Psihofizički jasno da loše stojim. U zatvoru imaš šetnju, a žena i ja nemamo ni šetnju. U zatvoru imaš čuvara koji pazi da ti se nešto ne dogodi ili da ne pobegneš, mi nemamo niti čuvara. Moja majka, žena koja ima više od sedamdeset godina, morala je da stavi blindirana vrata. Mi svi nosimo suzavac, priča srpski pisac za "Jutarnji list" o pretnjama koje dobija svakodnevno.
„Ovakav pritisak na mene traje skoro dve godine. Kampanje, uvrede i pretnje su praktično svakodnevne, udara se i na moju porodicu, na suprugu, na majku. To se poklopilo i s uspehom romana ‘Đubre‘, ali nemam dokaze da to mogu da povežem. ‘Đubre‘ je knjiga u kojoj sam opisao kakav je ovaj režim, postigla je uspeh i onda je jasno zašto je teror postao tako snažan od 2020., a od proleća 2021. to je postalo neizdrživo. U toj meri da zaista mislim da postoji opasnost za moj život i život moje porodice“, priča Marko Vidojković za „Jutarnji list“.
On dodaje da ga u Srbiji niko ne štiti i da je morao da se obrati zapadnim demokratijama i nevladinim organizacijama, da im objasni kakva je ovde situacija.
„Supruga i ja smo zaključili da moramo da probamo nekako da se izvučemo odavde. Pokušao sam da se izmestim. Jer je bilo neizdrživo sediti ovde, kući. Ali, nije jednostavno dobiti takvu vrstu pomoći ili podrške. Ja i dalje radim podcast, i dalje pišem kolumne i ne mogu da sedim negde drugde ako nisam nečiji gost. A nisam gost, nego moram da plaćam put, smeštaj, i brzo se nađeš u situaciji da moraš da se vratiš u Beograd gde živiš kao u „Povratku otpisanih“. Od stana od stana, pod tuđim imenom, gde moraš da naručiš hranu, namirnice u potpunoj ilegali“,
Trenutno nema energije da se bavi književnošću: „Imao sam do novembra, taman sam bio počeo da pišem novi roman „E baš vam hvala“ broj dva, onda je stigla pretnja da će redakcija „Danasa“ završiti kao Charlie Hebdo i time je otvorena sezona lova na novinare.“
„Za nekoga ko je ušao u 48. godinu sedenje kod kuće pod neprekidnim pretnjama jeste pokušaj ubistva. Sad, hajde u svemu tome piši ti knjige. To ne mogu“, zaključuje Vidojković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar