Piše Maja Uzelac: Događanje taxista

A prvo je bilo izaći.Vikend.Već u polasku, situacija je trebalo da zabrine.Kompanije se nisu javljale na pozive, signal je davao zauzeto. Na ulici hvatala se šansa.Ali, najzad, uspelo je, i sve je to brzo zaboravljeno.Dok taj prvi, probni prestonički klabing nije minuo, i, posle ponoći, valjalo se kućama.A kad je krenulo da se telefonira.Svim udruženjima redom, prema listi s neta.A, nakon pola sata na ulici, i na vozila da se baca.Nijedno, mora se ovom prilikom konstatovati, nije urodilo plodom.Prva reakcija - radost.Život se vratio u grad! Ljudi se prevoze, dakle ljudi su negde bili, ljudi su igrali i grlili se i ljudima je lepo.Druga reakcija - okej, nakon što smo bili nesebični, budimo malo i praktični - neka neko preveze i mene.U međuvremenu, od Dorćola, gde sam puštala muziku za deo živuće populacije koji voli da mu je lepo, stigla sam laganim hodom i do Trga, potom Terazija.Sat po prvom pozivu taksi službama, leta gospodnjeg 2021., sredinom juna, ispred mene zaustavilo se vozilo. Sa zvaničnom oznakom taksi udruženja i svetlećim znakom.Ušla, pipnula sedište - da, ja sedim - odahnula i rekla ulicu.A, pa vama je bolje da izađete, reče čika za volanom, obrnu u suprotnom smeru i vrati me kod Albanije. Šta šta šta- Pa ne, ovo bi vam kod mene bilo baš skupo. Ne gledajte me tako, ne mogu ja te vožnje od trista-četristo dinara.Izađem.Stojim.Razmišljam.Zaustavljam taksi, bez mnogo nade.Posle tek pet minuta, jedan stane.Odveze me do kuće, na moje dobro skriveno čuđenje i progutani šok.Pogledam u taksimetar, znam taj put i predobro - kad samo malkice dupla cifra.Kažem okej, hoćete li mi objasniti šta se jbno dešavaGde da pročitam manifest ovog događanja taksistaČemu u budućnosti da se nadam...KažeMogu ja i da vas vratim na TerazijeZnate -- ja sam se POSEBNO zaustavio da bih vas prevezao- možda sam pogrešio.Kažem(okej, rečeno mi je već da previše psujem na javnom mestu, ovom)Kažem -Ne znam zašto sam imala utisak da ste taksi vozač i da je stati nekom da biste ga prevezli čak, na neki način, najprecizniji opis vašeg posla.Očito moja greška.OprostitePardon....Zaključak:Ljudima nije trebalo predugo da se pretvore u životinje.Zatvorite ih još jednom i ješće jedno drugom ruke i noge da bi lakše oteli telefone i patike.Osećaju se zakinutim i svet im je dužan.Okolni, svi osim njih, treba da im vrate.Boli ih qrac kako.Samo da sad za mesec dana dobiju nazad sve što su izgubili za godinu i po.-...Bojmo se.Ne pravimo nagle korake._Svet se tokom Covid 19-ekstravagance napeo do poslednjeg oboda ljudskosti.Ne želimo da vidimo kako izgleda pucanje..Onako kažem,čisto u slučaju nekih novih sojevaimsm onoKapirate...PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.