1
Pre dve decenije budžet za festival bio je pola miliona evra, pa je došlo do velikog pada. Iako je sada počeo polako da se uvećava, nije samo novac prepreka, nego i rokovi, kaže za Nova.rs umetnički direktor manifestacije.
Ovogodišnje izdanje 54. Beogradskih muzičkih svečanosti (Bemus) u Kolarčevoj zadužbini otvara večeras od 20 časova koncert slavnog velškog bas-baritona Brina Terfela uz soprana Sofiju Petrović i Festivalski orkestar „Virtuozi”. Dirigent je maestro Bojan Suđić, koji je već četvrtu godinu i umetnički direktor našeg najstarijeg i najznačajnijeg muzičkog festivala u Srbiji.
Pod sloganom “Zavodljivo… kao muzika!” do 15. novembra biće predstavljen program u širokom stilskom rasponu – od muzike renesanse i baroka do savremenih ostvarenja. Biće održana četiri simfonijska, dva horska i serija kamernih i solističkih koncerata.
Najveće zvezde festivala su pijanista Ivo Pogorelić, korejska violinistkinja i pobednica brojnih takmičenja Bomsori Kim, španski pijanista i laureat prošlogodišnjeg Šopenovog konkursa u Varšavi Martin Garsija Garsija.
– Imamo prepoznatljiva imena učesnika koji su svoje karijere izgradili na najvažnijim scenama u svetu. Programski smo vodili računa da promovišemo i svoje vrednosti i naše mlade umetnike – ističe Bojan Suđić.
Da li se vraćamo slavnim danima Bemusa, posle krize nastale zbog pandemije koronavirusa?
– Sve te četiri godine smo imali neke izuzetne okolnosti. Prvo, način izbora umetničkog direktora uvek zakasni jer se bira početkom godine, a koncerti sa najboljim umetnicima ugovaraju se nekoliko sezona unapred jer su im zgusnuti rasporedi nastupa. Ta kratkoća planiranja je nemoguća za neke ambiciozne projekte. Drugi problem jesu finansijska sredstva koja se izdvajaju, a uvek su mala, da bi se dovela velika internacionalna imena. Mala su čak i u odnosu na naše okruženje. Na primer, u Ljubljani je budžet za ovakav događaj pet miliona evra, u Rumuniji je još veći, a kod nas 25 miliona dinara. Pre dve decenije je, sećam se, naš budžet za Bemus bio pola miliona evra, pa je došlo do velikog pada. Sada je budžet počeo polako da se uvećava. Svestan sam da se ne može ništa preko noći raditi. Ali, nije samo novac prepreka, nego i rokovi zbog kojih ne možete da dovedete neko svetsko ime, a Bemus kao renomirani festival to zaslužuje.
Šta ste sebi zadali kao cilj kada ste došli na poziciju umetničkog direktora?
– Da na svakom Bemusu bude neko internacionalno prepoznatljivo ime. Neki umetnici su i ove godine ostali van našeg dosega, kao što je Dejvid Geret, ali to su bili veliki zalogaji jer bi ceo budžet otišao na njih. Tih 25 miliona dinara je bruto iznos i plaćaju se razni doprinosi i porezi, da ne govorim o smeštaju i drugim izdacima. U Beogradu imamo mnogo festivala tokom godine i teško je očekivati da se sve slije u Bemus. Za mene je važno da je opstao. I ove godine imamo zanimljive umetnike sa bogatim biografijama i zbog toga sam ponosan.
Nedavno ste, posle višegodišnjeg odsustva sa scene Narodnog pozorišta u Beogradu, dirigovali Pučinijevu operu „Boemi“. Takođe, dobili ste priznanje „Grad teatra“ Budva za poseban doprinos. Rekla bih da tu nagradu doživljavate posebno emotivno?
– To je veoma značajna nagrada za mene i ne bih je upoređivao ni sa jednim drugim priznanjem. Od 2004. godine bio sam muzički selektor na tom festivalu i od tada sam u nekoliko navrata i učestvovao, a ovog leta čak tri puta. Bili su to koncerti hora „Virtuozi“ i nastup sa violinistom Stefanom Milenkovićem.
– I meni je ta nagrada izuzetno značajna i smatram je privilegijom jer moje poreklo po očevoj strani vodi od Paštrovića. Moje uspomene su vezane za to podneblje. Tamo sam odrastao i ne možete da se predstavljate ljudima kakav ste sada, jer vas pamte i prate od malena. Ta nagrada je za vrednosti koje predstavljam, za koje se borim, pozitivna misija za koju sam se opredelio i zato mi i najveća satisfakcija.
Bonus video: irena Popoivć Dragović o operi „Deca“ u Narodnom pozorištu u Beogradu
