0
Moja majka bi jednom nedeljno pravila pečenje. I stalno bi govorila: "Potrebni su sati da bi se napravilo, a minuti da bi se pojelo". I zato ovih dana jede hranu iz mikrotalasne i mnogo je srećnija. E, takav je moj pristup umetnosti, reči su najpoznatijeg uličnog umetnika na svetu Benksija.
Nakon što je letos, uz pompu, BBC pustio trominutni audio klip u kojem se, kako su tvrdili, čuje pravi glas najmisterioznijeg umetnika Benksija, fertutma oko toga kako zvuči legenda Bristola nastavlja se…
Još jedna, bonus epizoda serijala „Banksy Story“ (Benksijeva priča) na platformi BBC Sounds, dostupna je od večeras. I u njoj će prvi put biti emitovan celokupni intervju s osobom koja sebe naziva Benksi iz 2003. Od kad je pre tačno dve decenije emitovan, intervju koji je s Benksijem radio novinar Najdžel Vrenč, nikada posle niko nije čuo. A tad je ovaj „izgubljeni, pa nenadano pronađeni intervju“ rađen uoči prve Benksijeve velike izložbe „Turf War“, koja je trajala samo tri dana u jednom skladištu na istoku Londona.
I tokom razgovora autor s umetnikom priča o svemu i svačemu, od onog što je tad okarakterisano kao „Brit Art“ do toga da li bi grafite i murale trebalo smatrati vandalskim činom…
– Ako je urađeno kako treba, na pravi način, onda je nelegalno. Ali, nisam ovde da se izvinjavam zbog bilo čega. To je najbrži način da do ljudi dopre tvoj stav, da iskažeš mišljenje. Ne treba, zapravo, toliko puno vremena da s kofom bele farbe preslikate nešto. Mislim da je bolje da posmatramo grad kao jedno veliko igralište, znate? Tu je da bi se s njim zabavljali…
Imao je u skladu s tim rečima i poruku za sve:
– Izađite! Uništavajte stvari! Igrajte se! A onda drugi ljudi mogu da dođu I promene ono što ste vi uradili. Mogu da učine da nestane…
A potom je napravio poređenje s jednom slikom iz svog detinjstva:
– Moja majka bi jednom nedeljno pravila pečenje. I stalno bi govorila: „Potrebni su sati da bi se napravilo, a minuti da bi se pojelo“. I zato ovih dana jede hranu iz mikrotalasne i mnogo je srećnija. E, takav je moj pristup umetnosti. Želim da je napravim što je brže moguće i da istom tom brzinom iščili.
Umetnik je takođe s prezirom govorio o svakom, pa i umetničkom establišmentu:
– Nikada ne bih prodao ništa Čarlsu Sačiju (mag advertajzinga u Velikog Britaniji, ali i jedan od najvećih kolekcionara na Ostrvu, i osnivač londonske Galerije Sači, prim.aut.)! A ono što se ovde naziva britanskom umetničkom scenom nije nešto što me preterano interesuje – odsečan je bio.
Razloge za odbacivanje bilo kakvih umetničkih etiketa, objasnio je ovako:;
– Daleko sam više za umetnost koju je „izglasao“ narod s obe noge na zemlji, nego za onu koju propagiraju bogati. Neću da mi tamo neki milioner morališe i priča ljudima da li je nešto dobro ili nije, da prosuđuje da li sam ja umetnik ili nisam!
Benksi, koji tri decenije uspešno krije svoj identitet, odavno važi za britansku kulturnu ikonu. Jer, niko ne zna kako izgleda, niti koje mu je pravo ime. Niti kako zvuči, bar do letos… A legenda kaže da se rodio ili 1974. ili 1975. godine u Bristolu i da je umetničko ime odabrao po čuvenom golmanu Gordonu Benksu, jer je i sam kao klinac igrao fudbal i da je karijeru počeo krajem osamdesetih godina, zato što, navodno, nije hteo da postane mesar, kako je njegov otac zahtevao.
Od prvog velikog znanog murala u Bristolu 1997. godine oslikao je većinu svetskih gradova, a njegov filmski prvenac „Exit Through the Gift Shop“ bio je nominovan i za Oskara za najbolji dokumentarac.
I dok je sve, osim umetničkih dela, a vezano za Benksija bilo mit, ovaj zagubljeni intervju iz arhive BBC-ja otkriva jednu od najbolje čuvanih tajni.
Jer, u jednom trenutku, tokom intervjua, ispostavlja se danas, sasvim slučajno, izgovara svoje pravo ime. Kad ga je voditelj upitao da li sme da kaže umetnikovo pravo ime, odgovorio je, prenosi BBC, potvrdno.
– Da li ono glasi Robert Benks – upitao ga je Vrenč.
Na to je umetnik odgovorio:
– Robi je, čoveče…
A to ime, Robert Benks pa i Robin Benks jedno je od mnogih koje su korišćene kada god bi se pokušalo otkrivanje pravog identiteta najpoznatijeg uličnog umetnika. Još jedna od skorašnjih teorija bila je da je Robin Banks zapravo pseudonim Robina Ganingama, 53- godišnjeg gospodina iz Bristola, koji je više puta „izigravao“ pravog Benksija. Za Ganingema, talentovanog umetnika iz bristolskog predgrađa, sumnja se da je Benksi još od 2007. godine, kada je britanski tabloid „Dejli mejl“ objavio detalje sopstvene istrage o pravom identitetu artiste, da bi ponovo početkom oktobra slavodobitno preneo kako jedna tužba za klevetu pred londonskim sudom otkriva identitet misterioznog Benksija. A u toj podnesku tužilac Endru Galager imenuje optuženog, „umetnika poznatog kao Benksi“, kao Robina Ganingema. No, tvrdnje britanskog tabloida ubrzo su se ispostavile kao netačne…
A ređala su se, potom i druga imena, a neki su svojevremeno čak spekulisali da je u pitanju alter ego još jednog slavnog britanskog umetnika Dejmijana Hersta. Bilo je sigurnih tvrdnji i da je u pitanju žena, da bi pre nekoliko godina britanska drum `n` bass zvezda Goldi, koji je i sam davno crtao grafite, u jednom radijskom intervjuu pričao je o tome kako razni ljudi pokušavaju da zarade na Benksiju.
– Ako na majicu stavite ime Benksi, odmah se prodaje. Nije to nepoštovanje prema Robertu, jer mislim da je briljantan umetnik. Preokrenuo je svet umetnosti – kazao je u dahu Goldi i onda, shvativši šta je rekao, zaćutao na nekoliko sekundi.
Ime Robert bilo je sasvim dovoljno da britanski mediji zaključe da je u pitanju muzičar i osnivač kultnog bristolskog trip-hop sastava Massive Attack Robert del Naja. Pogotovo zbog činjenice da je Del Naja poznat i kao grafiti umetnik s pseudonimom 3D. Kao i zbog toga što su Goldi i Del Naja prijatelji, koje, osim muzike, povezuje to što su počeli kao ulični umetnici…
A ko god da je serijal „Banksy Story“, sastavljen od deset epizoda čiji je pezenter jedan od najvećih obožavalaca opusa Benksija – Džejms Pik, osvetljava pobliže jedan od najvećih fenomena savremene umetnosti. U ovom serijalu prati se uspon misterioznog umetnika od rada na ulicama engleskih, pa i svetskih gradova, do čuvenih aukcijskih kuća u kojima se dela bristoskog artiste prodaju za neverovatne sume novca. A sve to uz dodatna otkrića od člana „Benksijevog tajnog tima“.
Deo podkast serijala jeste i audio isečak iz još jednog intervjua, koji je emitovan davne 2005. godine u emisiji „All Things Considered“ američkog radija NPR u kom se opet čuje pravi Benksijev glas, i u kojem sebe naziva umetnikom, ali i šaljivdžijom, koji ne želi da bude ukalupljen u jednu stvar čitav život.
A domaćin te radio emisije Mišel Noris upitala je u jednom trenu umetnika:
– Pretpostavljamo da ste vi onaj ko kažete da jeste, za kojeg se „izdajete“, ali kako možemo da budemo sigurni?
Na to je dobila ovaj odgovor:
– Oh, pa za to nemate apsolutno nikakve garancije…
Bonus video: Izložba inspirisana stihovima Mike Antića
