0
Palić zaživi svake godine tokom festivala na poseban način i dobije žamor i živopisnost velikih centara. Pozornost koju festival dobija od publike je neprocenjiva vrednost i naši gosti to primećuju, kaže za Nova.rs Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala evropskog filma Palić.
Piše: Nikola Marković
Jubilarno 30. izdanje Festivala evropskog filma Palić održava se ove godine od 15. do 21. jula. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju očekuje se preko 150 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva, među kojima će biti i ovogodišnji dobitnici Lifke – Bogdan Diklić, Andreas Drezen i Nikola Ristanovski, zatim legendarna rediteljka Margareta Fon Trota, i mnogi drugi. Dve takmičarske selekcije – Glavni program i Paralele i sudari, biće okosnica programa, ali nas očekuju i interesantni filmovi u nizu drugih selekcija. O svemu ovome i razvoju festivala kao celine, razgovaramo sa programskim direktorom festivala Miroslavom Mogorovićem.
Festival evropskog filma Palić se tradicionalno „nadovezuje“ na Kan i odatle dobija deo svog programa. Koliko je ovaj festival važan za Palić, i koliko je značajno to što upravo Palić pre svih drugih domaćih festivala ima prilike da ugosti ostvarenja odavde, pa čak i sa Berlinala?
– Kan je, bez sumnje, najznačajniji međunarodni filmski festival na svetu. Činjenica da naša publika i naši filmski profesionalci imaju priliku da filmove iz kanske selekcije pogledaju premijerno upravo na Paliću i to veoma brzo nakon svetske premijere u Kanu, stavlja FEF Palić na mapu najznačajnijih kultutnih događaja u regionu. I to ne samo zato što je termin našeg festivala ubrzo nakon Kana, nego i zbog potencijala palićkog festivala da prepozna i neguje filmske stvaraoce koji kreiraju istoriju evropskog filma.
Ove godine na festivalu imamo u glavnom programu pet filmova dosadašnjih dobitnika palićke nagrade „Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskoj kinematografiji, a koji su prikazani u Kanu i Berlinu ove godine. Iz glavne konkukrencije berlinskog festivala prikazaćemo novi film gošće ovogodišnjeg festivala, Margarete fon Trote. A sa Kana premijerno prikazujemo nove filmove Kena Louča i Vima Vendersa. Gledaćemo i film „Jeanne du Barry“, u kom igraju Džoni Dep i Maiven koja potpisuje i režiju, a čija je premijera obeležila otvaranje Festivala u Kanu. Ovo je druga godina zaredom da smo u mogućnosti da publici prikažemo film otvaranja Kanskog festivala, što je za naš region veoma značajna činjenica.
Srećan sam kada vidim da dobitnici nagrade „Lifka“ nastavljaju da potvrđuju svoj značaj i kvalitet svakim novim filmom i što naša publika ima priliku da prati njihov rad.
Važan segment programa su regionalne saradnje i dobri odnosi sa rediteljima iz bivše Jugoslavije. Proteklih godina smo često slušali i od samih gostujućih reditelja reči hvale za festival. Kako vi vidite poziciju Festivala evropskog filma Palić u ovom regionalnom kontekstu i okruženju?
– Saradnja sa stvaraocima iz regiona je prirodna. Koprodukcije se uglavnom rade, ili bar počinju saradnjom sa zemljama regiona, i to se već godinama pokazuje kao dobar i plodonosan model.
Palić je dobro mesto da naša publika, ali i naši filmski profesionalci isprate šta se sve novo dešava u svetu reginalnog filma, kako napreduje naša kinematografija i koja su stremljenja i teme naših autora. Sa druge strane, Palić je dobro mesto da autori iz regiona „odmere snagu“ sa filmovima koji su bili na najvećim svetskim festivalima.
Ovogodišnje izdanje festivala podiže saradnju na jedan novi nivo, i nastavljamo tradicionalno predstavljanje regionalnih kinematografija. Ove godine predstavljamo savremenu kinematografiju Severne Makedonije prikazivanjem šest filmova, a Nikola Ristanovski ovogodišnji je dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ za regionalni razvoj kinematografije.
Ovo je druga godina u kojoj glavne selekcije vode Nikolaj Nikitin i Julija Sinkevič. Kako ste zadovoljni njihovim uklapanjem u tim i šta su oni doneli festivalu?
– Nikolaj Nikitin je bio više od deset godina deo tima palićkog festivala i sada je ponovo na poziciji selektora Glavnog takmičarskog programa. Svojim zalaganjem, kontaktima i osećajem za film doprinosi kvalitetu programa. Aktivno učestvuje ne samo u obezbeđivanju filmova koji će biti prikazani u glavnom programu, nego i u dogovaranju prisustva autora koji su laureati nagrade „Aleksandar Lifka“.
Isto važi i za Juliju Sinkevič, ona se nedavno pridružila festivalu, ali čini, zajedno sa Nikitinom, jedan skladan tim koji ima dobru perspektivu ne samo na palićkom festivalu nego u evropskom festivalskom svetu, tako da sa njima nastavljamo saradnju sve dok je na obostrano zadovoljstvo.
Šta je to što najčešće čujete, u razgovoru sa inostranim gostima, kao posebnu pohvalu ili kvalitet Festivala evropskog filma Palić?
– Niko od naših gostiju ne ostane ravnodušan na atmosferu i ambijent Letnje pozornice Palić, ali fascinira i brojnost publike koja prati festival. Istina je da Palić zaista zaživi svake godine tokom festivala na jedan poseban način i dobije žamor i živopisnost velikih centara. Pozornost koju festival dobija od publike je neprocenjiva vrednost i naši gosti to primećuju.
Sa druge strane, u kom smeru se kreću sugestije i eventualni saveti tih inostranih gostiju za boljitak festivala?
– Zamerke se uglavnom odnose na razvoj infrastrukture, posebno hotelske i ugostiteljske ponude. Čudno je da u jeku turističke sezone u večernjim časovima ugostiteljski objekti na Paliću ne rade i ne nude raznolike sadržaje za turiste, pa i goste festivala koji bi želeli da prošire iskustvo boravka na Paliću. Turizam je na Paliću poslednjih godina pao na najniže grane, i nadamo se da će se uskoro oporaviti kako bi festival mogao da nastavi da raste. Kako sada stoje stvari, FEF Palić je umnogome prevazišao infrastrukturne okvire svoje sredine.
Kako vidite glavne produkcijske izazove festivala na Paliću, bilo da se radi o selekcijama ili samom okruženju u kome se realizuju programi?
– Najveći izazov, a to se vidi naročito tokom priprema ovog jubilarnog izdanja su budžetski okviri i trenutni ljudski resursi festivala. Godinama unazad ostajemo u istim budžetskim okvirima, iako su cene na svakom koraku realizacije festivala poprilično uvećane.
Festival se u odnosu na početak 2000-tih mnogo razvio i pozicionirao kao najznačajniji filmski festival u Srbiji, tako da više ne može da se, na isti način kao ranije, prilazi planiranju i realizaciji festivala. Potrebni su dodatni finansijski, kao i ljudski resursi, kapaciteti i novi pogledi na razvoj festivala.
Šta biste istakli kao glavni kvalitet i osobenost ovogodišnjih centralnih festivalskih selekcija?
– Ova godina nije bila previše bogata u pogledu kvantiteta filmova koji odskaču od proseka, posebno iz istočne Evrope. Kada je reč o selekciji Paralele i sudari ovaj relativno ograničen broj filmova je naročito primetan, ali selektorka Julija Sinkevič je uprkos tome veoma zadovoljna jer je odabrala najbolje u ovogodišnjoj ponudi i sklopila u jednu konceptualnu celinu koja čuva duh selekcije.
U glavnom programu imamo nekoliko naslova velikana evropske i svetske kinematografije. Autori koji dominiraju ovogodišnjim festivalskim programom obeležili su ne samo ovu godinu, nego se može slobodno reći da su u pitanju imena najznačajnija za istoriju evropskog filma – Vim Venders, Ken Louč, Margareta fon Trota…
Ove godine smo se potrudili da odaberemo filmove koji komuniciraju sa širom publikom. U programu imamo i filmove u kojima igraju glumci čija slava prelazi granice Evrope, poput holivudskih zvezda Džona Malkoviča, Džonija Depa i Viljema Defoa.
Bonus video: Zelenović o 30 godina Palića
