0
Tačno pet godina nakon što je Veneciju počastio rediteljskim debijem, rimejkom čuvenog filma "Zvezda je rođena" američki glumac Bredli Kuper vratio se na Mostru s novim režiserskim poduhvatom - "Maestro".
Čitavih sedam minuta trajao je aplauz nakon sinoćne premijere biografske priče o velikom kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernštajnu na 80. Venecijanskom filmskom festivalu u Sali Grande. Iako ni reditelj i glavni glumac Bredli Kuper, niti koleginica mu iz filma Keri Maligan nisu bili prisutni na svetskoj premijeri na Lidu, niti su izašli pred novinare u pres sali i fotoreportere na crvenom tepihu zbog štrajka holivudskim scenarista i glumaca, viđen je američki umetnik u Veneciji, kako se vozi na jednom od brodića s bivšom suprugom Irinom Šajk…
Ali, odsustvo dve glavne zvezde filma na premijeri nije smetalo publici da s ushićenjem pozdravi film „Maestro“, a Bernštajnove potomke dovede do suza. Džejmi, Aleksandar i Nina Marija Feliša Bernštajn, troje dece američkog kompozitora, dirigenta i pijaniste, kad su obrisali suze, „naterali“ su sve prisutne u Sali Grande, dok se prolamala očeva muzika u odjavnoj špici, da zaigraju i slave te neprolazne taktove. Dirigujući pride!
I samo koji dan nakon početka 80. Venecijanskog filmskog festivala „Maestro“, jedno od 23 ostvarenja u trci za Zlatnog lava, glavni je favorit, ako je verovati sudu kritike.
– Film je zadivljujuće emotivan poput simfonija, kojima je dirigovao Bernštajn – zabeležio je kritičar „Holivud riportera“.
Bredli Kuper, kao Leonard Bernštajn i Keri Maligan, kao umetnikova supruga Feliša Montealegre od filma čine „duet koji ćete teško zaboraviti“, poručuje recenzent „Varajetija„, a isti portal prenosi da su u Veneciju, na premijeru došli čelnici Netfliksa (producenti “Maestra”) kako bi se potpuno uverili da je baš ovo ostvarenje vredno da bude njihov kandidat za Oskara.
S obzirom da je Venecijanski filmski festival i prošlih godina bio odličan „indikator“ za dodelu nagrada Američke akademije za film mediji već spekulišu da se „Maestru“ najverovatnije smeše nominacije za najboljeg reditelja, scenario, glumca i glumicu. A prethodno i Zlatni lav na Lidu.
A šta još kažu kritike? Biografski film o Bernštajnu, dirigentu Njujorške filharmonije, tvorcu simfonija, orkestarskih dela za soliste, operete, muzike za pozorište i film, za „Priču sa zapadne strane“, ili onu za naslov „Na dokovima Njujorka“ ili operetu „Kandida“ manje se fokusira na umetnikov opus, a više na kompleksan ljubavni život, na procep koji je u njegovoj duši i srcu vladao jer je bio posvećen supruzi, ali bio i biseksualac. Kuperov film koncentriše se na ključno pitanje, piše BBC, a to je – da li je moguće imati sve? Možeš li biti svetski priznat dirigent, ako istovremeno radiš na Brodveju i u Holivudu? Da li će te prihvatiti američki establišment ako si Jevrejin? Možeš li biti srećno oženjen, ako non-stop upadaš iz afere u aferu s muškarcima?
– Ovaj film dokazuje da je to moguće. A trebalo je imati veliku hrabrost da film, koji je trebalo da režiraju Stiven Spilberg ili Martin Skorseze, ipak ti rediteljski potpišeš – piše britanski javni servis, dodajući da radnja počinje da se odmotava 1943. godine, kada je kao dirigent Njujorške filharmonije Bernštajn dobi prve stajaće ovacije, i proteže kroz nekoliko decenija.
U filmu „Maestro“ Kuper je napravio divan, melanholičan portret čoveka koji je “duša i telo” svake žurke, ali ne samo zbog toga što voli da bude u društvu, već zato što se plaši da bude sam.
– Nije „Maestro“ samo šou Bredlija Kupera. U odjavnoj špici njegovo ime je drugo, a prvo je ono Keri Maligan. Možda će nekom taj izbor biti čudan, s obzirom da je Bernštajn noseća ličnost. Ali, gluma Maliganove kao odane ali izmučene Feliše dokaz je da nikada nije bila bolja – zaključak je kritičara BBC-ja.
Ali, naravno, ne može nikad sve lepo da prođe… Internet je, opet, „proizveo“ silne kontroverze, a sve zbog jedne stvari – nosa. Kako se samo Bredli Kuper usudio da „stavi“ toliki lažni nos? Čemu to? Da li je ovo još jedno propagiranje stereotipa o Jevrejima i njihovim velikim, gigantskim nosevima? Čak je Oskarom nagrađeni majstor Kazu Hiro, koji je radio na filmu, bio prinuđen, kako prenosi „Indi vajer„, da se brani:
– Izvinjavam se ako sam uvredio nečija osećanja…
No, prostetički nos nije antisemitski, poručuju svi oni koji su sinoć gledali film.
– Ove optužbe su potpuno bez osnova. Uostalom, služi svrsi, a ni Bernštajnova porodica nema ništa protiv – podseća „Varajeti“.
I kritičar BBC-ja smatra da „lažni nosevi“, ako se ne radi o Pinokiju ili Siranu de Beržeraku, obično deluju grozno na velikom platnu, ali da to ovde, u „Maestru“ nije slučaj.
– Kazu Hiro uradio je toliko sjajan posao da prosto smetnete s uma da ovo nije Kuperov pravi nos…
Bonus video: Čuvari formule na Sarajevo film festivalu
