Milan Nešković: To što gledamo tragediju, ne znači da ne treba da bude komično

Predstava je nastala prema drami Antona Pavlovića Čehova, u adaptaciji i režiji Milana Neškovića.

Milan Nešković je nakon izvođenja kazao da je “Galeb” jedan od onih komada koji su neizbežni u rediteljskoj karijeri.- Ovo je jedan od komada koji svako ko se bavi ovim poslom stavi na listu da će nekada u životu morati da uradi, a nekad i više puta. Ja sam srećan što sam dobio priliku da to uradim sa 37 godina i najviše sam zahvalan svojim studentima jer sa svakom generacijom na Akademiji radim određene delove Čehova i uvek smo pokušavali da shvatimo zašto je on napisao da je to komedija u četiri čina. Kroz to istraživanje sam se i ja osmelio da radim ovako veliki komad i to povodom jubileja, 140 godina Narodnog pozorišta u Somboru. Ako mi je Grad teatar omiljeni festival, onda mi je Narodno pozorište Sombor omiljeno pozorište za rad – otkrio je Nešković i objasnio zašto je “Galeb” komedija:

- Žanr živi isključivo u glavi gledalaca i to što mi gledamo tragediju između muža i žene, brata i sestre, majke i sina i ono što se njima dešava, a mislim na tragediju i previranja unutar porodice, ne znači da to nama ne treba da bude komično. Posebno kada vidimo izraženu sujetu majke prema detetu. Likovi su jako neiskreni jedni prema drugima, samim tim i prema sebi. Mislim da je Čehov i to imao na umu kada je govorio da takva vrsta neiskrenosti dovodi do tragedije i samoubistva. To s jedne strane treba da bude smešno, zašto to radimo sebi. Ali bude kasno kada to proizvede veliki tragediju.Umetnički direktor Narodnog pozorišta u Somboru, glumac Saša Torlaković, istakao je da nije jednostavno postaviti velikog pisca u pozorištu.- Nekako reditelj uvek traži idealnu podelu, a sklopile su se kockice da mi trenutno imamo takvu podelu iako smo malo pozorište. Izuzetno je važno da se na repertoaru Narodnog pozorišta igraju klasični komadi. Družiti se sa velikim piscem je privilegija i ne dešava se to stalno. Mislim da danas treba raditi klasike jer oni pokazuju da su za sva vremena. Dosta mi je tih predstava, a igrao sam u mnogim, koje zamirišu na dnevnu politiku. Mislim da je pozorište iznad svega toga i svaka misao i rečenica ovog pisca nas upućuje na to da se nije ništa promenilo u ljudskoj prirodi od tada kada je nastao komad pa do danas.

Glumici Ani Rudakijević ovo nije bilo prvo igranje na Gradu teatru, ali jeste na sceni između crkava.- Prošlog puta smo igrali u amfiteatru manastira Stanjevići, ovde na sceni između crkava je izazovno iako nam prija što je ambijent na otvorenom. Takođe, retko koja glumica dobije priliku da igra Ninu, tako da mi je ovo bio veliki zadatak i izazov. Ja sam se povredila na sredini procesa i gips koji je ostao u predstavi je zapravo moja privatna povreda i bilo je izazovno s tom povredom izgurati do kraja, ali sam uspela i ponosna sam na sebe.Scenograf je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor i autor songova je Duda Buržujka (Julija Petković), za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević, a za scenski govor Saša Latinović.

Igraju: Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević i Stefan Beronja.Bonus video: Glumac Miodrag Krivokapić Brik