslednjim danima, ali želi iz neobjašnjivih razloga da živi još jedan dan. To je u kontri s modernim vremenom. Mladi su danas učmali, malodušni, a starica, koja objektivno ima razloga da bude nezadovoljna svojim životom, našla je iskru da nastavi s životom još jedan dan – zaključio je Raša Bukvić.
A Lea Vidaković, čiji je animirani kratki film „Porodični portret“, prikazan takođe sinoć u istoj selekciji, istakla je da je ovo njen najdraži festival, s obzirom da je iz Subotice, a da je dugo živela na Paliću.
– Donosim priču o aristokratskoj porodici s ovog tla pred Prvi svetski rat, ali bez obzira na stilske karakteristike film je naišao na dobar odjek i drugde, na primer u Japanu.
Dejan Dabić, selektor Studentskog filma, koji je sad prvi put pred palićkom publikom, naveo je da u ovom programu donosi deset filmova i najavio je da bi ovo mogla da postane tradicija, a Marina Todić, Dunja Makša i Teodora Jonuzović predstavili su 21114 Film Fest koji se po deseti put priprema u Novom Sadu za period od 29. avgusta do 1. septembra, dok su Jelica Stojančić i Dragomir Zupanc govorili o knjizi „Poseban kadar“, u kom su svedočenja novinara koji pišu o filmu, i filmskih kritičara.
Bonus video: Radoslav Rale Zelenović o Festivalu evropskog filma Palić i Bati Živojinoviću
