Da ste me 23. februara pitali: "Da li je zaista moguće da će doći do rata sa Ukrajinom?" Rekao bih: "Ne, nikad." Kada je počelo, snimali smo film i ljudi na setu su gledali razne vesti na svojim telefonima. Onda je nastala pauza. I tišina. Odmah sam shvatio da smo u Limonovljevim snovima, kaže Kiril Serebrenikov.
Poznati ruski reditelj predstaviće u Kanu 17. maja delove iz svog novog filma „Limonov, the Ballad of Eddie“ u kojem Ben Višo igra radikalnog ruskog pesnika i disidenta Eduarda Limonova (1943-2020).
Serebrenikov, koji će u Kan doći sa svojim najnovijim završenim ostvarenjem „Tchaikovsky’s Wife“, snimao je „Limonova“ u Rusiji kada je izbio rat. Reditelj je uspeo da napusti zemlju i završiće ostatak snimanja u Evropi. Zasnovan na bestseleru Emanuela Karerea, „Limonov“ prikazuje avanture nekonformističkog pesnika i provokatora Eduarda Limonova, koji je odrastao u ukrajinskom gradu Harkovu. Pobegao je iz Sovjetskog Saveza u SAD, gde je postao pank pesnik koji je „mahao oštricom“, a takođe i književna senzacija u Parizu.
Poznato je da je Limonov snažno podržavao Srbiju i Republiku Srpsku, kao i Republiku Srpsku Krajinu tokom ratova 90-ih godina. Prikazan je u BBC-jevom dokumentarcu u kojem se u društvu Radovana Karadžića nalazi na položajima srpske armije oko Sarajeva. U navedenom dokumentarcu prikazan je kako puca iz mitraljeza na Sarajevo. Godine 1995. je objavio članak „Limonka u Hrvatskoj“, u kome oštro osuđuje hrvatsku akciju Oluja i snažno podržava Republiku Srpsku Krajinu. Nakon pada komunizma, Limonov se vratio u Rusiju, gde je osnovao nostalgičnu Nacional-boljševičku partiju Rusije (kasnije partija Druga Rusija), postavši idol ruskoj omladini, a Vladimir Putin ga potom zatvorio.
Sam Serebrenikov je imao problema sa Putinom. Osuđen je u junu 2020. na tri godine uslovne kazne zbog izmišljenih optužbi koje su ga neko vreme držale u kućnom pritvoru i sprečile da napusti zemlju. U ekskluzivnom intervjuu za „Variety“ ističe da se „istorija bukvalno srušila na njih na snimanju „Limonova“ u Moskvi.“ Plan je da se film sada završi van Rusije u Evropi, a cilj je da se prikaže na festivalima u proleće 2023. Sa budžetom višim od 10 miliona evra, ovo je Serebrenikovljev film sa najvećim budžetom do sada.
Na pitanje novinara „Varajetija“ kakva je njegova veza sa knjigom i Limonovim kao likom, reditelj priznaje da je delo pročitao prilično kasno, tek kada je dobio scenario od producenata koje su napisali Pavel Pavlikovski i Ben Hopkins.
– Za mene je njegova figura deo mog života. Odrastao sam na jugu Rusije u vreme kada je počela Perestrojka, a kasnije se transformisala u nešto drugo, što je manje-više savremena Rusija danas. Limonov je u to vreme bio jedna od ličnosti koja je postala idol za mladu generaciju. Bio je kao neka vrsta avangardne rok zvezde. Naravno, mladim ljudima koji nisu hteli da budu deo establišmenta ili da rade za „sistem“ – a mladi obično vole da budu „protiv“ – za njih je Limonov dao dobar primer kako se to radi. Njegove novine „Limonka“ i njegova partija postali su neka vrsta ekvivalenta rok klubu za misleće mlade ljude koji nisu želeli da budu deo novog političkog establišmenta Rusije – kaže Serebrenikov.
Dodaje da je veoma značajno to što je Limonov odrastao u današnjem ukrajinskom gradu Harkovu i da se seća momenta kada je na vestima čuo da ruske trupe bombarduju grad u kome je pisac odrastao.
– Bio sam šokiran. Znate, radite na Limonovljevoj priči i pročitate sve njegove knjige, a onda vidite kako se stvarnost obrušava i pred vama vam sruči tu vatru, dim, eksplozije i bombardovanja – verovatno zgrade u kojoj je Limonov imao svoj dom – to je nešto veoma upečatljivo i zastrašujuće. Ako gledate intervjue Limonova, oni vam govore mnogo o ratu koji sada besni u Ukrajini. Nekako je predvideo rat. Na neki način, ono što se danas dešava je verovatno ostvarenje njegovih snova i njegovih nacionalističkih ideja o oživljavanju imperije Sovjetskog Saveza. Ali, imam ovu čudnu ideju, verovatno pogrešnu, da pošto je Edi bio toliko kontradiktoran i kao avangardni pesnik koji uvek želi da ide protiv – da bi verovatno danas on bio negde govoreći: „Ne. To je rat koji je pogrešan!“ Zato što je Edi uvek protiv; on je uvek izvan gomile. Njegov ego ga je vodio u samoću, usamljenost i očaj – priča slavni reditelj.
Na pitanje kako je bilo na snimanju u Rusiju u momentu kada je izbio rat, ističe da da su ga pitali 23. februara: „Da li je zaista moguće da će doći do rata sa Ukrajinom?“, njegov odgovor bi bio: „Ne. Nikad“.
– Ljudi iz mog okruženja i ja jednostavno nismo smatrali da je ovo realna mogućnost. Kada je počelo, snimali smo film i ljudi na setu su gledali razne vesti na svojim telefonima. Onda je nastala pauza. I tišina. Nekoliko dana smo svi ostali bez reči. Međutim, naravno da smo imali zadatak da završimo započeto. I gurao sam ljude, govoreći „Moramo da radimo svoj posao“. Ali, ova unutrašnja tišina je postajala sve veća i veća i pretvorila se u ovo ogromno osećanje katastrofe. Odmah sam shvatio da smo u Limonovljevim snovima. Sve se to nekako poklopilo sa filmom koji smo snimali. Gledali smo se u neverici – ističe.
Kada je snimao film bio je stacioniran u Moskvi iz koje, kako podseća, nije mogao da ode jer je bio osuđen.
– Ali, u skladu sa ruskim zakonom, nakon odslužene polovine kazne, zatražio sam dozvolu da putujem. I dozvola je data. Trebalo je duže nego što sam očekivao, ali mi je data prilika da budem u Berlinu i Amsterdamu i prisustvujem festivalima. U Rusiju smo uspeli da snimimo polovinu filma. Kupci će u Kanu videti te snimke. Na njima je početak Edijevog života, do otprilike 2004. godine. Američki deo filma, smešten u 1980-te, će biti snimljen u Evropi. Naravno, film nije linearno narativno pripovedanje. To je luda biografija jednog od najuticajnijih i najkontroverznijih ruskih pisaca i likova. Naravno, Limonov je počeo kao pesnik, tako da je to poetska biografija. Koristimo metafore, pauze i druga poetska sredstva da prikažemo verziju njegovog ludog života. Imamo jednu šalu na setu – kažemo: „Film se snima sam od sebe“.
Bonus video: Lordan Zafranović o svom novom filmu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar