Kada bih od svake svoje uloge uzeo po malo sastavio bi se jedan dobar čovek, složen i interesantan, govorio je glumac Mustafa Nadarević, koji je preminuo danas u 77. godini u Zagrebu posle duge i teške bolesti.
Poznatom glumcu i reditelju pre nekoliko godina dijagnostikovan je karcinom pluća, a kako su hrvatski mediji pisali donedavno je boravio u bolnici. Otpušten je na kućno lečenje, i nije izlazio iz doma u poslednje vreme zbog loše epidemiološke situacije sa koronavirusom u toj zemlji. Hrvatski mediji pišu i da je bio zaražen ovim virusom.
Kada su po medijima pre nekoliko godina krenule spekulacije da je bolestan u jednom intervjuu je poručio: „Još sam živ, iako na nekim portalima objavljuju da sam umro“.
Otvoreno je govorio o smrti i pominjao kako je mnogo puta na sceni, ali i na platnu, glumio smrt.
– Bio sam ubica, ubijen, čak sam jednom igrao homoseksualca. Ne moram, dakle, imati ta iskustva da bih ih mogao glumiti. Glumac ima svoje unutrašnje fioke. I, ko zna šta je sve u nama i šta sve možemo domašiti – govorio je poznati glumac.
Mustafa Nadarević rođen je 2. maja 1943. godine u Banjaluci. Još kao dečak zainteresovao se za glumu, pa i ne čudi što je upisao Akademiju za kazališnu umjetnost u Zagrebu. Po završetku akademije postaje član Zagrebačkog kazališta mladih, da bi iz ZKM-a 1969. godine prešao u Hrvatsko narodno kazalište.
Na pozorišnoj sceni odigrao je veliki repertoar. Igrao je mnoge značajne role, no nije ga zadovoljavala samo ta uloga. Želeo je da se oproba i kao reditelj. I debitovao je kao pozorišni reditelj čuvenim komadom „Let iznad kukavičijeg gnezda“. Pozorišnu verziju romana Kena Kizija režirao je 1992. godine, a tokom protekle tri i po decenija na scene širom bivše Jugoslavije postavio je brojne komade, među kojima su „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića ili „Hasanaginica“.
Govorio je da su dobri reditelji oni „koji su krajičkom duše želeli da budu glumci“. S obzirom da je objedinio oba posla takođe je isticao da reditelj mora biti dobar poznavalac da bi „glumcima mogao da daje uputstva“.
Na veliko platno „stigao je“ kao već prekaljeni pozorišni glumac. Iako je, paralelno sa angažmanom u teatru, igrao i u brojnim TV dramama i serijama, filmski debi imao je 1982. u filmu „Kiklop“ Antuna Vrdoljaka. I dok je na velikom platnu počeo pretežno u sporednim rolama, ulogom Zije u filmu Emira Kusturice „Otac na službenom putu“ iz 1985. godine skreće pažnju na sebe.
Usledile su role u filmovima „Već viđeno“ Gorana Markovića, gde je tumačio Mihaila, policajca Šemsa u „Kuduzu“ ili Leona u Vrdoljakovim „Glembajevima“, za koju je nagrađen Zlatnom arenom u Puli 1988. godine.
U filmografiji Mustafe Nadarevića je čak 557 naslova, kako na velikom platnu, tako i na televiziji. Od „Velog mista“, preko „Alekse Šantića“ do serije zbog koje je proteklih godina bio u domovima ljudi širom bivše Jugoslavije „Lud, zbunjen, normalan“. Serija, po scenariju Feđe Isovića u režiji Elmira Jukića, premijerno je počela da se prikazuje još 2007. godine, dok se ove, 2020. emitovala na kanalu Nova S.
Ova serija objedinila je ceo prostor bivše Jugoslavije, a Mustafa Nadarević je često sa setom govorio o životu u toj „socijalističkoj zemlji“:
– Bilo nas je dvadeset miliona. Svaki film gledalo je nekoliko miliona ljudi. Sad smo rascepkani na pet, šest, četiri, sedam, osam i ne znam koliko miliona. U Titovo vreme živelo se drugačije. Školovanje je bilo besplatno, mogao si da studiraš šta si želeo, imao si socijalno osiguranje, neku socijalnu državu. Danas toga nema. Zato nam i mladi odlaze u jatima – kazao je pre nekoliko godina.
Poslednju filmsku ulogu ostvario je 2012. godine u filmu Gorana Paskaljevića „Kad svane dan“, odigravši profesora muzike u penziji Miše Brankova, koji otkriva svoje pravo poreklo…
Život je u jednom intervjuu nazvao „netalentovanim glumcem“, zaključivši:
– Kad nas jednom neko napusti, onda je to zauvek. Ostaje samo umeće preživljavanja. I sećanja…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare