Foto: BUTLER/BAUER / Shutterstock Editorial / Metro-Goldwyn-Mayer Pictures / AFP / Brian J Ritchie/Hotsauce / Shutterstock Editorial / Peter Hartenfelser/A2/Bav Media / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Istorija je ispisana na današnji dan pre tačno 70 godina. Tada je prva ikad top lista 12 najprodavanijih singlova u Velikoj Britaniji objavljena u časopisu "NME".

Na ideju za ustanovljavanje top liste najslušanijih pesama došao je jedan od osnivača muzičkog magazina „New Musical Express“ Persi Dikins smislivši da bi trebalo rangirati najtiražnije i najtraženije britanske singlove. A rangiranje se „vršilo“ tako što su novinari „NME-ja“ svake nedelje zvali 20 prodavnica ploča u Velikoj Britaniji tražeći od njih podatke o najprodavanijim singlicama.

I tog 14. novembra 1952. godine na prvom mestu novoustanovljene britanske liste singlova bio je Al Martino s baladom „Here In My Heart“. Malo kome je danas poznata ta „slatkasta“ pesma, ali taj datum bitan je jer je zakotrljao burnu istoriju zvanične top liste u Velikoj Britaniji, jedne od najpopularnijih na svetu, koja je oduvek bila dobar pokazatelj muzičkog ukusa čitave planete.

I tokom proteklih 70 godina oboreni su različiti rekordi. I danas je neprikosnoven kralj rokenrola. Naime, najviše hitova broj jedan na britanskoj listi singlova u istoriji ima Elvis Prisli. Čak 21!

Pesmu sa top liste koja ima ubedljivo najduži naziv i broji gotovo 30 reči potpisao je Rod Stjuart. A naslov glasi: „You Can Make Me Dance Sing Or Anything (Even Take The Dog For A Walk, Mend A Fuse, Fold Away The Ironing Board, Or Any Other Domestic Shortcomings)“.

Kad smo već kod dužine ili „kratkoće“ jedna pesma, koja je ušla 2007. godine na britansku listu singlova, toliko kratko traje da je to za neverovati. U pitanju je numera „The Ladies Bras“, koju potpisuju Jonny Trunk and Wisbey’s. Traje svega 36 sekundi.

A rekord po trajanju ispisao je britanski elektro sastav Orb, s obzirom da pesma „Blue Room“, objavljena juna 1992, traje čak 39 minuta i 57 sekundi.

Jedinu numeru otpevanu na stranom jeziku, koja je završila na prvom mestu liste daleke 1969. godine izveo je umetničko-romantični par Serž Gejnzbur i Džejn Birkin – „Je T’aime… Moi Non Plus“.

Oboren je još jedan zanimljiv rekord – jer jedina numera u istoriji britanske liste koja se diči „titulom“ palindromskog hita (isto se čita u oba smera) jeste „SOS“ švedske grupe Abba.

I dok je prilikom ustanovljavanja britanske liste singlova striming bio „misaona imenica“ godinama unazad strimovanje doprinosi umnogome tome da li će neko biti među prvih deset na britanskoj listi singlova. I uoči rođendana, „Official Chart“ kompanija, koja stoji iza zvanične liste, saopštila je da su u proteklih sedam decenija najstrimovanije numere bile one iz potpuno različitih dekada.

Jedna je naslovna numera iz mjuzikla „Pevanje na kiši“ Džina Kelija – „Singin’ In The Rain“, a druga „Juicy“, koju je potpisala pokojna hiphop zvezda Notorious B.I.G. Od 1952. do danas među najstrimovanijim numerama jesu i one koje su otpevali Elvis, Bitlsi, Adel, ali i Hari Stajls ili Kilersi. Ili jedna iz 1981. godine koja je više od deceniju, odnosno dve kasnije zahvaljujući serijama „Porodica Soprano“ i „Gli“ oživela. U pitanju je pesma „Don’t Stop Believin'“ sastava iz San Franciska Journey. I dok početkom osamdesetih nije mogla da uđe ni u prvih 50, zahvaljujući TV serijama doživela je planetarnu popularnost.

Slična stvar se desila i pre nekoliko meseci kada se „iz mrtvih povampirila“ pesma iz 1985. godine Kejt Buš „Running Up That Hill“ zahvaljujući Netfliksovoj seriji „Stranger Things“ i završila na prvom mestu britanske liste singlova, postavši „najslušanija i hit leta„.

Ali, proteklih sedam decenija nisu činili samo rekordi. Bilo je, kako podseća BBC, i brojnih kontroverzi.

Pre šest decenija Bitlsi su snimili singl zahvaljujući kojem su stekli slavu – „Please, Please Me“. Kada su završili snimanje u čuvenom londonskom studiju Ebi roud producent liverpulske četvorke Džordž Martin poručio je Lenonu, Makartniju, Staru i Harisonu:

– Gospodo, upravo ste napravili prvu pesmu broj jedan!

I bio je u pravu. Na listama magazina „NME“, „Melodi mejker“ i „Rekord miror“ Bitlsi su s ovom pesmom bili neprikosnoveni, međutim zvanična lista „Official chart“ „iskulirala“ je „bube“. Bitlsi su završili na drugom mestu, a na čelnoj poziciji bio je pevač kojeg malo ko pamti – Frenk Ifild s numerom „Wayward Wind“. I umesto da od numere „Please, Please Me“ krene blistavi niz Bitlsa od čak 17 hitova broj jedan, grupa iz Liverpula morala je da se strpi do singla „From Me To You“.

Tokom godina dešavalo se da se, u najmanju ruku, snalaženjem ili bolje rečeno muljanjem, stigne do uspeha na top listi. Pre 44 godine dnevni list „Miror“ doneo je priču o tome da se udružila čitava mreža engleskih domaćica s zadatkom da ide po muzičkim prodavnicama i kupuje silne kopije singlova „Sweet Sweet Smile“ Karpentersa i „Right Time Of The Night“ Dženifer Vorns. I za taj „posao“ bila je debelo plaćena.

Veoma je važno da izgledate kao normalan kupac koji istinski želi taj singl“, pisao je, između ostalog, „Miror“ u tom tekstu.

Samo dve godine nakon izveštavanja „Mirora“, u dokumentarcima dve TV stanice, BBC-ja i ITV-ja svedoci su tvrdili kako su muzičke prodavnice zatrpane raznoraznim poklonima diskografskih kuća. Naravno, oni nisu bili besplatni. Jer, zauzvrat su čelnici diskografa očekivali od zaposlenih u muzičkim prodavnicama da falsifikuju izveštaje o prodaji singlova Garija Njumana, sastava Flitvud mek, Kvin, Pritenders…

Jedan od vlasnika muzičkog šopa poverio se novinarima kako su za nedelju dana dobili raznorazne darove, počev od majci do alkohola, u vrednosti od 237 funti. Danas bi to bilo oko hiljadu funti. Ili da ih zasipaju besplatnim kopijama nekih pesama za koje im je bio cilj da uđu na top listu.

Ovi dokumentarci su rezultirali time da je nadležno telo Britanske diskografske industrije otvorilo šestonedeljnu istragu koja je pokazala da je „tanka linija između agresivnog marketinga i propagande i potplaćivanja“.

Silne potrese u britanskoj javnosti izazvao je nenadani uspeh prastare kompozicije iz mjuzikla s Džudi Garland „Čarobnjak iz Oza“ – „Ding! Dong! The Witch is Dead“. Naime, 2012. godine nakon smrti bivše premijerke Margaret Tačer svi su pohrlili da skinu i slušaju „Veštica je mrtva“. Toliko da je pesma iz 1939. godine stigla do drugog mesta britanske liste.

Ovo nije politička pesma. Ovo je lični napad na nekoga. A tu je jedna porodica koja je u žalosti i još nije sahranila svoju voljenu“, govorili su britanski zvaničnici, razjareni što je deo slušalačke javnosti poistovetio Tačerovu s vešticom…

Retko kad se u istoriji dešavalo da dve pesme budu izjednačene, odnosno da dele prvo mesto. No, dogodilo se to 1990. godine s numerama „The Joker“, odnosno „Groove Is In The Heart“. Pesma „The Joker“ Stiv Miler benda iz 1972. godine oživela je zahvaljujući reklami za kompaniju „Levi’s“, dok je njujorški trio Deee-Lite imao friški disko klasik.

Oba singla prodata su u relativno sličnom tiražu u prvoj nedelji od objavljivanja – prva u 44.118 kopija, a druga u 44.110.

Menadžeri i izdavačka kuća njujorškog sastava protestovali su zbog nefer pravila, tvrdeći da ne bi smelo da se desi da jedna stara pesma ima prioritet u odnosu na potpuno novu. Ali, „buna“ nije naišla na očekivan prijem, kada je ustanovljeno da je singl sastava Joker zaista prodat u osam primeraka više.

Pre pet i po godina engleski kantautor Ed Širan imao je čak 16 singlova u prvih 20 na britanskoj listi. Razlog je bio jednostavan – upravo je tad, u martu 2017. objavio album „÷“ i milioni i milioni Širanovih obožavalaca su strimovali celo izdanje. I kad su shvatili da to baš i nije fer zvaničnici „Official Chart“ kompanije promenili su pravila, dozvolivši da jedan umetnik može da ima maksimalno tri pesme u top 100 singlova.

No, ispostavilo se da je Ed Širan isuviše prepreden… I koju godinu od uvođenja novih pravila Širan je našao „rupu u zakonu“.

U avgustu prošle godine opet mu je pošlo za rukom da ima više od tri pesme u top 100. Naime, tri, kako dozvoljavaju pravila, potpisao je kao solo umetnik, a još četiri, od ukupno sedam koliko ih je u istom trenu bilo na britanskoj listi, potpisao je kao „gostujući vokal“.

I dok je, po tradiciji, uoči svakog Božića na prvom mestu numera koja je u prazničnom duhu i svojim naslovom sugeriše da je posredi pesma o „najradosnijem hrišćanskom prazniku“, desio se presedan. Umesto da, kako običaji nalažu, u top 40 pesama bude čak 29 koje se bave božićnim praznicima, što je bio slučaj prošle zime, 2020. na vrhu liste bila je kompozicija koja nije imala veze s tim. U pitanju je singl Eli Gulding „River“, tačnije obrada istoimene numere Džoni Mičel iz vizure britanske pevačice.

Ta obrada na vrhu britanske liste delovalo je kao nemoguća misija – jer, nije bila dostupna na najvećim striming servisima, kakvi su Spotifaj ili Epl mjuzik, već samo na Amazonu. I kako se našla tako visoko na listi – pa, ispostavilo se da je Amazon pribegao maloj „prevari“. Naime, stavio je numeru „River“ na svaku od svojih tematskih, božićnih plejlista. I kad god bi neko „pozvao Aleksu da mu pusti neku božićnu muziku“ najpre bi iskočila „River“…

Bonus video: Glas, dirka, bas

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar