0
Književnik Šehan Karunatilaka postao je tek drugi pisac iz Šri Lanke koji je sinoć ovenčan jednim od najvećih literarnih priznanja - Bukerovom nagradom.
Šehan Karunatilaka je Bukerovo priznanje, koje podrazumeva i novčanu nagradu od 50.000 funti, dobio za roman „The Seven Moons of Maali Almeida“ (Sedam meseci Mali Almeide) na svečanoj ceremoniji u londonskom Raundhausu i to iz ruku kraljice supruge Kamile.
Roman, opisan kao mešavina političke satire, misterije i crne komedije o zagrobnom životu, smešten je u Šri Lanku za vreme rata. Stručni žiri je odluku o dodeljivanju nagrade šrilankanskom piscu doneo jednoglasno. U obrazloženju žirija, kojim je predsedavao Nil Mekgregor hvali se „opseg, veština i smelost romana“, koji postavlja ključno pitanje – Šta je svrha indidivualnog života?
Delom misterija, delom komedija – teško je opisati pobednički roman… Šehan Karunatilaka meša različite žanrove tako vešto da na kraju dobijete bogat, uzbudljiv roman. Ili kako je to naveo Bukerov žiri u obrazloženju nagrade piscu: „Očarava energijom, slikama i idejama koje suprotstavlja gorkoj, nadrealnoj viziji Građanskog rata u Šri Lanki. Lukavo, tužno i komično. Vodi nas na istinsko rolerkoster putovanje kroz život i smrt“.
Primajući priznanje u Londonu Karunatilaka se osvrnuo na zemlju iz koje potiče i u kojoj stvara:
– Nadam se da će u ne tako dalekoj budućnosti Šri Lanka morati da razume da korupcija, rasna podeljenost nikada nisu, niti će voditi ičemu. Nadam se i da će za deset godina Šri Lanka naučiti nešto na svojim greškama i da će knjiga „Seven Moons“ moći da se nađe samo u odeljku fantazije u bibliotekama, pored priča o zmajevima, jednorozima, čudovištima, i da je više niko neće videti kao nešto realno, ili kao aktuelnu političku satiru – istakao je laureat Bukera, dodavši da je sam pristajao na autocenzuru.
Naime, nakon što je pisac Salman Ruždi u avgustu izboden pisac s Šri Lanke dvoumio se da li da objavi neke priče koji se dotiču religije.
– Bio sam u jeku rada na objavljivanju zbirke kratkih priča kada se incident desio i otkrio sam neke za koje sam smatrao da nisu uvredljive za bilo koju religiju. Ali, supruga mi je rekla, je l` možeš to da ne radiš? Imaš dvoje male dece. Ta priča nije baš tako dobra, izostavi je – prisetio se Karunatilaka, dodavši da je „to nešto što visi nad glavama svih njih koji pišu u južnoj Aziji, a naročito ako se bave temama kao što su politika ili religija“.
Književik sa Šri Lanke izjavio je da je još 2009. godine odlučio da napiše „zagrobnu priču u kojoj mrtvi mogu da pruže svoju perspektivu“ nakon kraja Građanskog rata u Šri Lanki kada je u zemlji vladala “uzavrela debata oko toga koliko je civila umrlo i čija je to krivica bila”. Ništa mnogo bolja situacija nije u ovoj državi ni danas, s obzirom da prolazi kroz tešku ekonomsku krizu i bori se sa nestašicom hrane i goriva i inflacijom.
Već sam početak knjige otvara put za svojevrstan apsurdni ton. Jer, startuje u „životu posle smrti“, koji se ubrzo pretvara u birokratski i banalan, ako je tako nešto zamislivo… A potom se radnja romana „šalta“ između ovog sveta i onostranog. U ovom, stvarnom svetu priča je smeštena u period Šrilankanskog građanskog rata, jednog od najdužih oružanih sukoba koji je trajao od 1983. do 2009. godine. Šehan Karunatilaka fokusira se u romanu na 1990. godinu kada Mali Almeida pokušava da otkrije ko ga je ubio i zašto. A Almeida je preminuli fotograf kojem je data jedna nedelja, odnosno termin koji je u naslovu romana (seven moons) tokom koje može da putuje iz ovog u onaj svet. I osim što želi da shvati zašto je mrtav, takođe se nada da će tokom te nedelje uspeti da pronađe svoje fotografije, sakrivene svojevremeno ispod kreveta, i da ubedi svoje prijatelje da ih podele sa svima kako bi čitav svet saznao za sve brutalnosti koje su se odigrale tokom Građanskog rata.
Karunatilaka je priznao da je ova knjiga bila u „njegovoj glavi čitavih deset godina“, ali da je tokom čitavog tog perioda „njegov mozak bio prilično zauzet“. Otkrio je i kako se pomučio da bi pronašao izdavača za međunarodno tržište. Svaki put kada bi pokucao na vrata, odbijali bi ga uz opasku da je bavljenje „šrilankanskom politikom isuviše ezoterično i zbunjujuće za čitaoce zapadnog sveta“. Na kraju je uspeo da ostvari uspešan kontakt s nezavisnom britanskom izdavačkom kućom „Sort of Books“, koja je pristala da mu objavi roman, ali ako ga malo prilagodi zapadnjačkim čitaocima. I dok je knjiga originalno objavljena pod naslovom „Chats with the Dead“ nakon što je malo „utegao“ roman za britanskog izdavača tokom pandemije promenio je i naziv u „The Seven Moons of Maali Almeida“, koji je po njemu „i definitivan“.
U pitanju je, inače, tek drugi roman ovog pisca, prvi posle hvaljenog i nagrađivanog „Chinaman“ iz 2010, koji je ovenčan priznanjem „Commonwealth Book Prize“, a proglašen i drugom najboljom knjigom o kriketu svih vremena.
Književnik je rođen 1975. godine u gradu Gale, a osim pisanjem, bavio se advertajzingom, kopirajtom, a njegove pesme, scenariji i eseji objavljivani su u „Rolingstounu“, magazinima „Dži kju“ i „Nešnal džiografik“, „Gardijanu“, „Njuzviku“…
Bavio se Šehan i muzikom, svirajući u rok bendovima Independent Square, Powercut Circus i Brass Monkey Band.
Obrazlažući dodelu priznanja Šehanu Nil Mekgregor, inače bivši direktor londonske Nacionalne galerije i Britanskog muzeja, istakao je kako su članovi žirija pročitali svih 170 knjiga, koje su bile u trci za Bukerovu nagradu i kako su se pomučili da izbor suze najpre na 30 dela. Ponovo su potom iščitali tih 30 knjiga kako bi „imenovali“ šest finalista, a onda je na red došlo i treće čitanje tih šest romana. Upitan koliko je vremena „potrošio“ čitajući knjige zbog žiriranja Mekgregor je ovako odgovorio za BBC:
– Od početka decembra prošle godine non-stop. Mnogo je to bilo čitanja, ali onog lepog…
A pored dobitnika Karunatilake, među finalistima su bili, podsetimo, i Novajolet Bulavajo s izdanjem „Glory“, Persival Everet s knjigom „The Trees“, Alan Garner za delo „Treacle Walker“, Kler Kigan s naslovom „Small Things Like These“ i Elizabet Strout za roman „Oh William!“.
Karunatilaka je tek drugi pisac sa Šri Lanke koji je osvojio Bukerovu nagradu, posle Majkla Ondatšija za roman „Engleski pacijent“ koji će kasnije biti ekranizovan u nagrađivani film. Posle dodele Bukera otkrio je da su na njegov opus prevashodno uticala dela Kurta Vonegata, Salmana Ruždija, Agate Kristi, Stivena Kinga, Toma Robinsa i na stotine drugih, a kad je muzika u pitanju ceo život je opsednut bendom Polis.
Otkrio je da trenutno, pored zbirke priča, radi i dve knjige za decu, i da se nada da će uskoro početi da piše novi roman za koji mu „valjda neće trebati deset godina da ga finišira“…
Bonus video: Ani Erno saznaje da je dobila Nobelovu nagradu
