"Demistifikacija monaškog života je potrebna svima, i vernicima i nevernicima": Mitropolit Grigorije predstavio svoje novo delo „Stranac u šumi“

Meni se posrećilo da ste došli vi kojima niko nije platio ili vas naterao da dođete ovde, poručio je mitropolit Grigorije u četvrtak uveče posetiocima dupke pune Velike sale Kolarčevog univerziteta, gde je održana promocija njegove nove knjige “Stranac u šumi” („Laguna“).

Nakon knjige priča „Preko praga“ i romana „Nebeska dvorišta“, ovo je još jedno autobiografsko delo mitropolita diseldorfskog i nemačkog. U pitanju je, kako je rekao, priča o njegovom sedmogodišnjem monaškom iskustvu.

Pored autora, na promociji su govorili profesor Vladeta Janković, pisac Miljenko Jergović i filolog Danijela Jelić, a odlomke iz knjige je čitao glumac Vojin Ćetković.

Književnost se bavi životom

Mitropolit Grigorije se na početku zahvalio svima koji su došli na promociju njegove nove knjige.

- Dragi ljudi, vi ste došli ovde iako živimo u vremenu strahova, stresa i brige, iako ste izloženi neprestano ataku onih ljudi iz televizora. Vi ste došli, ja mislim zato da čujete živu reč. I mislim da vi, svojim srcem i ljubavlju, potvrđujete da nema ništa moćnije od žive reči, i da nema ništa lepše od razgovora i priče. Da je to tako, najbolje nas uče knjige. One nas uče da gledamo široko, da ne budemo uskogrudi, da saosećamo s drugim ljudima, da budemo sposobni i za uspeh i za neuspeh.

Dodao je da je književnost važna, jer se bavi životom.

- Stvarno verujem da mi u književnosti tragamo za životom, jer se poistovećujemo sa raznim likovima koji žive isto kao mi. I to pokazuje da svi ljudi na svetu tuguju za nekim drugim i da hoće da izađu iz sebe i da se s tim nekim drugim sretnu. Kako čovek koji se nikada nije zaljubio može da zna o čemu se tu radi ako nije čitao “Anu Karenjinu” ili “Romea i Juliju”. Na kraju krajeva, Biblija nije ništa drugo nego književnost. Ima u njoj jedna scena kada Bog kaže proroku Isaiji da će mu otkriti nešto, ali mora da pojede knjigu u snu. Ja kad sam se toga setio, rekao sam sebi: “Vidiš, ako ne pojedeš knjigu, onda ćeš jesti salamu” – ispričao je mitropolit uz smeh prisutne publike.

Portret savremenika

Pričajući o knjizi “Stranac u šumi”, profesor Vladeta Janković je primetio da je ona zbog svoje strukture komplikovana, i da bi bilo skrnavljenje da podlegne nekoj stručnoj analizi.

- Ono što je njena osnovna osobina je iskrenost, koju retko srećemo ne samo u književnosti, nego i u životu. To je u jednom ogromnom delu bolna knjiga, ali vas ne opterećuje. Ona ima, i pored ozbiljnih i potresnih delova, i dosta humora, pogotovo na sopstveni račun. Najvažniji od slojeva knjige je onaj autobiografski, koji se tiče puta u monaštvo. Knjiga je i portret savremenika, ima niz takvih portreta, koiji su zasnovani na neposrednom iskustvu, ali koji su takođe osvetljeni razumevanjem za ljude, zbog čega je vladika i omiljen. Rekao bih da autobiografski aspekt knjige ne ometa njene opšte dimenzije. Ona se dešava u 90-im, tu su ratovi, seobe, užasi... Zatim, tu ima politike, u društvenom, ali i u crkvenom smislu. Ali to nije nametljivo i nije u prvom planu. O fenomenu monaštva napisane su vrlo osetljive stvari, kao što je duševna ravnoteža, koja je nekad na granici duševnog zdravlja. Posebno će pažnju privući poglavlje “Telo”, koje se tiče telesnosti i iskušenja u monaštvu – zaključio je Janković.

Grigorije se ne može ukalupiti

Filolog Danijela Jelić konstatovala je da se "vladika Grigorije ni kao pisac, ni kao ličnost ne može ukalupiti".

- Njegove poslednje tri knjige su svojevrsna autobiografska trilogija. Osim što ove tri knjige povezuje jedan autor, spaja ih i ispoljavanje sopstvene duše i korak ka drugima. Ogoljavanje duše do srži nikad nije bilo ovakvo kao u poslednjoj knjizi, čitalac na to ne može ostati ravnodušan. Postoji još jedan segment knjige koji se ne tiče čisto književnosti. Vladika nam ovim delom otvara vrata monaškog sveta, prema kojem mi obični ljudi svakodnevno činimo nepravdu, očekujući od njih da budu savršeni. Svojevrsna demistifikacija monaškog života je potrebna ne samo vernicima, već i ljudima koji nisu verujući jer mogu da svedoče autentičnosti i otvorenosti. Knjiga je namenjena svima, sa kakvim god uverenjima bili – smatra Danijela Jelić.

Rođeni pripovedač

Pisac Miljenko Jergović je, pričajući o mitropolitu Grigoriju kao piscu, rekao da je on rođeni pripovedač, “da ume da gleda svet i izdvaja događaje i lica na način na koji to rade pripovedači”.

- S druge strane, on je svešteno lice, i tako nastupa i razmišlja. U našoj književnosti retki su, nažalost, dobri pripovedači koji su bili pritom i sveštena lica. Ovo je neka vrsta autobiografije, gde imamo nekoliko vrsta pripovedača, jedan je onaj na početku, infantilni, drugi je onaj centralni, čovek u zrelim godinama, koji živi i posmatra svet oko sebe. A treći je starac pripovedač, iako vladika ne stiže godinama do starca. Iza svega toga stoji taj duhovni autoritet, vladika Grigorije kao propovednik. Jako je zanimljivo videti kako on uspostavlja svoju harizmu. Duhovni ljudi i političari najčešće svoj autoritet stiču upozoravanjem na neprijatelje ili na đavole. Vladika Grigorije u svojim knjigama o neprijatelju i đavolu kao o pretnji nikad ne govori. On autoritet uspostavlja govoreći o sebi, bivajući autoironičan. Postoje stranice gde se on otvoreno ili prikriveno ruga narcisu u sebi, to je višestruko dragoceno, ali naročito u smislu uspostavljanja autoriteta – zaključuje Jergović.

Beograd nije Dubai

Na kraju promocije mitropolit Grigorije nije odoleo da ne ispriča anegdotu vezanu za aktuelnu temu koja potresa Srbiju, a to je litijum.

- Za kraj živa istina. Došao jedan bogat i mlad čovek kod mene u Diseldorf. On se malo sa mnom oslobodio, i pita me: “Što si ti protiv ovog litijuma?” Kažem ja njemu da volim travu, livade i krave... Gleda on mene začuđeno, i pitam ga ja: “Recite vi meni zašto je dobar taj litijum?” Kaže: “Biće Beograd Dubai!” Zašto ja nisam za Dubai, pitam ja sebe posle. Onda sam se setio Svete Gore. Neko ide tamo da vidi građevine, neko knjige, neko mošti, krstove… Ja sam tamo samo tražio nekog svetog starca, ljude. Ja imam potrebu za ljudima, a neko za zgradama.

Među brojnim ličnostima iz javnog života na promociji knjige „Stranac u šumi“ bili su i Dejan Bodiroga, Savo Manojlović, akademik Vladimir Kostić, Dragan Bjelogrlić, Nemanja Vidić, Nataša Ninković, sudija Miodrag Majić i princ Filip Karađorđević i princeza Danica.

Retka su sveštena lica koja kao mitropolit Grigorije izazivaju toliko različite emocije i reakcije kod ljudi. Zbog svojih, često direktnih, stavova koje se ne libi da iznese, dobija velike pohvale, ali i pokude u javnosti. Oni koji ga vole i poštuju bili su u četvrtak na Kolarcu i, kako veruje mitrpolit, “ispunili tu zgradu smislom”.

Bonus video: Vladika Grigorije u „Probudi se“: Kad čovek postane monah on želi da bude besmrtan