Narodnom muzeju Užice međunarodna nagrada za „Lapidarijum“

U narodnom muzeju Užice kažu da nagrada pripada svima koji rade u ovoj kulturnoj ustanovi ali i njihovim kolegama koji su pre više od deset godina imali viziju da od prostora, koji je služio za odlaganje ogreva, naprave lapidarijum.

Lapidarijum antičkih spomenika u Užicu, otvoren je 2011.godine u zapuštenom prostoru nekadašnjeg trezora bivše Narodne banke Kraljeine Jugoslavije. Stalnu postavku autorke mr Ljiljane Mandić, više kustoskinje užičkog muzeja, koja je sada u penziji, čine 23 eksponata iz perioda od drugog do četvrtog veka. Izloženi su cipusi – monolitni nadgrobni spomenici, vitovi – zavetni spomenici, stele – bogato ukrašene kamene nadgrobne ploče, žrtvenici, kocke, figure lavova koje su krasile ulaze u hramove i grobnice.Za ove spomenike se znalo još u drugoj polovini 19.veka ali su, posle višedecenijskog rada stručnjaka muzeja, prvi put izložene u lapidarijumu. U njemu su i dva oštećena mermerna stuba za koje se pretpostavlja da su sa prostora Vrutaka, u blizini Užica, gde se sada nalazi manastir Rujan. Pretpostavlja se da su bili deo antičkog hrama u obližnjem selu Bioska odakle najverovatnije potiče i žrtvenik posvećen bogu Mitri.Eksponati izloženi u lapidarijumu pronađeni su na širem području užičkog kraja, okolini tog grada, ali i Požege, Kosjerića, Bajine Bašte, Nove Varoši i Prijepolja. Taj prostor nekada je pripadao rimskoj provinciji Dalmacija. Nagradu je u Alenu primila direktorka Narodnog muzeja užice Slavica Stefanović.“Svaka nagrada nam je na svoj način važna. Imajući u vidu da je ovo nagrada međunarodnog karaktera, svakako da ima veliki značaj, ne samo za ovu ustanovu kulture već i za čitav grad, region ali i za Srbiju. Ovo nije rezultat rada samo kolega koji rade u našoj ustanovi već i onih koji su radili od osnivanja muzeja i koji su istraživali teren i rimske lokalitete. Prve spomenike je evidentirao Feliks Kanic a kasnije se nastavljaju istraživanja. Rđena su i 1947.godine a naši arheolozi, Mihailo Zotović i Javorka Bućič su u periodu 70-ih radili na tome, prvo u Požegi a onda i u Kosjeriću”, kaže za Nova.rs Stefanović.

Za nju je ova nagrada vetar u leđa, da se sa sličnim projektima nastavi dalje.“Cilj je da se pre svega prepoznaju a zatim podrže međunarodne inovativne prakse iz oblasti očuvanja rimskog kulturnog nasleđa. U tom smislu, s obzirom da smo radili i lapdarijum u porti Bele crkve karanske, planiramo da u nekom narednom periodu uradimo i lapidarijum rimskih spomenika u Zavičajnom odeljenju muzeja u Novoj Varoši. Važno je sačuvati te spomenike jer ljudi to potpuno devastiraju, spomenike ugrađuju u potporne zidove svojih objekata, što je nedopustivo a na nama je da to sprečimo i sačuvamo njihovu vrednost”, dodaje direktorka.

Narodni muzej Užice za nagradu je konkurisao po preporuci Regionalne agencije za razvoj evropske integracije Beograd- RAREI. Cilj je bio da se prepoznaju i podrže najbolje međunarodne inovativne prakse u zaštiti, očuvanju, promociji, valorizaciji, održivog korišćenja i upotrebe rimskog kulturnog nasleđa.U kategoriji promocije i valorizacije rimskog kulturnog nasleđa, nagrađen je Narodni muzej Alba Julija u Rumuniji, a za održivo korišćenje i razvoj rimskog kulturnog nasleđa Oblasna uprava Vidina u Bugarskoj.Bonus video: Zašto je izgradnja muzeja Đorđa Balaševića podelila Novi Sad

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatojeizgradnjamuzejaorabalaeviapodelilanovisad-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2908749"]