Podeli
Oštećeni artefakti Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Ovo je najveći napad na umetnost i umetnička dela u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata. Ovako su mediji u toj zemlji opisali incident, koji je skrivan od javnosti gotovo mesec dana, a desio se 3. oktobra kada su nepoznati vandali upali u berlinske muzeje na dan obeležavanja ponovnog ujedinjenja Nemačke i uništili nekoliko značajnih umetničkih dela i artefakata.

Osim što je toga dana obeležavan značajan dan za modernu istoriju Nemačke, upravo 3. oktobra jedan od muzeja, na koje su se „ustremili“ vandali, Pergamonski muzej, otvorio je svoja vrata posle višemesečne pauze zbog koronavirusa, i ugostio više od 3.000 posetilaca.

Vandali su prosuli uljanu tečnost na više od 70 umetničkih dela u muzejima Pergamon, Alte Nationalgalerie, Neues i panoramskoj izložbi Pergamon muzeja. Iako motiv za ovaj napad još uvek nije utvrđen, pretpostavlja se da su u čitavu akciju uključene desničarske organizacije, prenosi sajt Artnews net.

Za razliku od Srbije, gde su 13. oktobra huligani bacali suzavac i cepali umetnička dela na izložbi u Staroj kapetaniji, nemački vandali su tačno deset dana ranije imali drugačiji pristup. Naime, među delima koje su napadači oštetili su egipatski sarkofazi, slike, kao i kamene i drvene skulpture u sva četiri muzeja. Od 70, oštećeno je tačno 63 artefakta.

Oštećeni artefakti Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Kako je saopštila fondacija “Prussian Cultural Heritage” manja količina tečnosti prosuta je ili isprskana po umetničkim delima.

Iako su napadači bili maskirani, nije jasno kako su uspeli da počine ovaj vandalski čin, dok je u muzejima bilo prisutno obezbeđenje. Fondacija, koja se stara o muzejima, saopštila je da na nekim artefaktima šteta već uklonjena, dok je na kamenim i drvenim skulpturama ona prilična i da će biti potrebno vreme da oni budu restaurirani, a materijalna vrednost štete još uvek se utvrđuje.

Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Međutim, finansijsku pomoć u iznosu od stotinu hiljada evra muzejima je već donirala organizacija „The Ernst von Siemens Art Foundation“, nazvavši ovaj incident “hororom“.

Ministarka kulture u nemačkoj Vladi Monika Gruters osudila je incident, nazvavši ga “napadom na kulturno nasleđe, kao i atakom na civilno društvo i principe demokratije“.

Malo je detalja o motivaciji napadača. Policija je saopštila da su nemili događaji dvadesetak dana skrivani od javnosti kako se ne bi ometala istraga. Rezultati još uvek nisu obelodanjeni, ali mediji spekulišu da iza napada stoje desničarske organizacije. Napade je, kako tvrdi novinar Julius Geiler, inicirao desničarski teoretičar zavera Atila Hildman. Svoju teoriju potkrepio je navodnim skrinšotovima Hildmanovih postova na društvenim mrežama, koje su u međuvremenu obrisane.

Hildman, koji inače tvrdi da koronavirus ne postoji, pozvao je 23. avgusta na uništenje muzeja Pergamon, zato što je u pitanju “satanističko mesto, koje je uzrok zla“. Ništa lepše nije imao da kaže ni o galeriji Altes, okarakterisavši je “đavoljim oltarom“. Nakon napada, kako je izvestio “Gardijan“, Hildman je svojim pratiocima podelio novinski izveštaj o vandlskom činu, uz reči: “Činjenica! To je tron Sotone“.

Još jedan nemački novinar, koji je upućen u tamošnje desničarske organizacije i teoretičare zavere, Feliks Huesman objasnio je da ideja da je Pergamon oltar sotone kruži internetom već nekoliko godina, ali da je poslednjih meseci intenzivirana na aplikaciji Telegram.