0
Siguran sam da će publici vrhunski program festivala dati uvid u tendencije evropskog filma danas, a garantujemo i dobar provod, po čemu je naš festival takođe nadaleko čuven, kaže za Nova.rs Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala evropskog filma Palić.
Piše: Nikola Marković
Ovogodišnje, 29. izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u tradicionalnom festivalskom terminu, od 16. do 22. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Objavljen je bogat takmičarski program, kao i dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskoj kinematografiji, među kojima su ove godine Dušan Kovačević, Mišel Azanavisijus i Igor Galo.
Festival se tradicionalno održava na više lokacija, među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifk, a tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina.
Sve ovo je dobar povod za razgovor sa Miroslavom Mogorovićem, dugogodišnjim programskim direktorom Festivala evropskog filma Palić.
Ove godine je dvoje novih selektora u timu Festivala evropskog filma Palić. Kako je došlo do te odluke i na koji način ste se odlučili baš za Nikolaja Nikitina i Juliju Sinkevič?
– Nikolaj Nikitin je godinama bio važan deo tima FEF Palić, naš pritatelj i ostavio je značajan lični pečat kao dugogodišnji selektor. Publika Palića ga odavno ne doživljava kao gosta, on je na Paliću domaći. Tokom nekoliko godina pauze u radu na FEF Palić, Nikitin je bio posvećen svom poslu glavnog predavača na SOFA (School of Film Advancement) čiji je i osnivač. Za to vreme nastavio je i da prati dešavanja u savremenom filmu i kao član žirija brojnih velikih festivala i kao filmski kritičar. Osetili smo da je vreme da i svoja nova iskustva donese na Palić i ponovo nam se pridruži u realizaciji festivala.
Julija Sinkevič je takođe dugogodišnja prijateljica i saradnica festivala. Mislim da je važno da imamo novi ženski pogled na savremenu filmsku umetnost i da će Julijin senzibilitet biti osveženje za publiku takmičarske selekcije „Paralele & Sudari“. Žene su se konačno izborile za svoje mesto u donedavno dominantno muškoj filmskoj industriji, te je prirodno da nam Julija donese dašak te promene i energije. U njeno znanje i iskustvo kad je reč o filmu i festivalima nemam ni malo sumnje i siguran sam u vrhunski presek savremene filmske scene u ovoj selekciji istočnoevropskog filma, posebno imajući u vidu značaj nove gvozdene zavese koja se diže.
Ranijih godina bili ste i programski koselektor „Paralela & Sudara“ zajedno sa Nilom Jangom, da li još uvek radite na nekoj selekciji i u tom kapacitetu?
– Kao dugogodišnji programski direktor festivala, i sada sugerišem, predlažem, povezujem autore i selektore. Ali konačnu odluku o izboru filmova prepuštam selektorima, jer smo ih sa razlogom odabrali. Trudim se da sa njima definišem raspored prikazivanja filmova, jer i dobar raspored filmova čini festival velikim, a ne samo izbor. Festival mora da živi i diše tokom punih sedam dana, i potrebno je dobro promisliti i rasporediti filmove, pa i dešavanja tokom celog trajanja festivala, kako bi i publika i mediji imali interese za celokupni festival, a ne samo otvaranje ili zatvaranje festivala.
Ove godine sam se u ulozi selektora najviše fokusirao na kratkometražne filmove. Kao i na celokupnom programu festivala, osim kvaliteta važno je da filmovi, odnosno autori, prave iskorake i donose neke novine u filmsku umetnost. Ponekad inovativnost u pristupu nekoj temi ima i određenu prednost u odnosu na završni rezultat. Namera nam je da selekcija kratkometražnih filmova „Mladi Duh Evrope“ postane takmičarska od naredne godine, tako da je ovogodišnja selekcija samo uvod u naredna izdanja ovog programa.
Iz različitih pozicija, i kao producent i kao festivalski direktor, imate uvid u recentnu evropsku produkciju – kako ocenjujete ostvarenja koja su se u poslednjih godinu-dve pojavila u Evropi, gde je i kakva je evropska kinematografija danas? A kakva su to ostvarenja koja su naročito zanimljiva Palićkom festivalu?
– Teško mi je da definišem šta je Paliću najzanimljivije. Mislim da je odgovor na to pitanje upravo bogatstvo, aktuelnost i raznovrsnost ponude našeg festivala. Poslednjih dodina sam gledao mnogo sjajnih filmova na različitim evropskim festivalima. Umetnički, arthaus autori, bave se (kao i uvek) problemima savremenog društva, i zanimljivi su svi ti različiti pristupi i uglovi iz kojih autori posmatraju vreme u kome živimo.
Bez lažne skromnosti bih izdvojio film „Strahinja Banović“ (As far as I can walk) Stefana Arsenijevića na kome sam imao čast i zadovoljstvo da budem glavni producent. Stefan je u ovom filmu preispitao ulogu savremenog heroja, šta danas čini nekoga junakom dok se svet raspada i milioni ljudi napuštaju svoje domove. To je po mom mišljenju najvažnije u savremenom filmu – način na koji autor pristupa određenim temama. Film je osvojio Grand prix i još četiri nagrade prošle godine na festivalu u Karlovim Varima, a danas je nakon ukrajinske izbegličke krize nažalost još aktueniji.
Tu su i dobitnik nagrade Gran Pri u Kanu „Blizu“ (Close) Lukasa Donta, novi film našeg starog prijatelja „Magnetna rezonanca“ Kristijana Munđiua kao i dobitnika nagrade publike na Sandens festivalu „Devojački film“ Ali Hapasalo. Očekujemo i dobru reakciju publike na filmove „Nežno“ mađarskih reditelja Lasla Čuja i Ane Nemeš, kao i na „Vesele devedesete“ italijanskog debitanta Lorenca di Amika de Karvalja, koji su idealni za vruće letnje večeri i otvorenu scenu čuvene palićke Letnje Pozornice.
Posebno bi izdvojio i film koji je svečano otvorio ovogodišnji jubilarni Kan, „Rez“ Mišela Azanavisijusa, koji će i svojim prisustvom uveličati projekciju svoga filma i zatvaranje našeg festivala, kada će mu biti i uručena nagrada našeg festivala za doprinos evropskoj kinematografiji „Aleksandar Lifka“.
Koji su to produkcijsko-logistički izazovi s kojima se suočava FEF Palić i da li je u tom smislu sada lakše raditi, nakon što su prošle restrikcije vezane za pandemiju?
– U toku pandemije je bilo izazovno organizovati festival, a želeli smo da ostanemo u živom kontaktu sa publikom. Odlučili smo da nećemo praviti online izdanje, i nismo pogrešili. Kada smo se izborili sa svim preprekama, dobili smo ipak jedan ozbiljan festivalski program i iskustvo koje je publici u tom trenutku bilo potrebno i značajno.
Sada je lakše, utoliko što nemamo ograničenja koja je podrazumevala pandemija i pravimo festival na način koji nam je poznat i kakav je bio svih ovih godina. Sada svi gosti mogu ponovo da doputuju i budu prisutni na festivalu, što je oduvek njegova posebna čar.
Međutim, najveći problemi vezani su za finansiranje jer budžet festivala godinama stagnira, a festival treba prirodno da raste. Ipak verujem da ćemo se izboriti sa svim izazovima, a siguran sam da će publici vrhunski program festivala dati uvid u tendencije evropskog filma danas, što je ipak najvažnije. A garantujemo i dobar provod, po čemu je naš festival takođe nadaleko čuven.
Gde vidite prostor za napredak i razvoj FEF Palić u budućnosti, da li planirate neka specijalna iznenađenja naredne godine za jubilarno 30. izdanje?
– U nekim budućim izdanjima festivala planiramo i novu selekciju VR filmova koja se sve više razvija. To do sada nismo imali prilike da ostvarimo, a važno nam je da pratimo nove tendencije u umetnosti i da sve generacije naše publike mogu da uživaju u programu po svom senzibilitetu i ukusu. Trideseto izdanje festivala će svakako biti za pamćenje ali ne bih još otkrivao sve što se sprema. Biće raznih iznenađenja – filmskih i kulinarskih. Nek se krčka do sledećeg jubilarnog izdanja.
Bonus video: Otvaranje Festa
