0
U Srbiji mogu ponovo da sarađujem s Kirilom, što u Rusiji trenutno ne bih mogao da imam, kaže glumac i reditelj pred premijeru komada "Obična priča".
Čuveni reditelj Kiril Serebrenikov režira u Beogradu predstavu “Obična priča”, prvi projekat društveno-kulturne platforme “Drugdrugu”, koja je u našoj prestonici pokrenuta s ciljem podsticanja interakcije i saradnje ruske jezičke zajednice i srpske kulturne sredine. Desna ruka Serebrenikova, reditelj i glumac Aleksej Agranovič govori za Nova.rs o probama u našem gradu uoči premijere i dolasku sineaste, saradnji i stvaranju “preko mreže”, ali i trenutku kada je morao da zameni reditelja na čelu “Gogolj centra”, kad je zauvek napustio Moskvu.
Predstava “Obična priča” će se izvoditi na dva jezika, a premijerna izvođenja zakazana su za 31. oktobar, 1. i 2. novembar na sceni Centra za kulturu „Vlada Divljan“.
– Već godinu dana živim na relaciji Srbija – Rusija. Svestan sam koliko Rusa ovde živi, koliko smo kroz istoriju bili bliski kao narodi, ali stičem utisak da se, ipak, ne znamo dovoljno. Da bi na najbolji način upoznao drugi narod, potrebno je upoznati njegovu kulturu. Zato smo se odlučili za projekat “Drugdrugu”, kako bismo se što lakše asimilovali, ali i srpskom narodu približili naš jezik i kulturu – objašnjava na početku Agranovič.
Dramu “Obična priča” napisao je Ivan Gončarov davne 1847, a prvi put je izvedena u pozorištu „Sovremenik“ u Moskvi 1966. Prijatno je Agranoviča iznenadila činjenica da je samo godinu dana kasnije predstava doživela postavku u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u kojoj su igrali Mihailo Miša Janketić, Stevo Žigon, Maja Dimitrijević, Ljiljana Krstić, Svetlana Bojković, Tanasije Uzunović…
– Serebrenikov je 2015. postavio savremenu verziju drame u “Gogolj centru” u Moskvi, pri čemu je radnju smestio u modernu Rusiju. Predstava je postala jedna od najpopularnijih u tom pozorištu, a raduje me što se “Obična priča“ vraća sada na beogradsku pozornicu – kaže Aleksej.
Kao i te 2015, glumiće jednu od glavnih uloga – ujaka. A priča prati mladića koji iz provincije dolazi kod ujaka i njegove mlade žene u veliki grad. S obzirom na to da Kiril Serebrenikov ovih dana stiže u Beograd, kasting, kao i probe vodio je Aleksej s još jednim glumcem i korediteljem Filipom Avdejevim, uz stalne konsultacije i odobrenja slavnog sineaste.
– S obzirom na to da smo i Filip i ja igrali tada u “Gogolj centru”, dobro znamo predstavu iznutra. Ideja nije bila da samo obnovimo predstavu i izvedemo je u Beogradu, već da je prenesemo u današnji trenutak i baš ovde. To nam je omogućilo da angažujemo i sjajne srpske glumce: Danicu Maksimović, Draganu Varagić, Luku Grbića, Danijelu Stojanović i druge.
Dakle, u beogradskoj verziji imaćemo mladića iz srpske provincije koji dolazi u veliki grad kod svog ujaka. Važno je napomenuti da ovo nije nikakva predstava o konfliktu Rusa i Srba. U centru je sukob provincije i grada koji je svuda isti, kao i činjenica da sami sa svojih deset prstiju menjamo svoj život, ne uvek nabolje, iako toga nismo svesni – ukazuje koreditelj, ističući da svaki “korak” koji načine šalje Serebrenikovu na odobrenje i konsultaciju.
Probe protiču na tri jezika, ali, kako kaže, to im ne pada teško jer “kao u fudbalu – potpuno je svejedno iz koje zemlje dolazite, ako igrate istu igru”:
– U umetnosti je to još lepše, jer se vodimo istom emocijom koju podjednako osećamo!
Govoreći o radu sa čuvenim Kirilom, priznaje da je reditelj odigrao ključnu ulogu u njegovom životu.
– Završio sam glumačku akademiju, ali 20 godina nisam radio kao umetnik, baveći se drugim stvarima. Potpuno neočekivano, stigao je poziv od Kirila da igram u njegovoj predstavi. Mislio sam da nikada neću kročiti na scenu ponovo. Međutim, sudbina se poigrala sa mnom i ponovo mi je gluma postala profesija i život. Serebrenikov je omogućio da se ostvari nešto o čemu sam maštao – priča naš sagovornik.
Kada opisuje saradnju sa Kirilom, reč zadovoljstvo je, ocenjuje, premala.
– Za mene je to ogromna škola. Nažalost, dogodilo se da je osnivač “Gogolj centra” – Moskva odlučila da ne produži ugovor Serebrenikovu, a on me je zamolio da dođem umesto njega i nastavim njegovu misiju. Tada su se naš odnos i prijateljstvo podigli na viši nivo. Kao da imamo zajedničko dete!
Podsetimo, Kiril Serebrenikov je zbog demokratskih istupa, podrške LGBT zajednici, kritika upućenih autoritarnoj ruskoj vlasti i cenzuri 2020. osuđen na tri godine zatvora uslovno, i bilo mu je zabranjeno da napusti Rusiju. Kazna mu je smanjena pošto je polovinu odslužio u kućnom pritvoru, bez kršenja ograničenja koja su mu nametnuta, pa je aprila prošle godine uspeo da napusti Rusiju i ode u Evropu. Rusija ga je proglasila personom non grata. Komentarišući rediteljevu sudbinu Agranovič kaže da je to užasna nepravda, koja je, međutim, karijeri Serebrenikova dala jači zamah.
– Nažalost, možemo na prste da nabrojimo sudbine ruskih umetnika koje su bile srećne i blagoslovene. Ovo što se desilo Kirilu jeste sudbina ruskog umetnika. Nikada se nije odricao svog naroda i toga da je ruski umetnik. Bio je jako uspešan reditelj u našoj zemlji, a trenutno je vodeći svetski reditelj u celom svetu. Odličan je primer kako u jednu dušu može da se slije i ruska i zapadnoevropska kultura. Upravo o tome govorimo u našoj predstavi.
U međuvremenu “Gogolj centar” je zatvoren, a naš sagovornik podseća da je prethodno na tom mestu bilo pozorište koje je nosilo ime Gogolja, u koje je dolazilo malo publike.
– Sada kada više nema “Gogolj centra”, tamo je ponovo to pozorište i posećuje ga mali broj ljudi. Dok je postojao “Gogolj centar”, to je bio jedan od najposećenijih teatara u Rusiji, odmah posle Boljšoj. Ovde sam jer imam mogućnosti da radim sa Kirilom, i to je dragoceno. Nažalost, takvu priliku u Moskvi trenutno nemam – setno kaže glumac i reditelj.
Govoreći o trenutnoj situaciji u Moskvi, ističe da oni koji su se odlučili da otvoreno govore protiv rata, nemaju mnogo mogućnosti da rade, ali isto tako naglašava kako je sve vezano za rat toliko komplikovana stvar da je odlučio da više o tome da ne govori.
– Nadam se da ćemo ovde moći da napravimo nešto lepo, bez politizacije. Nešto važno, kako za Ruse, tako i za srpsko društvo i kulturu – zaključuje Aleksej Agranovič.
Bonus video: Danica Maksimović i Miloš Đukelić – Kad Serebrenikov režira, vredi i samo nositi tacnu
