Martin Reichardt: Umetnost ima moć da transformiše prostore

Razgovarao: Nikola Marković

Kako je važan deo programa kultura, odnosno povezivanje zajednice kroz umetnost, o predstojećem Danu Beogradskih urbanih oaza razgovaramo sa Martinom Reichardtom iz sektora za programe kulture u Goethe-Institutu, koji je suorganizator manifestacije kroz mrežu nacionalnih instituta Evropske unije u Srbiji – EUNIC.

Kako vidite značaj umetnosti u kontekstu projekta Beogradske urbane oaze, i kako ste se odlučili da je naglasite kao tačku povezivanja zajednice?

- Zbog kolaborativne prirode našeg projekta, želeli smo da pronađemo i obezbedimo načine za interakciju među ljudima. Umetnost ima moć da transformiše prostore, ne samo fizički, već i u smislu toga kako ljudi doživljavaju i stupaju u interakciju sa svojom okolinom. Naglašavanjem umetnosti, želeli smo da stvorimo platformu za ljude različitih pozadina da se okupe, podele svoja iskustva i doprinesu revitalizaciji svojih naselja. Umetnost je alat, ali jednako je važan i proces koji se zasniva na saradnji. Na kraju, ono što je zaista važno jeste kako korisnici lokacija žele da tri oaze izgledaju. Umetnost može pomoći da se to izrazi.

Koje umetničke projekte biste izdvojili kao deo manifestacije Dan Beogradske urbane oaze, 22. juna?

- Veoma smo uzbuđeni zbog ovog dana jer ćemo moći da predstavimo sve tri oaze široj publici. U okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja je počela krajem maja, ceo 22. jun u BINA programu je posvećen urbanim oazama. Svaka lokacija će imati mali program tokom nekoliko konkretnih sati tokom dana, kako bi svi zainteresovani mogli da posete sve tri oaze. Što se tiče umetničkih projekata, želeo bih da istaknem sesije zajedničkog slikanja murala u Arboretumu Šumarskog fakulteta u popodnevnim satima, gde će sarađivati lokalni umetnici, studenti i svi zainteresovani. Takođe, u Arboretumu, DAH Teatar će organizovati performativnu šetnju koja će istaknuti priče i istoriju odabranog mesta. U našoj oazi na Zvezdari pozivamo na izložbu sa dizajnima koje su kreirali studenti Arhitektonskog fakulteta, u kojima prikazuju kako zamišljaju budućnost određene lokacije. Svi zainteresovani su pozvani da glasaju za svoje omiljene dizajne. Na Julinom brdu svi su pozvani da se druže, popiju kafu i prelistaju knjige malog lokalnog izdavača Blum.

U širem smislu, možemo govoriti o "kulturi življenja" kao nečemu što nije direktno vezano za umetnost, ali je jednako kreativno. Kako vidite projekat Beogradske urbane oaze u tom smislu? Da li smo zaboravili kako se živi u malim urbanim zajednicama i kako vratiti kreativnost i umetnost življenja u grad?

- Kada smo započeli projekat, pa čak i pre toga, kada smo osmišljavali "Urbane oaze", najvažniji faktor za nas bio je da posvetimo puno vremena i truda radu sa onima koji svakodnevno koriste te lokacije. Da bismo dizajnirali i izgradili prostor koji je inkluzivan i otvoren za sve, smatrali smo da budući korisnici treba da budu glavni u dizajniranju prostora, dok mi samo želimo pomoći da se taj proces olakša. Uključivanje ljudi i dizajniranje i izgradnja sa njima, umesto samo za njih, može izgledati jednostavno, ali nažalost, često nije. U širem smislu, da bi se izgradio prostor koji će biti korišćen i nakon završetka projekta, ključno je uključiti lokalnu zajednicu. U modernim urbanim sredinama često zaboravljamo važnost malih zajedničkih interakcija i radost deljenih prostora. Kroz ovaj projekat želimo ponovo da rasplamsamo taj osećaj zajednice. Uključivanjem korisnika tri organizacije kojima pripadaju lokacije, kao i lokalnih stanovnika, u planiranje i kreiranje ovih oaza, želimo podstaći povratak na povezaniji, svesniji način življenja. Reč je o stvaranju prostora gde ljudi mogu da se okupljaju, opuštaju i stupaju u interakciju na smislen način, poboljšavajući ukupni kvalitet urbanog života.

Beogradske urbane oaze takođe se bave ranjivim grupama ljudi u Beogradu. Kako ste želeli da pristupite ovoj delikatnoj temi kroz projekat?

- Pristupili smo ovoj temi tako što smo osigurali da ove grupe nisu samo korisnici, već aktivni učesnici u projektu. Na primer, deca i omladina iz Centra za integraciju mladih (CIM) na Zvezdari i Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju na Julinom brdu su bili duboko uključeni u faze dizajna i implementacije. Ovo uključivanje osigurava da se njihov glas čuje i njihove potrebe zadovolje, što podstiče osećaj osnaženja i pripadnosti. Pored toga, pozvali smo stručnjake iz drugih organizacija, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva, da podele svoje znanje i iskustva, i smatrali smo da su ti impulsi spolja bili veoma inspirativni za sve nas, a posebno za studente koji rade na dizajnima.

S obzirom da je deo programa organizovan u Arboretumu Šumarskog fakulteta, očigledan je ekološki komentar. Kako vidite mogućnost oživljavanja i očuvanja zelenih delova grada, koji su uvek u konfliktu sa urbanim razvojem grada?

- Arboretum Šumarskog fakulteta je pravi primer kako zelene površine mogu biti revitalizovane i integrisane u urbani život. Lokacija je zapravo već bila u sjajnom stanju pre nego što smo se mi uključili, jer je fakultet godinama radio izvanredno na postavljanju ovog veoma lepog i mirnog prostora. Samo smo smatrali da mnogi ljudi ne znaju za ovo mesto i želeli smo da povećamo njegovu vidljivost kako bi ljudi dolazili i uživali. Zato trenutno gradimo veliki amfiteatar u Arboretumu koji može da ugosti kulturne događaje svih vrsta na otvorenom.
Uključivanjem ekoloških elemenata kao što su hotel za pčele i urbane cvetne livade, želimo da promovišemo biodiverzitet i ekološku odgovornost. Ove inicijative ne samo da poboljšavaju lepotu i funkcionalnost zelenih površina, već i podižu svest o važnosti očuvanja i širenja ovih prostora usred stalnog urbanog razvoja. Jasno nam je da grad bez zelenih površina nije veoma pogodan za život, niti veoma zdrav grad. Stoga, moramo poštovati, ceniti i vrednovati te zelene površine koje imamo, što i pokušavamo da postignemo ovde.

Bonus video: Izložba Renata Graf