Moćni filmovi koji nas upozoravaju da klizimo u vulkan: Najbolji naslovi s Festivala evropskog filma Palić (2)

Piše: Dejan Šapić

O jednom od takvih pokušaja već smo pisali u prethodnom teksu o najboljim ostvarenjima s 32. Festivala evropskog filma Palić. Reč je o filmu „Sto litara pivskog zlata“ finskog reditelja Temu Nikija kao jedan tipičan žanrovski buntovni krik dve sredovečne sestre sa juga Finske koje pokušavaju da održe porodičnu tradiciju pravljenja čuvenog jakog najkvalitetnijeg piva-sahtija.

Kako je broj dana trajanja festivala skraćen a izbor filmova ostao isti onda je tokom jedne večeri, uz dve projekcije, dodata još jedna - treća po redu nešto pre jedan sat posle ponoći. Ispostaviće se da je to idealno vreme za „Odraz u mrtvom dijamantu“, većinsku belgijsku koprodukciju, po scenariju i u režiji tandema Helen Catet - Bruna Forzanija. Reč je o hibridnom žanrovskom spoju akcije, sci-fi-ja, trilera i misterije. Catet i Forzani najpoznatiji su po filmu „The Strange Color of Your Body's Tears“ iz 2013. gde je horor, uz pomenute žanrove, bio dominantan a novi naslov je svojevrsni nastavak istraživanja kaleidoskopskog pristupa potrage, flešbekova koji se smenjuju sa sadašnjim trenutkom, a nismo sigurni da li su realnost ili fantazija junaka. Njihovi filmovi osvajaju festivale širom sveta, redovno su bili učesnici Lokarna, a „Odraz u mrtvom dijamantu“ je premijerno prikazan Berlinu i bio u konkurenciji za Zlatnog medveda.

https://www.youtube.com/watch?v=C-gCwL5zopE

Glavni junak filma “Odraz u mrtvom dijamantu” bivši, penzionisani tajni agent Džon Dimas, sada u sedamdesetim godinama, opušta se na plaži na Francuskoj rivijeri i u hotelu na Azurnoj obali. Gledajući u more, ugleda brinetu u crvenom bikiniju i naručuje piće... Sve vreme dijalozi u filmu su svedeni na minimum dok slike pokušavaju da odgonetnu zaplet oko dijamantskg pirsinga na bradavici lepotice koji je lajtmotiv filma.

Još od ranije su autori pokazali interesovanje za nasleđe italijanskog žanrovskog filma, posebno za špageti vesterne Serđa Leonea koji vešto transformišu u krimi potragu svojstvenu ostvarenjima o tajnom agentu Džems Bondu. U novom filmu su prošli interesovanje na italijanske stripove o maskiranom junaku Dijaboliku gde se ispod gumene maske krije nepoznata osoba predodređena za spektakularne akcije i vratolomije svojstvene jednom nindži koji uklanja svakoga ko mu se nađe na putu.

Potrage za identitetom misteriozne dame skrivene iza maske je zapravo najspretnija Dimasova protivnica iz prošlosti koja sada ponovo postaje njegova opsesija sa svojim šiljatim kandžama, oštrim noktima i prstenom sa otrovnim vrhom koji ubija ostavlja leševe gde god da prođe bacajući ih sve oko sebe, svojstveno jednom nindži.

U filmu se pojavljuje nezaboravna disko haljina sa šljokicama napravljenim od ogledala koja ostavlja trag posle svake sprovedene akcije. Kada otpadnu dve šljokice u jednoj od njih može se videti ono što je se desilo u prošlosti dok je u drugoj osoba koja se trenutno ogleda u njoj.

Posle silnih akcija, ubistava, krvoprolića višestruko prevazilazeći pop-kulturni fenomen koji je iza sebe ostavio Dario Arđento, a spram koga autori neskriveno gaje svojevrsni kult, film postaje prilično zamoran i pomalo dosadan, ali njegov doprinos žanru je nemerljiv,. Činjenica da je jedan takav film prikazan u Glavnom takmičarskom programu na Paliću je pravo čudo - u pozitivnom smislu.

https://www.youtube.com/watch?v=ZN3kXitjgt4

Još jedan primer žanra, verovatno najbolji viđen na festivalu, jeste ostvarenje „Crna rupa“  iz selekcije Paralele i sudari. Ovo je komični triptih o stanovnicima stambenog naselja koji čeznu za boljim životom. Kada se crna rupa misteriozno pojavi u grmu obližnjeg parka, stanovnici će morati da se suoče sa čudnim fantastičnim bićima.

Estonska rediteljka Monika Simec predstavlja tri priče u filmu „Crna rupa“ u kojima izjednačava ljude i druga vanzemaljska bića u njihovim borbama i čežnjama. Zajedničko svima njima je da traže ljubav i pažnju. U baltičkoj kulturi i u njenom folkloru, magični realizam je donekle prisutan u svakodnevnom životu, pa nisu neuobičajene priče o svecima ili đavolima koji im kradu stvari po kući i ponekad ostave nešto lepo.

Zanimljivost u rediteljkinom postupku jeste to da nakon ovozemaljskih problema i muka s kojima se pate njeni akteri, dolazak ljudi iz svemira predstavlja olakšanje i spokoj. Strašan izgled čudovišta koji u početku zgražava stanovnike ubrzo ih pretvara u ljupka bića, prepuna pažnje i razumevanja. Stoga ne čudi da zemljani prihvataju njihovu pomoć i često nerazumne predloge koje im nude.

U načelu su sve tri priče drugačije kako u narativu tako i stilski. Oseća se blagi disbalans imeđu njih i rediteljkin pokušaj da se održi konstantna pažnja i efekat iznenađenja u svakoj pojedinačno. Sve zajedno deluje ljupko i simpatično a kao nehomogena celina ostvaruje dobar utisak.

Festival je otvoren filmom „Sedef magla“ nedavnom preminulog Milorada Milinkovića koji je pre dve godine kad je bio u žiriju na Paliću izjavio kako je očekivao da će gledati “teški i negledljive  evropske filmove”, međutim bio je, kao i ostali članovi žirija, prijatno iznenađen sa izborom. Tada su dali nagradu Kristijanu Pecoldu za film „Crveno nebo“ sa obrazloženjem da „moć filma na najbolji način artikuliše stanje čovečanstva koje je u ovom trenutku na ivici vulkana“.

Dve godine kasnije mogli bismo reći da smo polako ali sigurno počeli da klizimo u taj isti „svetski“ vulkan. I ove godine je prikazan novi Pecoldov film „Ogledala br 3“ o smrti u porodici i potrazi za identitetom nakon tragičnog gubitka koji je nadmašio njegov prethodni - „Crveno nebo“.

Sada se nametnuo čuveni reditelj Sergej Loznica, koji je i bio gost festivala, sa iskustvom (na desetine snimljenih filmova), talentom i znanjem pokazanim u pobedničkom filmu „Dva tužioca“. Taj film svedočanstvo je nemoći da se dođe do pravde za vreme Staljina u Sovjetskom savezu. Tema je aktuelna i danas, verovatno i više nego u to vreme kada niko nije ni očekivao pravedna suđenja i postupke. Tako su se „Dva tužioca“ s pravom pobedila na festivalu.

https://www.youtube.com/watch?v=FZuhjQcs45A

Sa druge strane, pokojni Milinković da je imao mogućnosti da pogleda naslove iz ovogodišnjeg programa bio bi sigurno očaran uzbudljivim, raznovrsnim, ponekad zabavnim ali i stilski i poetski drugačijim filmovima. Zato nama, koji smo još uvek tu, preostaje da uživamo u moći filma koji nas upozorava da duboko klizimo u vulkan ali nas odvlači i u neke čudesne priče koje, srećom, nemaju veze sa stvarnošću.