Rešena misterija reči „drolja“ na rukopisu Stajnbekovih „Plodova gneva“

Kultura 12. okt. 202123:12
Podeli:
Džon Stajnbek Foto: akg-images / AKG / Profimedia

Reč "drolja" iškrabana na kraju čuvenog romana Džona Stajnbeka "Plodovi gneva" misterija je koja je čitavih pet godina okupirala ljubitelje dela slavnog američkog pisca, ali i istraživače. Otkud ta pogrdna reč u romanu ovenčanom Pulicerovom nagradom koji je, po mnogima, prekretnica u američkoj književnosti, pitali su se mnogi. I posle toliko vremena stigao je potpuno nenadani odgovor…

Za samo stotinu dana, u naletu kreativnosti, Stajnbek je napisao „Plodove gneva“. Od proleća do oktobra 1938. godine književnik je ispisao gotovo šest stotina stranica koje crtaju neveselu situaciju u Americi tridesetih godina prošlog veka.

Ispisao je priču o farmerskoj porodici Džoad, koja se kao i mnoge druge iz Oklahome i susednih država, pogođena sušom i pustinjskom olujom, zaputila u plodne doline Kalifornije težeći za boljom budućnošću. Ali, ta obećana zemlja nije otvorena za „novajlije“.

Po čuvenom romanu i Džon Ford je snimio istoimeni film, sa Henrijem Fondom u glavnoj ulozi. Jedan od najboljih filmova u istoriji američke kinjematografije ovenčan je sa dva Oskara – za najboljeg reditelja i sporednu žensku ulogu.

I originalni piščev rukopis, koji se čuvao na Univerzitetu Virdžinija, objavljen je prošle nedelje po prvi put u izdanju kuće „SP Books“. I konačno se pred širokom javnošću ukazalo ono što je godinama mučilo grupu izabranih koji su taj rukopis imali prilike ranije da vide. A taj rukopis, pored krivih, sitnih slova koje je Stajnbek koristio, doneo je jedno šokantno otkrovenje. Bilo je pregršt psovki, koje se nisu našle u knjizi kada je prvi put objavljena 1939. godine, a na samom kraju, uz podrazumevanu reč „Kraj“, velikim slovima ispisana je pogrdna reč „DROLJA“ (SLUT).

I kada je rukopis objavljen, odmah su u akciju krenuli stručnjaci za „lik i delo“ američkog pisca pokušavajući da rastumače otkud se denula ova uvredljiva reč. Jedna od njih, Suzan Šilinglo reagovala je nazvavši sve to „arhivskom misterijom“. Spekulisala je, takođe, da je možda, zabave rade, tu reč crvenom olovkom ispisala piščeva supruga Kerol, da bi onda pokušala da je obriše, pa je na kraju ona ostala blede boje, ali opet vrlo uočljiva. Druga mogućnost bila je da ga je neko zaposlen u arhivi američkog univerziteta, gde se rukopis čuvao, namerno naružio.

– Pretpostavljam da je ova druga mogućnost izglednija – kazala je Šilinglo za „Gardijan“ prošle nedelje.

Međutim, nakon teksta u britanskom dnevniku, Amerikanki su se javili švedski profesori, pojasnivši joj šta ta reč znači na njihovom jeziku. Naime, na švedskom drolja (slut) nikako ne nosi pogrdnu konotaciju jer znači „kraj“. I čak se koristi u većini dečjih knjiga. Na maltene svakom delu za decu kraj je obeležen rečju „slut“, objasnio je Šilingloovoj Jonatan Šahen, sa Univerziteta Stokholm, u mejlu.

– Dobro smeštena reč „slut“ u knjizi uvek me zasmeje. Pitam se da li je to bilo smešno i Stajnbeku i njegovoj supruzi, koji su tu reč pokupili kada su posetili Švedsku 1937. godine. Kao knjiški moljci siguran sam da su odmah „otkrili“ tu reč. Možda su je koristili i kao internu šalu, kao i većina Amerikanaca s kojima sam bio u kontaktu ovde, u Švedskoj – ukazao je Šahen.

I nije on jedini koji se obratio američkoj teoretičarki. Učinilo je to još dvoje Šveđana.

Misterija je, dakle, rešena.

A bračni par Stajnbek, kako podseća britanski dnevnik, posetio je Švedsku leta 1937. godine. Takođe, prijateljevali su sa švedskom umetnicom Bo Beskov, čija je majka bila autorka dečjih knjiga, Elsa Beskov.

– Sigurna sam da su Kerol i Džon znali šta ta reč znači na švedskom. Pretpostavljam da je baš Kerol bila ta koja je, u nekom trenutku, ispisala tu reč. To tako liči na nju. Bila je duhovita, ekstravagantna, volela je igru rečima, volela je da šokira i zabavlja druge. Rekla bih da je to uradila da bi se nekome podsmevala – izjavila je Suzan Šilinglo za „Gardijan“.

Još jedna pretpostavka jeste da je to učinila pre nego što je prodala originalni rukopis jednom knjižaru iz San Franciska. Naravno, bilo je to nakon razvoda sa Džonom 1942, koju ju je ostavio zbog Gvendolin Konger, preženivši se već naredne godine.

A zajedno su bili gotovo 15 godina. Upoznali su 1928, kada je Džonu bilo 26 godina. Pisac je tada napustio studije engleske književnosti na Univerzitetu Stanford i da bi od nečega živeo, pošto od pisanja još uvek nije bilo vajde, radio je kao turistički vodič na Jezeru Taho. I tu se desio sudbonosni susret sa Kerol, a uzeli su se samo dve godine kasnije.

I kako je upoznao Kerol, tako mu je krenulo. Već 1929. konačno nalazi izdavača i izlaze mu „Rajski pašnjaci“, „Zemlji i nebu“, „Kvart Tortilja“, „O miševima i ljudima“, a onda i „Plodovi gneva“, ali naravno bez te posrpdne reči i drugih psovki.

Iako će se Stajnbek, posle Kerol, oženiti još dva puta i nakon veze sa njom napisati svoje kultne romane „Istočno od raja“ ili „Zima našeg nezadovoljstva“, većina njegovih dela biti ekranizovana na velikom platnu („Istočno“ je režitao Elija Kazan, poverivši glavnu ulogu Džejmsu Dinu), i konačno dobiti Nobelovu nagradu 1962, šest godina pre smrti, prva supruga uz koju se proslavio mu nikada nije oprostila prevaru. I sve, nekako, sluti na to da je ona, zafrkancije ili zlobe radi zaslužna za onu „drolju“ na kraju „Plodova gneva“.

Kada je objavljen Stajnbekov roman „Njujork tajms“ je u svojoj kritici zabeležio da su „Plodovi gneva“ puni „besa i sažaljenja“, čak više nego bilo koja knjiga napisana o Americi.

To je veoma duga knjiga, najduža koju je Stajnbek napisao, a opet čita se kao da je stvorena munjevito, istrgnuta iz pisaće mašine i predata publici kao ultimatum. To je dug i misaon roman, kada o njemu mislite. A kratak i živopisan kada ga osetite“.

Drolja, kako bi Šveđani napisali, umesto kraja.

Bonus video:

Džejms Din, princ Holivuda

Komentari

Vaš komentar