Mačji svetovi - Nala i Anđelija: Preporuke za čitanje ove nedelje

Din Nikolson, „Nalin svet”, Laguna, 2023. Prevela Dragana Marković

Putovanje nije samo traganje za razonodom i rizikom, već i munjeviti test etike preživljavanja. Škotski instagramer Din Nikolson tako je krajem 2018. postao spasilac i staratelj. Od tada, pedalira svetom sa macom koja ga je ustopirala u okolini Trebinja kada je imala sedam nedelja, i koju je najpre hranio – pestom. „Nije promenila samo moj svet, promenila je i svet oko mene”, poverio je čitaocima pretkoronske etape njegovog i Nalinog saputništva.

Zgode na ruti, koja od BiH, preko Albanije i Grčke, vodi do Turske i dalje, objavljivao je na Instagramu i knjizi u koautorstvu sa Garijem Dženkinsom. Više od pejzaža opisani su susreti koji prerastaju u prijateljstva i interesna povezivanja: „Nalin svet” je nežna i poučna saga o humanitarnim akcijama za napuštene životinje i ekološku dobrobit planete. Primer povezivanja knjige i kampanje podsetiće na projekat „Pod istim krovom” (Clio, 2017) Sirijca Amira Baitara i Nemca Heninga Zusebaha, kad su u akciji prikupljanja sredstava za štampanje, prevoditeljka Rastislava Mirković i njen sin biciklom prešli 1.200 km od Pasaua do Novog Sada.

Dinovi zapisi su anegdotski i fragmentarni: on je više izveštač nego tumač. Tandem s mačkom ne podrazumeva istu toleranciju kao kod saputnika ljudske vrste: Nala mora da bude Dinov prioritet i centar njegovog sveta, tempo puta i opseg avanture prilagođavaju se njoj. „Ovo je sada Nalin svet, ja samo živim u njemu”, kaže Din, kao da sumira njen ljupki uspon od udomljene beskućnice do zvezde Instagrama i putopisa. Ne krijući da im je život satkan od momenata koji su „dobri i loši, smešni i strašni”, Din daje sve od sebe da poverujemo u dobru famu o biciklistima.

Srđan V. Tešin, „Crna Anđelija i druge zverske priče”, Arhipelag, 2023.

Višekratno prisutan na mapi srpske književnosti, Mokrin se pokazao kao teritorija pogodna za rudarenje kolektivnih i privatnih šeretluka, a i kao nalazište tema koje se uklapaju u kalup svakog žanra ili pripovedne strategije – anegdote i parodije, studije mentaliteta ili metafikcionalne refleksije. U trinaestoj knjizi proze Srđana V. Tešina banatski Makondo stiče status staništa polumitskih zverki i bizarnih dvonožaca. Iako su i junaci i naratori sapeti u kružnom toku stanja i raspoloženja koji ih vrti od radosti do propasti i nazad, efektna poenta i hitar skrinšot sveta svima njima su svetinja.

U četvorodelnoj knjizi priča, anegdota i basni, Tešin se ponovo baškari na potezu od detinjstva do mladosti, kormilari svetom koji sjajno zna i o kom okretno i resko izveštava: samo sada za centralnu temu naracije bira životinje koje su uglavnom korisne napasti. Žustri jazavičar Lepi Mića pokazao se kao agresivan i ne uvek bistar lovac kom umakne tekunica i umalo se otruje kad oliže žabu travnjaču, ali se iskupi kad junački odbrani svog gazdu Viktora dok ovaj bere tuđe trešnje. Manje efikasna telohraniteljka biće mačka Tomi, koju najbolje opisuje savet njene vlasnice svom cimeru i nesuđenom dečku: „Moraćeš da spavaš otvorenih vrata, inače si gotov”.

Tešinove pripovesti nisu simulacija reportaže, ali zavise od zakona usmenog kazivanja: nizanje detalja, dinamično i ekonomično ocrtavanje likova i stalna reaktivacija motiva potere traže da čitamo širom otvorenih očiju i zatvorenih vrata.

Bonus video: Knjiga "Naše priče"