0
Ohrabruje to što ova krizna vremena nisu uticala na to da se kulturne potrebe ljudi umanje. One su ostale iste, ako nisu i veće, kaže Lidija Ham Milovanović iz Narodnog muzeja, ustanove gde su danas, posle nešto više od mesec dana, ponovo otvorena vrata za posetioce.
„Maska, rukavice? U redu je, izvolite. Prođite samo, molim vas, i ovuda, preko dezinfekcione barijere”, kaže radnik obezbeđenja na ulazu u Narodni muzej. To je sve što je potrebno da biste ušli.
Redovi pred vratima ove ustanove, od kako je otvorena pre skoro dve godine nakon decenijama duge rekonstrukcije, nisu bili retkost. Poslednji put se u redovima čekalo malo pre zatvaranja zbog vanrednog stanja, da se vidi jedinstvena izložba Meštrovićevih skulptura. A onda je i Meštrovićev „Miloš Obilić“ dobio masku, a muzej je 15. marta ponovo zatvoren, ovaj put zbog vanrednog stanja.
Danas, prvog dana od kako je Narodni muzej ponovo otvoren za posete, redova nema. Radno vreme muzeja je od utorka do petka od 10 do 14 sati.
Prolazimo kraj dve Meštrovićeve statue i u prizemlju susrećemo višu kustoskinju Lidiju Ham Milovanović, zaduženu za odnose sa javnošću u ovoj ustanovi. Za posete je, za sada, otvoren samo taj deo. Dozvoljeno je da u zgradi boravi samo sedmoro posetilaca u isto vreme.
To ima i svoje prednosti. U tišini prolazimo kraj vitrina sa numizmatičkom zbirkom, kraj arheoloških eksponata iz vremena praistorije i antike. Među njima su i oni stari čak pola miliona godina. U tom su delu i čuvene figure iz Lepenskog vira, predmeti iz bronzanog i gvozdenog doba, eksponati od neprocenjive vrednosti nađeni na Đerdapu…
– Teško je ovde izdvojiti omiljeni predmet. Predmeti u našoj stalnoj postavci su stvarno biseri kolekcije Narodnog muzeja, a imamo više od 450.000 muzejskih predmeta – kaže Lidija Ham Milovanović.
Pokazuje nam delove antičkih kapitola iz jednog od gradova, velikih centara helenističkog, rimskog doba, i doba Vizantije.
Tu su i ranohrišćanski predmeti, mozaici sa Kosmaja, rimsko zlato, portret Konstantina Velikog…
– Sve je to značajno i nema prostora za neki subjektivitet – navodi Lidija Ham.
Narodni muzej pre zatvaranja, priča nam ona, imao je zaista razgranate i bogate programe za publiku.
– Stali smo 15. marta, a pred nama je bila i Smotra arheloškog filma, i tematske izložbe koje su bile u planu, i gostujuća izložba Jana Fabra bila je u toku, otvorena par nedelja, i to je sve bilo prekinuto… – nabraja Lidija Ham.
Otvaranje postavke u prizemlju za posete tek je, kaže, početak.
– Sada se vraćamo u normalu, nadamo se da će to biti postepeno, ovo je samo mogućnost da se posetioci susretnu sa nekim od eksponata Narodnog muzeja, ali vreme za stručno vođenje, grupne posete, radionice, predavanja još je negde daleko ispred nas i moraće da čeka neka bezbednija vremena – kaže naša sagovornica.
Sa kustoskinjom razgovaramo pod maskama i u rukavicama. Pitamo se da li će budućnost u muzejima, pa i Narodnom muzeju, biti takva.
– Teško je bilo zamisliti odlazak bilo gde sa maskama i rukavicama. Na početku pandemije bilo je komentara u medijima kako našem mentalitetu nije imanentno to da nosimo maske i rukavice, a u nekim kulturama sa Dalekog Istoka su ljudi na to navikli zbog zagađenja i to im je prirodno. Međutim, hteli-ne hteli morali smo da se sviknemo na ovo – zaključuje naša sagovornica.
Ona ocenjuje da krizna vremena, međutim, nisu uticala na to da se kulturne potrebe ljudi umanje, što potvrđuje i poseta sadržajima na sajtu i zvaničnim nalozima Narodnog muzeja na društvenim mrežama. Čim je muzej zatvoren, zaposleni su pojačali aktivnost na društvenim mrežama i omogućili su virtuelne obilaske tematskih izložbi, kao i video vođenja kroz pojedine segmente i minijature gde kustosi govore o pojedinim eksponatima.
– Juče smo pravili presek: od 15. marta do juče bilo je više od 200.000 pregleda tih sadržaja. Planiramo da na sajt i društvene mreže narednih dana dodamo i nove sadržaje. Imaćemo vođenja kroz neke delove postavke koji nisu pristupačni, tako da će posetioci i onlajn imati kvalitativno bogatiji program – priča Lidija Ham Milovanović.
Izložba Jana Fabra je morala da bude prekinuta, ali su u Narodnom muzeju odmah snimili vođenje kroz ovu postavku.
– Već prvog dana kada je to postavljeno na sajt bilo je više od 4.000 pregleda, podseća kustoskinja.
Međutim, prilika da se posetioci susretnu sa nekim od eskponata moguća je samo fizički.
– S tim u vezi, ohrabruje to što možemo makar delimično da budemo otvoreni. To nam uliva nadu da ćemo dočekati vreme kada će muzeji ponovo funkcionisati kao i pre ove situacije – zaključuje Lidija Ham Milovanović.
