0
Svi smo mi ponekad bili uhapšeni u životu, svako od nas je bio u nekom zatvoru. Da li je on stvorio sopstveni zatvor ili su ljudi oko njega stvorili neki zatvor i na neki način ga kažnjavali... Naravno, ne mora da bude zatvor, može to biti i neka kazna, ali pisati o slobodi ili misliti o njoj, održava čoveka u životu, kaže za Nova.rs Irfan Mensur.
Na promociji knjige Žarka Lauševića „Padre, idiote“, koja je bila održana u prepunoj sali SKC, Irfan Mensur je kao Lauševićev veliki prijatelj i kolega bio moderator, dok su o autoru, koji nije bio prisutan, govorili Svetlana Bojković, Muharem Bazdulj, Vida Ognjenović, Petar Božović, Nebojša Dugalić i Radmila Stanković.
Kada smo nakon održane promocije razgovorali sa Mensurom podelio je sa nama utiske, ističući da ne može, a da ne bude previše subjektivan jer se godinama druži sa Lauševićem.
– Privilegovan sam što poznajem Žarka Lauševića i što mogu da kažem da mi je prijatelj i drug i što sam radio sa njim, promovisao ga kao književnika kroz prvu, drugu, treću knjigu, pa i ovu četvrtu, kao moderator. Toliko sam subjektivan kada je u pitanju Žarko, kao glumac i prijatelj i zato ne želim da pričam mnogo o njemu – kaže Mensur.
Na pitanje da prokomentariše promociju i ogroman broj ljudi koji je došao da sluša o liku i delu Žarka Lauševića, ističe da se osećao prijatno jer je bio okružen ljudima „koji su isto tako ponosni i oduševljeni na neki način, pojavom koja se zove Žarko Laušević“.
– I to ne samo govornici, nego i svi ovi ljudi koji su došli. Sala SKC je bila dupke puna, ljudi su i stajali, samo da bi čuli priču, ne samo o ovom romanu, nego priču i priče o Žarku Lauševiću.
Pominjemo i to da je na promociji u svom govoru Vida Ognjenović istakla da je „najteže pisati u polažuju kada ti je sloboda dodeljena, kada u njoj treba da uživaš, a više ne znaš kako“.
– Svi mi smo ponekad bili uhapšeni u životu, svako od nas je bio u nekom zatvoru. Da li je on stvorio sopstveni zatvor ili su ljudi oko njega stvorili neki zatvor i na neki način ga kažnjavali, to je to. Naravno, ne mora da bude zatvor, može to biti i neka kazna. Može da te kazni prijatelj, pa da ti postane neprijatelj, gde ćeš veće kazne? Može neko iz porodice da te se odrekne, gde ćeš veće kazne? Možeš da se razočaraš u nekog bliskog, gde ćeš veće kazne? Dakle, pisati o slobodi i misliti o slobodi je nešto što vas održava u životu – kazao je Mensur i dodao:
– Mislim da Žarka održava u životu to što je priznao sve što se desilo, što je okajao sve što se desilo, i na kraju sam sebi dodelio slobodu. E, to je nešto lepo što se retko kad događa!
Govoreći na toj večeri Irfan je između ostalog rekao i da mu je Laušević uvek u sećanjima.
– Tako se osećam, jer je on uvek bio prisutan, iako je možda samo fizički bio odsutan za neke druge ljude. Sada ga ima zaista mnogo u pogledu tolikih projekata na velikom i malom ekranu. I eto te četiri knjige, a to on kao umetnik apsolutno zaslužuje – rekao je za „Tanjug“ i istakao:
– Žarko je mene veoma oplemenio u životu, kao glumca i čoveka. Naučio sam od njega, upoznavajući ga sve bolje, da u odnosu sa ljudima čovek mora da ima sve više empatije nego što mi mislimo da već imamo. Laušević je sve to preneo u svoje četiri knjige. U svojim romanima pominje ljude u obliku kako ih je zapamtio od ranije, kako ih ceni i voli, i nikada bilo koju osobu ne predstavlja u negativnom kontekstu, što je danas prava retkost i neverovatno u pogledu u kakvom vremenu živimo.
Bonus video: Svetlana Bojković o Žarku Lauševiću
