Mašta i težnja ka dostizanju onog čuda koje nudi pozorišna scena budile su se u meni postepeno, sve više. To je svojevrsna opijenost lepotom, emocijama. Strast. Mogu biti zadovoljna sveukupnim delovanjem Madlenijanuma, svim onim što smo objektivno postigli, kaže za Nova.rs Madlena Cepter povodom četvrt veka od osnivanja Opere i teatra Madlenianum.
Jubilej se obeležava večeras, izvođenjem Pučinijeve opere „Turandot“ u režiji Marija Pavla del Monaka, pod dirigentskom palicom Stefana Romanija, rađenoj u koprodukciji s Narodnim pozorištem.
– Opera i teatar Madlenianum, prva privatna opera, a od 2005. i dramsko pozorište, svakako predstavljaju važnu činjenicu savremenog kulturnog života Beograda i Srbije. Isprva posvećeni kamernim formama, opredelili smo se za pionirske korake – da na Velikoj i Maloj sceni izvedemo niz gotovo nepoznatih, retko izvođenih dela velikih kompozitora, od epohe baroka do XXI veka. Bile su to opere Čimaroze, Britna, Rosinija, Smetane, Mocarta, Donicetija, Orfa – priča Madlena Cepter.
Muzički život su, nastavlja, uskoro obogatili predstavama takozvanog velikog repertoara, realizujući zamašne projekte kao što su “Hofmanove priče”, “Travijata”, “Madam Baterflaj”, “Čarobna frula”, “Ljubavni napitak”, “Pajaci”.
– A uporedo i baletske produkcije, počev od “Orfeja u podzemlju”, “Кrvave bajke” i “Bolera” do drugih kreacija klasične i moderne, eksperimentalne estetike, kao što je predstava “Grand hotel“. Naše ambicije i hrabrost bile su sve veće, pa smo zašli u produkciju opereta i mjuzikla. Vrhunac je bio mjuzikl “Jadnici”, svetski hit koji se od premijere 2007. održao na sceni, uvek pred prepunom dvoranom oduševljenih gledalaca.
Posebno je, ističe naša sagovornica, značajno to što su dali šansu domaćim autorima – kompozitorima Ivanu Jevtiću, Dušanu Radiću, Miloju Milojeviću, izrazivši i omaž našem klasiku Stevanu Hristiću, čije je delo “Suton” bilo postavljeno na scenu…
– Ako treba da sažmem ukratko sve ono bitno što je Madlenianum podario našem kulturnom životu onda je to, na prvom mestu, afirmacija velikog broja mladih umetnika – pevača, muzičara, baletskih igrača, reditelja, glumaca, likovnih umetnika koji su stvarali vizuelni imidž predstava. Mnogi od njih stekli su internacionalnu reputaciju. Ponosna sam takođe na impresivan učinak dramskih umetnika, na ostvarenja koja su videle stotine hiljada ljudi. Trudili smo se da podjednako budu zastupljeni svetski i naši pisci, klasici i moderni autori.
Za ovih 25 godina, dodaje, izveli su oko 190 premijera i postali važan centar kulturnih zbivanja, pozorišna, ali i koncertna dvorana, koja je ugostila desetine i desetine vrhunskih vokalnih i instrumentalnih umetnika iz celog sveta.
– Naše predstave su gostovale mnogo puta u zemlji i inostranstvu, osvajale nagrade na međunarodnim festivalima, što se naročito odnosi na baletske produkcije, prezentirane, recimo, u Кini i Južnoj Americi. Madlenianum je ostvario zavidnu saradnju s teatrima van granica Srbije, kao što su, na primer, Opera Sankt Peterbuga ili Opera iz Minska, čija su gostovanja ostala u pamćenju ljubitelja operske umetnosti…
Na pitanje da li je ostvarila ono o čemu je maštala kada je odlučila da pokrene Madleniaum, odgovara:
– Nisam u početku mogla ni da zamislim kuda će me odvesti neodoljivi izazov, avantura – ako tako mogu da kažem – ulaska u čarobni svet teatra, opere, muzike… Кao neko ko je odrastao u porodičnom okruženju privrženom umetnosti, kada su mi to finansijske mogućnosti dopustile koncem devedesetih godina, osetila sam da mogu da učinim nešto značajno za svoj rodni grad, Beograd, utonuo u depresiju i beznađe, pritisnut posledicama sankcija i ratnih nedaća. Sa grupom entuzijasta, prijatelja odlučila sam da osnujem operski teatar – da muzikom, radošću koju stvara umetnost, učinim ljudima život lepšim, snošljivijim. Naravno, u meni je oduvek postojala ljubav prema pozorištu, operskom i dramskom, koja je bila učvršćena dodirom sa evropskim i svetskim dometima, budući da sam živela u zemljama velike kulturne tradicije i razvijenog umetničkog života. Mašta i težnja ka dostizanju onog čuda koje nudi pozorišna scena budile su se u meni sve više. To je svojevrsna opijenost lepotom iemocijama. Strast. Mogu biti zadovoljna sveukupnim delovanjem Madlenijanuma, svim onim što smo objektivno postigli. Međutim, mislim da mi, koji živimo u pozorištu i za pozorište, nikada ne možemo reći da smo konačno ostvarili cilj, jer naša mašta uvek hrli nečem novom, većem, jačem, nečem što je možda neuhvativo. Кao san.
Draž pozorišta je, kako kaže, upravo u neizvesnosti, u iščekivanju, u iznenađivanjima, u susretu sa nepredvidivim uzbuđenjima.
– Želim da u narednim godinama produkcija Madlenijanuma ne bude toliko obimna po broju novih projekata, već da se domogne autentičnih umetničkih rezultata na što višem nivou. Želja mi je da, u granicama mogućnosti, podarim publici još neke originalne autorske projekte, možda neku atraktivnu operu srpskog kompozitora. Činjenica je da vreme u kome živimo nudi obilje motiva i za muzičko i za dramsko stvaralaštvo, i da je Madlenianum osvojio hiljade privrženih prijatelja, vernih posetilaca, koji zaslužuju dobro, aktuelno, misaono, zanimljivo pozorište.
A upitana šta je za nju najveća vrednost Madlenijanuma, Madlena Cepter je rekla da su na to pitanje do sada odgovorili mnogi umni, obavešteni, kompetentni ljudi.
– Britanac Nikolas Pen, direktor asocijacije Opera Evropa, napisao je da su „vizija i hrabrost“ vrline mog teatarskog poduhvata. Mislim da je on pogodio samu bit. Madlenianum je istrajao u traganju za sopstvenom fizionomijom, otvorivši vrata bezbrojnim inicijativama umetnika, omogućivši svima njima da se iskažu i potvrde. Bogatstvo repertoara, raznovrsnost, težnja ka lepom, vrednom i misaono potrebnom, uz to edukativna komponenta, približavanje dece i mladih teatru kroz posebne programe i prilagođavanje sadržaja – sve su to odlike naše kuće. Кad bacim pogled unatrag i sama se iznenadim širinom repertoarskog zahvatanja, ambicijama koje su nas nosile kroz dve i po decenije.. Hrabrost, spremnost na eksperiment i inovacije u duhu modernog senzibiliteta, kosmopolitski karakter repertoara, otvorenost, humanistički angažman – sve to su Opera i teatar Madlenianum – zaključila je Madlena Cepter.
Bonus video: Otvaranje Cepter palate umetnosti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare