0
Novi roman poznate i nagrađivane spisateljice Mirjane Novaković "Mir i mir" predstavljen je beogradskoj publici u Delfiju SKC. O knjizi su, pored autorke, govorili i prof. emeritus dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Đorđe Bajić, pisac i književni kritičar.
Zapažen od ovdašnje kritike (najuži krug za nagradu „Beogradski pobednik“, uži krug za Ninovu nagradu), roman „Mir i mir“ je Mirjanin pokušaj da piše o iskustvu jedne generacije koja je proživela poslednje dane socijalizma – prvi mir, raspad zemlje, pa onda ratove i sankcije, tranziciju i kapitalizam – drugi mir.
Kroz mir osamdesetih godina XX veka i mir dvadesetih godina ovog veka pratimo grupu nekada dobrih drugova, njihove odnose, ljubavi i međusobna ogrešenja. I dok se u pozadini osamdesetih godina pripremaju ratovi, u kotlu sadašnjeg vremena tranzicija neumoljivo guta sve vidove nekadašnje uzajamne naklonosti, empatije i odanosti većine junaka ovog romana, otkrivajući uzroke njihovih nesporazuma i razilaženja pod senkom jedne zagonetne mladalačke izdaje…
– Ovo je možda najklasičniji roman koji sam napisala. Imala sam želju, potrebu, nuždu, hir da napišem istoriju moje generacije koja je prošla kroz te osamdesete godine tog mira u kome se, sada je apsolutno jasno, sadržao budući rat, a što mi nismo znali tada, i veza sa mirom dvadesetih godina ovog veka, koje nadam se ne sadrže klicu nekog budućeg rata. Ali ko zna? Optimisti smo. Imala sam velika očekivanja i nade da ću pokriti četrdeset godina naše istorije onako kako sam je doživela, to jest jedna grupa, jedan određeni sloj onih koji su bili mladi osamdesetih – rekla je Mirjana Novaković.
U romanu imamo sliku naše svakodnevice od 80-ih pa do danas, a priču posmatramo iz pet različitih uglova, iz perspektive pet junaka.
– Mirjanin roman je i u vrednosnom smislu i tehnički gledano veliki roman. Ovo je klasično, epsko delo, sa dosta tokova radnje, sa složenom vremenskom strukturom i kompozicijom, a izuzetno važan aspekt ovog romana su likovi. Mirjana se nikada na taj način nije bavila likovima – iz psihološke perspektive. To su ljudi koji prelaze određeni životni put, onaj spolja vidljivi, koji svako, kroz snove i strahove, prolazi kroz svoj lavirint koji se direktno dovodi u vezu sa onim lavirintom u Knososu, jer svi traže svog Minotaura, svoje čudovište, i svi se suočavaju sa onim što jesu. Likovi su veoma dobro uhvatili tu društvenu utopiju osamdesetih u koju se još verovalo. Pokazuje se da su u tom periodu, međutim, i te kako postojale socijalne razlike. Ovo je najbolja Mirjanina knjiga, upravo zbog načina na koji su napisani likovi – izjavila je Ljiljana Pešikan Ljuštanović.
Đorđe Bajić je istakao da mi je Novakovićeva omiljeni pisac i da je sa velikim nestrpljenjem očekivao ovaj roman koji „ga je emotivno dirnuo“.
– Pošto smo čekali novi roman punih deset godina, bilo mi je logično da roman bude epski, ambiciozan, da ima zahvat, i sve sam to i dobio. Likovi u romanu su me potpuno osvojili, zavoleo sam ih sa svim vrlinama i manama, postali su mi bliski, iako su većina njih ljudi sa greškom. Za neke bismo mogli da kažemo i da nisu dobri ljudi, ali mi je bilo bitno šta će se sa njima dogoditi, strepeo sam od toga šta ih čeka. Ovo je veoma lep Mirjanin povratak – kazao je Bajić.
Novakovićeva je dodala da sve ono što su junaci očekivali i čemu su se nadali, palo je u vodu.
– Bilo bi idealno pisati o nekom vremenu, a da niste opterećeni nekim drugim vremenom. Sigurno je moja slika o osamdesetima iz današnje perspektive drugačija nego da sam roman pisala u onom periodu, kad nisam znala šta će sve uslediti, ali mislim da je ova verzija pametnija. Tema svakog romana je razočaranje. Ko piše romane o sreći? Može roman da ima srećan kraj, ali tokom romana to ne postoji. Ko želi da čita o nečemu lažnom, da smo bili srećni na svim stranicama naših života? Možda sam ovim romanom želela da raščistim sa onom starom sobom koja je verovala u sve te ideale – zaključula je književnica.
Bonus video: Ninova Nagrada Danici Vukićević