1
Dosta je sa šalama, zapisala je Oven Eliot Kugl, ćerka Kes Eliot, članice legendarne grupe “Mamas and the Papas”, i tako posle pet decenija srušila jedan od najpoznatijih muzičkih mitova.
Da, bilo je mnogo šala, skoro pola veka, podseća BBC, uključujući i Majka Majersa kao Ostina Pauersa u filmu iz 1997. kada specijalni agent koji menja vreme piše listu prijatelja koje poznaje u Londonu, a zatim ih pobeđuje kada se seti da su umrli. Nakon što je pomenuo Džimija Hendriksa i Dženis Džoplin, tužno je rekao: „Mama Kes. Pokojna. Sendvič sa šunkom.“
Kes Eliot, čiji je nadimak bio Mama ali je prestala da ga koristi kada je krenula da pravi solo karijeru, pevala je na nekim od najupečatljivijih singlova iz sredine 60-ih, uključujući “California Dreamin”, “Mondai Mondai” i “Dream a Little Dream”. Njen moćni glas bio je ključni element harmonije zbog koje su “Mamas and the Papas” bili toliko voljeni.
A onda, iznenada, 1974. preminula je u 32. godini u Londonu, u stanu u Mejferu koji je pozajmila od svog kolege, američkog pevača Harija Nilsona. Na obdukciji je kao uzrok smrti konstatovan srčani udar. Njeno jedino dete, ćerka Oven, imala je tada samo sedam godina.
Sada, uoči 50. godišnjice smrti njene majke, 29. jula, napisala je memoare “Moja mama, Kes”, kao omaž ali i kao način da ispravi netačnost zasnovanu na priči da joj je majka preminula dok je jela sendvič sa šunkom.
– To je bilo više nego frustrirajuće. Još kao devojčica, moji školski drugari nisu znali ko mi je majka, ali neki njihovi roditelji su to znali I komentarisali: “Hej, da li je tvoja mama stvarno umrla gušeći se sendvičem sa šunkom?. Smetalo mi je jer je to bila tako užasna priča, a znala sam da to nije istina. Bilo je okrutno, to me je mučilo.
Pisanje ove knjige bio je ogroman posao, počev od poslednjeg nastupa Kes Eliot u londonskom Paladijumu, nakon čega je „ostala budna 36 sati“. Trebalo je da ide na rođendansku zabavu Mika Džegera, a zatim da se odatle uputi na ručak u njenu čast, nakon čega je u planu bio popodnevni čaj sa američkim novinarem.
– Kad se sutradan vratila u svoj stan, bilo je veče. I bila je gladna, a plesačica joj je napravila sendvič od jedine stvari koja je bila u stanu, šunke, i ostavila je na njenom noćnom ormariću. Nikada nije stigla ni da ga zagrize – priča njena ćerka Oven Eliot Kugl, koju i dalje uznemirava ovaj mit zbog mamine telesne težine.
Naime, od svoje sedme godine Kes se borila sa gojaznošću. Kao tinejdžerki, prepisivali su joj amfetamine da bi ubrzali njen metabolizam. Eliot Kugl to opisuje kao „početak lošeg ciklusa“. Kratka dijeta i uzimanje droga će se pojaviti tokom ostatka Kesinog života.
Ali, ono što je čini toliko ponosnom na svoju majku jeste način na koji je ostvarila svoje snove.
– Kada je bila tinejdžerka znala je da želi da bude pevačica i rekla je svima da će biti najpoznatija debela devojka koja je ikada živela. Mislim da je to prilično hrabro.
Po prelasku iz Baltimora u Njujork, Kes se ustoličila na folk scenu Grinič Vilidža, pre nego što je krenula u Vašington, a zatim u Kaliforniju, kada se pridružila bendu “Mamas i Papas”. Ali, i na to je čekala u redu, jer je osnivač grupe Džon Filips morao da prelomi da li će njena težina da utiče na popularnost grupe.
Njena ćerka veruje da bi stvari bile potpuno drugačije da su tada postojali isti stavovi prema sramoti debljine koje postoje sada.
– Ona je utrla put drugim mladim krupnijim damama da se probiju u muzičkom biznisu i budu prihvaćene takve kakve jesu. Zaista verujem da je pomogla u postavljanju tog temelja za mnoge ljude.
Knjiga ističe primere svih, od Dina Martina do članova njenog benda, koji su se javno šalili na račun Kesine težine.
Memoari se ipak bave i srećnijim temama, pri čemu Eliot Kugl deli dragocena sećanja na svoju majku, uključujući popodne u krevetu gledajući “Čarobnjaka iz Oza”, pevajući „Top of the World“ zajedno sa The Carpenters i ono što se ispostavilo kao njihov poslednji oproštaj na aerodromu LAKS u Los Anđelesu. A, da je njen otac bio basista Čak Dej, saznala je tek kada je imala 19 godina.
Knjiga takođe otkriva kako je Eliot Kugl konačno, decenijama kasnije, otkrila poreklo mita o sendviču sa šunkom. To sedogodilo kada je ručala sa novinarkom Su Kameron, maminom prijateljicom. Dotakle su se Kesine smrti i Eliot je rekla da bi volela da zna odakle je potekla ta priča sa sendivčem.
Kameron je tada priznala kako je 1974. godine, kada je čula vest, pozvala Kesinog menadžera Alana Kara u London da sazna šta se dogodilo.
– Toliko njenih vršnjaka je umrlo zbog predoziranja drogom da je on zaista želeo da je zaštiti. A tamo je pronađen i sendvič – objašnjava Eliot Kugl.
Na licu mesta, Kar je smisllio priču o gušenju sendvičem sa šunkom i zamolio Kameron da to napiše u Holivud riporteru kako bi ućutkao javnost sa nagađanjima.
– Alan Kar je želeo da zaštiti nasleđe svoje klijentkinje. Sada to razumem i ima smisla – s olakšanjem je danas rekla njena ćerka Eliot Kugl.
Bonus video: Kad oživi Tina Tarner: Velika rok simfonija sutra uveče u Beogradu
