Muzej savremene umetnosti slavi 60. rođendan otvaranjem tri izložbe i specijalnim programima

O programu obeležavanja značajnog jubileja govorili su Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Mišela Blanuša, kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950; Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija; dr Rajka Bošković, kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija i Miroslav Karić, kustos Salona MSUB, koji je predstavio program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Salona MSUB. Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih autora, kolekcija Muzeja jedna je od najvrednijih umetničkih zbirki u regionu, dok nove izložbe dodatno naglašavaju njegovu ulogu u očuvanju i tumačenju umetničkog nasleđa. Tokom šest decenija rada, MSUB je bio mesto susreta umetnosti i publike, istraživanja i tumačenja kulturne istorije 20. i 21. veka. Povodom jubileja, nove izložbe otvaraju pred publikom raznovrsne poglede na umetnost i njene tokove.

Izložba Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. biće otvorena 18. oktobra u 17 sati, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Mišela Blanuša (kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950), dr Rajka Bošković (kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija) i Žaklina Ratković (kustoskinja Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel i dr.).

Izložba predstavlja prvi deo novog višegodišnjeg ciklusa u kojem će MSUB pokušati da revalorizuje vrednost svoje kolekcije kroz tri velike postavke. Kroz više od 400 radova i 150 autora, izložba prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka u dijalogu sa društvenim, političkim i kulturnim promenama. Publika će imati priliku da sagleda ključne tokove modernizacije umetnosti u regionalnom i međunarodnom kontekstu.

Fokusirajući se na period od početka 20. veka do Drugog svetskog rata, Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. obuhvata epohu intenzivnih društveno-političkih i kulturnih promena tokom koje se formirala moderna umetnost na prostoru Srbije i tadašnje Jugoslavije. Izložba nudi i novo sagledavanje kolekcije Muzeja savremene umetnosti polazeći od pitanja kako je umetnost odgovarala na procese modernizacije, urbanizacije, izgradnje države i socijalnih kriza na početku 20. veka, te istražuje vizuelne i konceptualne prekretnice na putu ka modernosti našeg društva.

Kroz više tematskih i hronoloških celina, izložba prati stilske tokove od simbolizma, impresionizma i postkubističkih izraza, preko avangardnih eksperimenata i konstruktivističkih praksi, do različitih oblika realizma i angažovane umetnosti. Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju.

Postavka kombinuje hronološki i tematski pristup – od „rađanja moderne” do „podeljenosti i kriza” 1930-ih – dok paralelno istražuje i fenomene kao što su urbani život, građanski identitet, uloga umetnika u društvu, razvoj medija i novih oblika vizuelnog izraza, kao i prvih avangardnih artikulacija a trajaće do 1. marta 2027. godine.

Izložba Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta biće otvorena 6. novembra u Muzeju savremene umetnosti. Kustos izložbe je Una Popović, kustos Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija, a traajeć do 2. marta naredne godine.

Muzej savremene umetnosti prvi put integralno predstavlja portfolije Klare Siprel i Pola Stranda iz svoje kolekcije, dospelih u Muzej diplomatskom razmenom osamdesetih godina. Biće predstavljeno 60 fotografija Siprelove snimljenih tokom putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina i 20 fotografija Stranda, pionira straight fotografije, nastalih u Americi, Francuskoj i Egiptu. Njihove poetike i pristupi razvijali su se paralelno – piktorijalna, poetska i atmosferična fotografija Siprelove i modernistička, stroga kompozicija Stranda – nudeći jedinstven uvid u dinamiku formiranja fotografije tog perioda.

Takođe, 6. novembra u Muzeju savremene umetnosti, biće otvorena izložba Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost. Kustos izložbe je dr Rajka Bošković, a donosi retrospektivu jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka. Umetnost Olge Jevrić karakteriše muzikalnost oblika i dramatika borbe suprotnosti – između linija i masa, svetlosti i senke, trpljenja i prkosa. Na izložbi će biti predstavljene skulpture iz kolekcija MSUB-a, SANU i Kuće legata u Beogradu, pružajući uvid u opus koji je ušao u tokove svetske istorije skulpture.

Do 2. novembra, publika takođe može pogledati i dve izložbe otvorene u septembru mesecu – Izložbu „Kolektivna intimnost“ Maje Bekan u Salonu Muzeja savremene umetnosti, kao i izložbu „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Kustos obe izložbe je Miroslav Karić, kustos Salona MSUB.

Vizuelna i performans umetnica Maja Bekan već dve decenije istražuje ideju zajednice i kolektivne intimnosti kroz rad sa ženskim grupama različitih generacija i iskustava. Izložba u Salonu MSUB-a predstavlja ambijent scenskih setova u kojima umetnica kroz video, objekte i tekstualne instalacije osvetljava teme solidarnosti, prijateljstva i samoosnaživanja. Projekat uključuje i saradnju sa učenicama srednjih škola u Beogradu, koje će kroz čitanja i istraživanja doprineti stvaranju novih oblika zajedničkog znanja.

Izložba u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavlja izbor radova Dragana Jelenkovića iz višedecenijskog opusa, jednog od ključnih aktera nove skulptorske scene od osamdesetih godina do danas. Od ranih istraživanja forme i materijala do instalacija i digitalnih eksperimenata, Jelenkovićev rad osvetljava transformacije savremene skulpture. Uz retrospektivu, izložba uključuje i njegovu najnoviju produkciju, u kojoj preispituje redefinisanje forme u kontekstu savremenog globalnog trenutka.

Obe izložbe su otvorene do 2. novembra.