Marina Abramović: Nekada sam živela u kombiju, a danas sam toliko poznata da ne mogu da idem ulicom bez telohranitelja i gleda me više ljudi nego Trampa

Pričati putem video poziva kada je tokom godina toliko njenih radova bilo prisutno, telesno i direktno ispred publike, dok su hiljade ljudi čekale u redu da sednu naspram nje, nije bilo prirodno, zaključuje novinar Gardijana pred kojim je čuvena umetnica sada bila prisutna na ekranu. Ni njoj nije bilo svejedno, ali za to je, kako kaže, morala da ima razlog.

Dodala je da ne voli da se zadržava na prošlosti, ali ipak je malo pričala o performansu "The Artist Is Present", i kako je promenila ceo svoj metabolizam, „kao astronauti“, da bi mogla da sedi ceo dan bez jela, pića ili odlaska u toalet.

- Bila je to ogromna posvećenost – istakla je umetnica.

Marina Abraović je godinama izvodila performanse pomerajući granice, istražujući moć i ranjivost svog tela kroz samopovređivanje, ubadanje, vatru... Sa nemačkim umetnikom Ulajem, svojim partnerom, prikazivala je živu umetnost - sudarali su se glavama, trčali goli jedno u drugo iznova i iznova, vezivali kosu jedno za drugo...

Ali, "The Artist Is Present" katapultirao je Marinu Abramović na status „kume“ performansa i pronašao novu publiku, ne samo za nju, već i za tu vrstu umetnosti. Čak i Ulaj, iako su se odavno razišli, a potom i zavadili, žestoko se svađajući oko zajedničkog arhiva, u Galeriji MoMA je seo ispred nje. Ona je otvorila oči, nasmejala se, zaplakala, pružila ruku, držali su se, a zatim je on otišao. Snimci tog trenutka su imali milione pregleda. I stvarno, nemoguće je bilo ne biti dirnut, piše Gardijan.

Marina Abramović ove nedelje otvara novu izložbu u Šangaju, a Ulajev DNK je prisutan u nekim radovima. Godine 1988. njihovo razdvajanje je samo po sebi postalo epohalno delo performansa kada su krenuli u hod od suprotnih krajeva Kineskog zida. Nakon tri meseca, sreli su se na sredini, zagrlili, i to je bilo to, više nisu bili zajedno.

Kada je Ulaj preminuo 2020, Marina napominje da su bili u miru:

- Naša veza je bila velika ljubavna priča. Bilo je teško, pakleno. Kad je bilo dobro, bilo je dobro, kad je bilo loše, bilo je loše. Tužio me je, pobedio... Mrzela sam ga. Zatim smo se ponovo sreli. Oprostila sam mu.

Nova izložba, pod nazivom "Transforming Energy", sadrži više od 1.000 slika sa tog hoda.

Osim što je to bio dramatičan način za raskid (pre SMS poruka), hod Marine Abramović po Kineskom zidu delom je bio inspirisan njenim ocem, koji je učestvovao u Igmanskom maršu 1942. godine, kada je Prva proleterska brigada u teškim uslovima prelazila planine iz Sarajeva kako bi izbegla naciste.Oba njena roditelja bili su odani komunisti i zauzimali su visoke položaje u posleratnoj jugoslovenskoj vladi.

Marina je užasnula svoje roditelje, ležeći unutar zapaljene komunističke zvezde, urezujući je u stomak. Imala je 30 godina kada se preselila u Amsterdam.

- Moj problem je bio odnos sa porodicom. Odsustvo ljubavi, i nikada nisam bila dovoljno dobra. Ali, naučila sam gvozdenu disciplinu. Možda je to razlog zašto sam uvek tačna. Snaga volje. Ako nešto treba da uradim, učiniću sve što je potrebno. Jer, znate, cela ideja komunizma bila je da moraš da doprineseš zajednici koliko god možeš, i to je veoma važno.

Ona je bila oštra kritičarka Vladimira Putina i drugih političara, ali pažljivo je uvek birala reči o Kini.

- Pokušavam da prikažem svoje radove u Kini već 20 godina, odakle me zovu različiti muzeji. Pošaljem predlog, prihvate ga, ali on mora da prođe kroz vladu, i svaki put ga ona odbije zbog golotinje ili čega god... Postoji toliko ograničenja.

A šta će posetioci da vide na prvoj izložbi Marine Abramović u Kini?

- To su prolazni objekti. Nisu skulpture – oni su zapravo objekti. Performans će proizaći iz interakcije publike s materijalima koje koristi, materijalima koje je srela na Kineskom zidu. Sve je direktno povezano s mojim Abramović metodom koji sam razvila – time što radite ponavljajuće, ponavljajuće radove, možete da promenite svoju svest - objašnjava umetnica.

Na molbu novinara da opiše jedan od tih objekata kako bi publika mogla da ga zamisli, Marina je odgovorila:

- Jedno delo se sastoji od pet vrata, a kod svakih vrata stoji jedan vodič. Poslala sam ljude iz mog instituta da ih obuče. Tako da oni stoje ispred gvozdenih, običnih vrata, i polako ih otvaraju, ali ne ulaze. Polako ih zatvaraju, ali ne izlaze. To je samo akcija otvaranja i ulaska, ali traje tri sata. To je ono što je tako važno… U početku pomisliš, OK, zanimljivo je. Zatim poludiš, pa ti je dosadno, pa želiš da me ubiješ. Sve ovo može da se desi. Ali onda, ako nastaviš, vrata više nisu vrata. Vrata otvaraju svest, vrata su o životu, vrata mogu biti toliko stvari, jer ti se um prebacuje na nešto drugo.

Ona priča i o metronomu od kristala koji kuca samo jednom na 24 sekunde i možda može da te odvede u paralelnu stvarnost. Kutije i kutije kristala poslate su iz Brazila. Marina ukazuje o tome kako su naučnici pohranili ogromnu količinu podataka u kristalima.

- Dakle, kristali kondenzuju svetlost, struju i memoriju. Zaista su vrlo moćni, i ako možeš da se povežeš s tim, zaista to osećaš, ali to nije nešto što možeš da postigneš za pet minuta. Moraš da imaš vremena. Znaš, ne dobiješ mišiće u teretani za jedan dan. Zato moraš zaista da ostaneš sa tom energijom u prostoru neko vreme. Nemamo reči, ni jezik koji bih mogla da izmislim. Pokušavam da ne spominjem kristale. Samo da je izložba nazvana "Transforming Energy“  - objasnila je Abramović.

A da li će biti reiki isceljenja, što je uradila sa sokom od brusnice, brašnom od grožđa, korenom kalamusa, sladićem, svežim belim lukom i nekim drugim sastojcima, kako bi proizvela energijske kapi za imunitet i protiv alergija, koje su dostupne njenom na vebsajtu po ceni od 99 funti? Odgvara da ju je lečila doktorka i holistički praktičar po imenu Nonna Brenner, iz Kazahstana, kada je imala Lajmsku bolest, koristeći stare metode da joj pomogne s energijom.

- To nema nikakve veze sa borama. Ovo je o blagostanju. A onda sam zapravo posudila svoje ime, jer niko ne zna za nju, da bi prodala te proizvode. Da bi se ozdravilo, ono što treba imati je jak imunitet. Ne smeš daimaš alergije i moraš da imaš energiju da bi živeo dug život. Tako da je ovo pogrešna kritika.

Prvo, ističe Marina Abramović, ona nije feministkinja.

- Mislim da umetnost nema pol, i ne volim da budem u bilo kojoj grupi.

Čini se da je to prilično veliki skok, ocenjuje Gardijan, od pomeranja granica izdržljivosti i bola, kako bi istražila moć i ranjivost svog tela, do promocije, pa, wellness proizvoda za 100 funti.

- Da, ali to nije moja cena, i ne dobijam te pare, nego deset odsto samo da koristim svoje ime. I još nisam videla te pare, jer oni moraju da ulože u reklamu - komentariše Abramović i dodaje da je puna energije i da radi više nego ikada i da nema planova da uspori.

- Ovo je nešto što mi daje svrhu. Ima dovoljno vremena da se ostane u grobu i ne radi ništa. Ideja o penziji je zastrašujuća. Sedeti ispred televizora i čekati da umreš, to nisam ja.

Volela bi, priznaje, da doživi 100 godina jer onda, kako kaže, dobiješ poštovanje, svi te gledaju drugim očima.

Marina je prava rok zvezda. Bila je na Glastonberiju ove godine, obučena kao simbol mira i dobila je sedam minuta tišine, koristeći pozitivnu energiju da deluje protiv rata i nasilja.

- Svi mi govore, ovo je samoubilački potez, da li si poludela, ljudi su na pečurkama, na drogama, kako možeš da učiniš da 275.000 ljudi bude tiho sedam minuta? Morala sam da preuzmem rizik. Bilo je magično, neverovatno. Ponosna sam. Imali smo 1,1 milijardu TV gledalaca. To je čak više nego kod Trampa – objašnjava Marina Abramović koja je istinska zvezda i u nekim zemljama ne može slobodno da hoda ulicama bez telohranitelja. Kao što u Italiji žene istrčavaju na ulicu i daju joj bebu samo da je zadrži u rukama.

- Moram da dođem u Šangaj da vidim izložbu - zaključila je slavna umetnica.

Bonus video: Sia Paradinović - devetogodišnja umetnica koja otvara prvu samostalnu izložbu