Milan Todorović: Sve ovo što se dešava na ulicama gde ljudi dolaze da bi bili zajedno u ljubavi propagira i naš film. "Hajduk u Beogradu" će biti lekovit

Gligorije Pecikoza Hajduk dolazi, zajedno sa svojim roditeljima iz manjeg mesta u Beograd i polazi u osmi razred. Pred njim je izazov da se uklopi u novu sredinu i društvo. Trudi se da bude prihvaćen i kao izvanredan košarkaš, dobar drug, odličan đak, odgovoran sin. Ali, rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk će se nositi s raznim preprekama i otkriti da postoji sila koja sve može da promeni. A ta sila je - ljubav.

Ako slučajno nekom nije poznata ova priča iz jedne od najvoljenijih ali i najprodavanijih domaćih knjiga, upoznaće se s njom u novom domaćem igranom ostvarenju.

Posle "Zone mrtvih" i "Mamule" reditelj, producent ali i univerzitetski profesor Milan Todorović poduhvatio se posve drugačijeg žanra. I vratio u detinjstvo, u vreme s kraja osamdesetih kada je prvi put u ruke uzeo kultnu knjigu Gradimira Stojkovića, objavljenu 1985. koja je obeležila mladost mnigim generacijama - "Hajduk u Beogradu". Upravo je Todoroviću pripala čast da iznedri prvu filmsku ekranizaciju čuvenog Stojkovićevog romana.

Film po knjizi Gradimira Stojkovića "Hajduk u Beogradu" premijerno će biti prikazan 11. novembra u Mts dvorani s početkom od 19.30 sati. Ostvarenje u režiji Milana Todorovića, kom mnogi predviđaju odličnu prođu u bioskopima, još pre nekoliko meseci u javnosti je "zalepljena" etiketa - hit.

I zaista karte za beogradsku premijeru odavno su rasprodate, zbpg čega je, pored večernje, dodata danas i projekcija 16.30 sati, a narednih dana prvi put će ga videti i publika u drugim srpskim gradovima. Najpre 12. novembra u Areni sinepleks u Novom Sadu, pa 13. novembra u bioskopu Sinepleks u Kragujevacu, a 14. u Sine Grandu u Nišu.

Pored mladih glumaca među kojima su Todor Jovanović kao glavni lik Gligorije Pecikoza Hajduk, Sofija Trifunović u ulozi Vesne, zatim Martin Zoričić kao Vlada Indijanac, Vera Ćetković kao Roberta, Andrej Kostjukov kao Himalaja i drugi, isti kadar dele i naši renomirani glumci, Sloboda Mićalović kao Hajdukova majka i Dragan Mićanović u ulozi Hajdukovog oca, a tu su i Nikola Kojo, Srđan Timarov, Ana Lečić, Milena Predić, Jelica Sretenović, Pavle Jerinić…

Reditelja Milana Todorovića ova voljena Stojkovićeva knjiga opčinila je još kad je bio dete. No, ako je nešto odavno ušlo u narod, ako je tako obožavano kao što je to slučaj s knjigom "Hajduk u Beogradfu", da li reditelj koji se poduhvati nečeg tako zahtevnog možda i strepi, objašnjava u razgovoru za Nova.rs Milan Todorović:

- Da. jako sam strepeo od toga... Ali činjenica je da sam veliki ljubitelj te knjige, pa sam pravio film tako da se meni kao ljubitelju literarnog dela dopadne to što ću da gledam. Od toga sam krenuo i nadam se da će i ostali poštovaoci i čitaoci te knjige prepoznati iskrenu ljubav prema delu i svim tim likovima u "Hajduku".

Ljudi su se otuđili

Iako je isprva, kada je počeo da stvara film, imao zamisao da radnju možda izmesti u savremeni trenutak, na kraju je, ipak, odlučio da se drži knjige. Vratio se u ono, pređašnje vreme, a upitan koliko takva odluka ima veze s trenutkom u kom živimo reditelj odgovara:

- Pa ima veze s trenutkom u kojem živimo sada. Mislim da to vreme, kad se odigrava "Hajduk", možda može da reflektuje ono što je fali ovom dobu sada. Tu, pre svega, mislim na veću upućenost ljudi jednih na druge, veću bliskost među prijateljima, porodicom, komšijama… Voleo bih da se svi, kad izađu na ulicu, pozdrave sa celom ulicom, umesto da se nikom ne jave. Ljudi su se otuđili i mislim da će ovaj film biti lekovit za više generacija. Nadam se da će shvatiti i prepoznati da su zaboravili na prave vrednosti koje su se nekada gajile u našem društvu. I sve ovo što se mesecima i mesecima unazad dešava na ulicama, što smo imali i imamo i dalje proteste gde toliko ljudi dolazi da bi bilo zajedno u nekoj ljubavi jeste nešto što i ovaj film propagira - najavljuje reditelj.

Kad već govori o otuđenju, postavlja se pitanje zašto smo se otuđili, i ima li to veze s ustrojstvom današnjeg društva, s tim korporativnim sistemom koji u Srbiji nosi i neke izopačene karakteristike?

- Da, ali nije tako samo kod nas, već u celom svetu. Ljudi su se otuđili, a jedna od stvari koja je doprinela tome jesu mobilni telefoni. Kada sedimo u društvu kao da nam je zabavnije da vidimo šta je neko tamo napisao, nego šta će onaj, koji sedi do nas, da kaže. I to korporativno društvo, potrošačko, kako god da ga nazovemo - da, otuđilo nas je. Odmakli smo se od "bratstva i jedinstva", koje se propagiralo u bivšoj Jugoslaviji. Zapravo, odavno ga više nema. I koliko god da se ta ideja na kraju promenila, u svojoj osnovi je bila plemenita - smatra Todorović.

Film "Hajduk u Beogradu" je, prema rečima reditelja, na neki način i nostalgičan. Ali, da li postoji opravdani razlog da se sa setom sećamo tog vremena, bivše Jugoslavije, iako su se desile i mnoge loše stvari? Zašto ga idealizujemo?

- Mislim da je to u čovekovoj prirodi. Verovatno ćemo se sećati i nekog kasnijeg vremena s nostalgijom… S namerom sam u film uvrstio sve one stvari kojih se iz tog klinačkog doba sećam - kupovinu stripova, izlazak s drugarima napolje, muziku iz tog perioda, onu koju su stvarali Bajaga i instruktori, U škripcu… Nije to samo jugonostalgija, već je to, pre svega, nostalgija za tim vremenom. Možda je u mom slučaju to samo nostalgija za vremenom kad sam bio mali, ali čitavoj jednoj generaciji to je seta spram iste stvari. Uostalom, i knjiga i film bave se temama koje sva deca na svetu prođu, kao što smo i mi prolazili. Univerzalan je.

Todorović se prisetio da, čim sam završio fakultet, odmah je poželeo da snimi film po omiljenoj knjizi iz detinjstva.

- Postojala je godinama legenda, koju sam slušao, da je Gradimir živeo baš u mojoj ulici u Pančevu. I ispostavilo se da je ta legenda bila tačna. Iako je Gradimir dugo odbijao ponude raznih da se ta knjiga ekranizuje, meni je ukazao poverenje. Nikome nije hteo da da prava na ekranizaciju knjige, jer je smatrao da taj glavni lik Hajduk nema prepoznatljivo lice, već da ga svaki čitalac zamišlja za sebe. Ali, povezali smo se, eto, kao komšije iz ulice...

I Todorović s velikom toplinom priča o autoru "Hajduka u Beogradu" i potonjeg serijala o Hajduku - Gradimiru Stojkoviću, srpskom književniku koji je preminuo 19. februara u 77. godini. Bilo je to, seća se reditelj, usred snimanja filma:

- Kada je stigla vest da je preminuo, bio je to veliki šok. Ja sam se s Gradimirom čuo redovno. Nije zvučao, dok smo pričali, kao da ima neki problem, iako se jeste oporavljao nakon bolesti. Uprkos svemu, uvek je bio pozitivan, srećan, i stalno smo pričali o tome kada će premijera filma, kako će sve na kraju ispasti… Dogovorili smo se da mu "na proleće" pokažem prvu ruku montaže. Nažalost, nije uspeo to da vidi. Ali, kada je video one deliće filma - bio je veoma srećan.

Mogući nastavci "Hajduka"

Stojković ga je, seća se, sve vreme rada na projektu ohrabrivao, naročito u trenucima kada se dvoumio:

- Više puta sam bio u situaciji da razmišljam o tome da bi trebalo vratiti novčana sredstva Filmskom centru Srbije. Hteo sam nekoliko puta da odustanem od projekta jer je bilo jako teško da se realizuje. Ali, Gradimir mi nije dao da se to desi. Svaki put kada bismo došli do određene tačke i mislili da smo napravili neku konstrukciju, da bi se ona odjednom srušila govorio sam su: Možda je ovo kraj. Na to bi mi kazivao: "Ma nije, hajde da vidimo šta se još može uraditi…" Zaista je sve vreme gurao taj projekat - priznaje Milan Todorović.

S obzirom da je knjiga, i danas jedno od najprodavanijih proznih dečjih dela u nas, imala desetak nastavaka, nameće se pitanje da li reditelj razmišlja eventualno o filmskom serijalu:

- Naravno. Čak to i priželjkujem. Ti likovi imaju još mnogo toga da kažu. Ne samo Hajduk već i njegovi drugari, roditelji, nastavnici... Zato se oni i provlače kroz nekoliko Stojkovićevih knjiga. U jednoj od kasnijih Gradimirovih knjiga Hajdukova razredna postaje direktorka škole, a on nastavnik. Nismo, dakle, vremenski ograničeni da moramo sledeće godine da snimimo nastavak. U literarnim nastavnicima junaci su te u srednjoj školi, pa rade, onda dobijaju decu… Ovo može da traje jako dugo, a sve zavisi od toga kako će prvi film da prođe - misli Milan Todorović i na kraju odgovara da li je "Hajduk u Beogradu" i dalje jedna od njegovih najomiljenijih knjiga ikada?

- Uglavnom čitam neke druge knjige, tipa one Stivena Kinga - dakle horor žanr i naučnu fantastiku. Ali opet mi je "Hajduk" jedna od najomiljenijih knjga jer je obeležila bitan period mog života. I sa te strane – jeste!

https://www.youtube.com/watch?v=wZAfOZDVY-Q