0
Dela Milene Pavlović Barili čuvaju se u autentičnom ambijentu, uklopljenom u patrijarhalnu atmosferu starinske bašte, umesto koje je sada projektovana moderna, hladna, neautentična zastakljena zgrada, stoji u peticiji kojom se traži zaustavljanje realizacije i poništenje projekta rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje požarevačke galerije koja nosi ime velike slikarke.
Udruženje „Zaštitnici Mileninog doma“ peticijom i protestnim notama upućenim nadležnim organima protivi se izgradnji „akvarijuma“ u rodnoj kući Milene Pavlović Barili u Požarevcu, u kojoj se nalazi njena galerija i zadužbina, i kršenju više zakona, objašnjavala je već za Nova.rs istoričarka umetnosti, bivša kustoskinja i direktorka ove galerije Jelica Milojković.
A kako je uopšte na mestu gde se 5. novembra 1909. rodila „majka srpskog modernizma“, kako nazivaju Milenu Pavlović Barili, napravljena galerija koja čuva uspomenu na slikarku preminulu 1945?
– Milenina majka je bila začetnik ideje da se otvori galerija i da se na tom mestu napravi memorijalni muzej – kaže za naš sajt Jelica Milojković.
Naravno, iza te namere stao je i Milenin otac Bruno Barili.
„Ja lično želim da otvorim ovde jedan mali Milenin muzej sa svim njenim radovima, knjigama, predmetima koje je rado koristila“, piše marta 1949. godine Danica Pavlović Barili ćerkinoj prijateljici iz Amerike Margaret Malori.
Bilo je to nepune četiri godine nakon prerane smrti slikarke u Njujorku 6. marta 1945. Milena je imala samo 35 godina, a kao uzrok smrti naveden je srčani udar. Srce joj je toliko oslabilo jer je posle pada sa konja bila prinuđena na višemesečno „ležanje“ u gipsanom koritu. I da je preživela iznenadni srčani udar, ostala bi invalid, stajalo je u lekarskom nalazu.
Neutešna Danica Pavlović Barili je nakon tog tragičnog događaja zacrtala sebi kao misiju da na jednom mestu pokuša da skupi sva dela i dragocenosti svoje ćerke i očuva sećanje na umetnicu.
Ali, majka velike slikarke Milene Pavlović Barili prilično se pomučila da bi svoju želju da se u rodnoj kući umetnice otvori muzej ostvarila. S obzirom da posle rata u Jugoslaviji nije bilo zakona koji je regulisao zadužbinarstvo stigla je Danica Pavlović i do Tita. Čak ni Josip Broz nije mogao da se ogluši o pismo Milenine majke iz 1953. godine. I stigao joj je odgovor iz Titovog kabineta da će na teren biti poslata Komisija. Tako i bi.
Komisija Saveta za prosvetu i kulturu u izveštaju, datiranom na narednu, 1954. godinu, utvrđuje da su Milenina dela (slike, grafike, crteži, skice, pesme) od neprocenjive važnosti.
– U zapisniku na nekoliko strana stoji da su ta dela jedinstvena u našem umetničkom opusu između dva rata i da bi što pre trebalo napraviti izložbu. Te iste 1954. godine Danica, Milenina majka potpisuje ugovor o poklonu sa Gradskim odborom Požarevca – podseća naša sagovornica.
Milenina majka je gradu Požarevcu zaveštala 894 ćerkina rada, prostranu kuću na parceli od 12 ari i devet lokala u samom centru.
I država ulaže pet miliona dinara za izgradnju adekvatnog objekta u kojem bi se sve to čuvalo i da stara porodična kuća bude adaptirana, ali bez narušavanja njenog izgleda. Međutim, bilo je to nedovoljno da nikne i odgovarajući krov, pa se u zdanje useljava preduzeće „Elektromorava“.
No, 1961. ipak počinju radovi na uređenju stare kuće Mileninog dede Stojana Pavlovića, kako bi se od nje napravila galerija.
I memorijalni muzej otvoren je konačno 1962. godine, uz prisustvo velikog broja zvanica.
A Danica je tada na zidu preuređene kuće u kojoj je slikarka došla na svet otkrila memorijalnu ploču sa natpisom:
„Milenin dom- njenom talentu, vrednoći i mladosti. Mama“.
Pavlovićevi- zadužbinari
– Sećam se Milenine majke još iz detinjstva kada smo kao klinci odlazili u Galeriju. Svi smo je zvali tetka Danica, i bila je prava dama, družila se sa Karađorđevićima – priča nam Jelica Milojković, dodajući da se o Mileni mnogo zna, o njenim emotivnim problemima, ali ne i da je bila jako vezana za majku, kasnije i oca.
Pavlovići su bili ugledna požarevačka porodica. Danica Pavlović rođena je 1883. godine kao šesto, najmlađe i jedino žensko dete u porodici Stojana i Bosiljke Pavlović. Stojan Pavlović bio je predsednik požarevačke opštine, narodni poslanik Radikalne stranke, trgovac duvanom i rentijer, a majka Bosiljka unuka Save Karađorđević, najstarije Karađorđeve ćerke i predsednica „Kola srpskih sestara“ u Požarevcu.
Danica se školovala u Temišvaru i Minhenu, gde je studirala klavir i pevanje. I u Minhenu 1905. godine upoznaje budućeg supruga, takođe studenta muzike, Italijana Bruna Barilija.
Venčali su se početkom 1909. u Požarevcu, a krajem te godine dobijaju ćerku Milenu. Supružnici, potpuno različitih priroda, živeli su razdvojeno, Danica sa Milenom u Požarevcu, a Bruno u Rimu. Iako su se razveli 1923. godine, nikada nisu prekinuli kontakt.
Dok je Milena bila na školovanju u umetničkoj školi u Beogradu, Danica je službovala na dvoru kralja Aleksandra Karađorđevića gde je monarhovu suprugu, do tada rumunsku princezu, mladu kraljicu Mariju podučavala srpskom jeziku. Čak je i Milena, kako je Nova.rs već pisala boravila na dvoru, i napravila crtež kraljice Marije koji je donedavno bio izložen u Galeriji Matice srpske.
A kuću u kojoj se 1909. rodila Milena njen deda Stojan kupio je uoči ženidbe sa Bosiljkom Pavlović. To zdanje mnogi su smatrali rodonačelnikom građanske arhitekture u Požarevcu. Bila je, kako je zabeleženo o „Stojančićevoj kući“, visoka, velika, pretenciozna, ali imala je i odlike folklorne arhitekture. Glavni ukrasi na fasadi kuće bili su venac i četiri pilastra koja su obrazovala polja sa po dva četvorokrilna prozora. Sve je bilo oivičeno dvokrilnom gvozdenom kapijom, na čijem je vrhu bio masivni luk.
– Milenin deda Stojan bio je trgovac, koji je imao nekoliko lokala u gradu. A bio je i predsednik opštine i zahvaljujući njemu grad je dobio uređen centralni park. Čitava centralna gradska zona je formirana upravo tada. A Milenin ujak je sagradio Dom trgovačke omladine, zgradu sa pozorišnom salom, sokolanom… Zasluge te porodice su tolike da grad treba da im se pokloni, a ne da ruinira taj ambijent. Sramotno je da se na ovaj način Požarevac odužuje porodici koja je veliki zadužbinar – naglašava Jelica Milojković vraćajući se na projekat rekonstrukcije, adaptacije i nadogradnje Galerije Milene Pavlović Barili, dodeljen firmi CEP iz Beograda, za šta su Ministarstvo kulture i grad Požarevac izdvojili ukupno 46 miliona dinara.
Koliko bi zbog svega što se dešava u Požarevcu bila očajna Danica Pavlović Barili, kako na kraju kaže naša sagovornica, može se samo pretpostaviti. Ali, nije zgoreg napomenuti i ovo – Danica Pavlović Barili preminula je u novembru 1965. u 82. godini u Parmi, gde je živela i to samo tri godine nakon otvaranja galerije u spomen svoje ćerke.
A pred smrt mogla je ovim zapisanim i od zaborava otrgnutim rečima da se „obrati“ svojoj ćerki:
„Milena moja! Mama je ispunila svoj zavet“.
