0
Džesi Ajzenberg je postao ozbiljan filmski stvaralac, a Kiran Kalkin filmska zvezda. Kritičar "Varajetija" je baš tim rečima opisao novi film koji potpisuje glumac Džesi Ajzenberg. I upravo je to i jedan od filmova koji se izdvojio na ovogodišnjem Sandensu.
U pitanju je film „A Real Pain“ scenariste, reditelja i glumca Džesija Ajzenberga. Ne samo da je doživeo višeminutne ovacije na premijeri u Park Sitiju, u Juti, već je na filmskom marketu, u okviru Sandensa, distributerska prava na ovaj film kupio studio „Searchlight“ za 10 miliona dolara.
Upravo nakon divnog prijema za vikend na Sandensu, film je izazvao pravi mali rat među distributerima, preneo je „Holivud riporter„, a dil, koji uključuje pozamašnu svotu novca, sklopljen je sa kompanijom „Searchlight“.
– Oduvani smo Džesijevom vizijom i umećem u dočaravanju ove urnebesne i duboke priče. Donosi istinski ličnu priču koja je istovremeno i univerzalna. Jedva čekamo da je predstavimo publici širom sveta – saopštili su iz kompanije „Searchlight Pictures“.
Na to se nadovezao Ajzenberg, izrazivši zadovoljstvo što će baš ova kompanija distribuirati njegovo novo ostvarenjem, rekavši i kako je snimanje filma „A Real Pain“ bilo istinsko stvaranje iz ljubavi, ali i da je toliko bilo uzbudljivo prikazati ga premijerno baš na Sandensu.
Producentkinja filma, pored Dženifer Semler i Eve Puščinske, jeste Ajzenbergova koleginica Ema Stoun, odnosno njena kompanija „Fruit Tree“.
– Duboko verujemo u Džesijev kreativni glas i uzbuđeni smo što sarađujemo na njegovom drugom filmu, koji je tako ambicioznih razmera i tema. A kad se svemu tome doda još jedan prijatelj i saradnik, jedinstveni Kiran Kalkin, pa to je više nego što smo i mogli da sanjamo.
U filmu „A Real Pain“, koji je režirao, Ajzenberg glumi uz Kirana Kalkina. Igraju rođake koji kreću na putešestvije po Poljskoj u čast svoje nedavno preminule bake, ali na tom putovanju iskrsava i izvesno porodično rivalstvo. Pored dvojice glumaca, u filmu igraju i Vil Šarp, Dženifer Grej, Danijel Oreskes…
Zanimljivo je da ovo nije jedini film koji Ajzenberg predstavlja ovih dana na Sandensu. Uz „A Real Pain“ režirao je i otkačenu komediju „Sasquatch Sunset“.
I dok je ovaj potonji naslov, koji je takođe premijerno prikazan u Park Sitiju, fikcija, prvi film je glumčeva i rediteljeva lična priča. U tom „Stvarnom bolu“ rođaci kreću u obilazak mesta koja su sinonim za Holokaust, među kojima i logor Majdanek, a u jednom momentu filma dolaze u kuću da bi našli bar malo utehe.
– Kuća na kraju je kuća koja je pripadala mojoj porodici. Moji preci su odvedeni odande 1939. godine – otkrio je glumac i reditelj.
Ajzenberg je istakao u Park Sitiju da mu je Stounova dala ideju za jednu scenu u filmu. U jednom trenutku rođaci Bendži (Kalkin) i Dejv (Ajzenberg) zaspu u vozu i promaše stanicu na kojoj je trebalo da siđu. I zato su prinuđeni da „upadnu“ u drugi voz, kako bi stigli svoju grupu.
– Ema Stoun, čija je ideja bila da ikovi zadremaju u vozu, je genijalka. Svi to znamo – kazao je Ajzenberg nakon premijere na Sandensu.
Ova glumica je producirala i Ajzenbergov rediteljski debi „Nakon što spasiš svet“, koji je predstavljao leta 2022. godine na 28. Sarajevo film festivalu. Još tada je otkrio detalje ovog filma, koji je tek sad premijerno prikazan:
– Ponosan sam što je kao producent iza filma stala Ema Stoun, i što je insistirala da snimamo na filmskoj traci, iako je to daleko skuplje. Snimam film u Poljskoj, u kojem će i igrati Kiran Kalkin. Tamo, jer su moji preci poljski Jevreji. Moja porodica je uspela da preživi Holokaust i Drugi svetski rat u Lavovu, a tek nakon toga emigrirala u Njujork gde sam rođen – pričao je avgusta 2022. u Sarajevu glumac.
A Kalkin je medijima u Sandensu ispričao da nikada pre u karijeri nije glumio s rediteljem. Isprva, priznao je Kalkin, imao je mnogo sumnji u to da Ajzenberg režira, pogotovo kad su počeli da snimaju zajedničke scene.
– Rekao bi: „Rez“. A onda počeo da mi daje sugestije. Na to sam pomislio: A videćeš, tek ću ja tebi da dajem sugestije. Tako da trebalo mi je da se prilagodim (smeh).
Ajzenberg je s druge strane imao obrnuti problem. Kao reditelj je shvatio da mu sve one brige oko toga da li je produkcijski sve kako treba, funkcioniše li oprema, bivaju prepreka za glumački zadatak pred njim.
– Obično kada glumim u filmu, prepuštam se svom liku. Ne razmišljam o kadrovima, o rasporedu, ne mislim kako ću da izgledam u filmu. Samo uživam u svom životu u tom cirkusu.
Ajzenberg je istakao kako je bio inspirisan porodičnom istorijom u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata kako bi napisao priču o Bendžiju i Dejvu. Ali, dodao je i moderan obrt – a to je sopstveno ubeđenje o stadijumima bola.
I Bendži i Dejv tuguju za svojom bakom. Dejv pati od anksioznosti, ali vodi relativno stabilan život sa suprugom i sinom. Bendži, s druge strane, kao da ne vidi svrhu svog života. Veoma je usamljen, ali to krije uspešno humorom. No, dolazi tren kada više ne može da krije bilo šta. A ono što im je zajedničko jeste to što je njihova bol nasuprot ultimativne tragedije, kakva je bila ona koja se desila tokom Holokausta.
– Znam da moj bol i patnja nisu epskih razmera. Svi mi doživljavamo i prolazimo kroz svakakve stvari, ali uvek se postavlja pitanje sme li se to uporediti s istorijskim, globalnim genocidom, traumom?
U scenario je dodao i priču jednog svog prijatelja. Naime, Elodž, koji je iz Ruande, vodi Bendžija i Dejva po Poljskoj, a taj čovek je i sam preživeo genocid u Ruandi i docnije prešao u judaizam. Postoji, kako je objasnio Ajzenberg, pravi Elodž koji mu je dozvolio da njegovu priču stavi u film.
– Želeo sam da povežem jevrejsko iskustvo s nekim modernijim iskustvom. Holokaust vidim kao tragediju koja se dešava i u drugim kulturama. I druge kulture su doživele sopstvene genocide.
Bonus video: Venecijanski filmski festival
