Lov na reditelje u Iranu: Hapse sve redom i konfiskuju opremu bez obrazloženja

Reditelj koji je osvajao nagrade u Kanu i na Berlinalu Muhamed Rasulof obratio se svetu putem društvenih mreža i obnarodovao kako su iranske vlasti proteklih dana upale u kuće i kancelarije nekoliko tamošnjih filmskih stvaralaca i počele da ih hapse i konfiskuju im imovinu. I zbog najnovijeg ataka iranskih vlasti na sineaste Rasulof je na Instagramu podelio pismo na koje je svoj potpis stavilo petnaestak njegovih kolega. U njemu je akciju "bezbednosnih snaga" koje su hapsile reditelje i zaplenile imovinu i opremu najoštrije osudio i nazvao je "ilegalnom".

- Oslobodite reditelje! Još jednom su "bezbednosne snage" izvršile napad na domove i kancelarije nekolicine filmskih stvaralaca, pleneći njihove lične stvari, ispitujući ih i hapseći. Tokom svih ovih godina izloženi smo, ne samo ogromnoj cenzuri, već i mešanju bezbednosnih agencija u svet kinematografije. I mi sineasti svedeni smo na nivo običnih hulja. Mešanje bezbednosnih snaga u polja umetnosti i ekonomije, zapravo u sve živo, još jedan je pokazatelj njihove devijantnosti. Umesto da se bave svojim poslom maltretiraju kulturne radnike i aktiviste. Sve vreme na snazi je zabrana slobode govora i svih građanskih prava. Zahtevamo slobodu za sve uhapšene i za sve umetnike - stoji u pismu. Muhamed Rasulof je u još jednom postu na Instagramu precizirao da su iranske vlasti uhapsile bar dvoje sineasta, a to su Firuzeh Khosravani i Mina Kešavarc. Rasulofa, koji se već godinama bori s tamošnjom vlašću, za sada, kako je istakao, ne diraju…Iranski zvaničnici još uvek se nisu oglasili povodom "lova na reditelje". Niko trenutno s preciznošću ne zna sve detalje hapšenja i konfiskovanja filmske opreme, prenela je agencija AP. Ovaj najnoviji potez iranskih vlasti ne bi trebalo nikoga da začudi s obzirom da se, kako podseća agencija, s vremena na vreme, i često bez obrazloženja, u zemlji kojom predsedava Ebrahim Raisi hapse aktivisti i umetnici zbog navodnih "napada na bezbednost zemlje". Konzervativni zvaničnici Irana svaku kulturnu aktivnost vide kao deo "mekog rata" Zapada protiv Islamske republike. I tu vrstu "pozapadnjavanja" vide kao pokušaj da se ukaljaju tradicionalne vrednosti toga društva. A sam Muhamed Rasulof nebrojeno puta našao se u problemu s tamošnjim vlastima.U martu 2020. godine samo koji dan nakon što je ovenčan jednim od najvećih priznanja u svetu filma - Zlatnim medvedom na Berlinaluiranske vlasti su mu naložile da počne da služi jednogodišnju zatvorsku kaznu.https://www.youtube.com/watch?v=YKOILvEcHbARasulof, koji je najveću nagradu u Berlinu dobio za ostvarenje "Zlo ne postoji", osuđen je u julu 2019. godine za antivladinu propagandu, koju je "širio kroz svoje filmove", između ostalog i sa naslovom "Rukopisi ne gore".I umesto da primi Zlatnog medveda u nemačkoj prestonici sineasta, zbog zakonom nametnute zabrane putovanja, bio je prinuđen da ostane u Iranu, a nagradu je, umesto njega, primila ćerka Baran koja je i igrala u ovom ostvarenju.Taj film, koji je kod nas premijerno prikazan na otvaranju 26. Festivala autorskog filma krajem novembra 2020. u jeku pandemije, donosi četiri priče o smrtnoj kazni u Iranu.https://www.youtube.com/watch?v=piflulDSWD4Svakoj zemlji koja podržava smrtnu kaznu potrebni su ljudi koji će ubijati druge. Četiri muškarca dovedeni su pred nezamisliv ali jednostavan izbor. Bilo šta da odluče, to će ih posredno ili neposredno uništiti - njih same, veze sa drugima, i čitave njihove živote… I film koji se dotiče tako pipave teme, bar u Iranu, sineasta je jedva snimio. Dok ga je snimao, bio je prinuđen da radi u tajnosti, jer mu je 2017. godine nametnuta zabrana režiranja. Rasulof je rođen 1972. godine u Širazu. Studirao je sociologiju u Teheranu i jedno vreme živeo između iranske prestonice i Nemačke. Iako je u filmske vode uplovio još 1993, prvo dugometražno ostvarenje "Sumrak" snimio je 2002. i već tada dobio nagradu za najbolji film na Teheranskom filmskom festivalu. Ali, samo osam godina kasnije, desio se njegov prvi "klinč" s tamošnjim vlastima. Naime, uhapšen je na setu 2010. pod optužbom da "snima bez dozvole", i osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu, koja je naknadno smanjena na 12 meseci. Potom mu je septembra 2017. oduzet pasoš, da bi dve godine kasnije zbog filma "Čovek od integriteta" bio osuđen na 12-mesečnu zatvorsku kaznu, uz zabranu putovanja od 24 meseca.https://www.youtube.com/watch?v=sKONidUIW5wA kada se, putem video linka, obratio iz svog doma u Iranu publici Festivala autorskog filma u Velikoj dvorani nekadašnjeg Doma sindikata, Muhamed Rasulof je poručio da mu je krivo što ne može, iz objektivnih razloga, da prisustvuje otvaranju, ali se zahvalio ljubiteljima sedme umetnosti što "u teškom vremenu u kome živimo ipak žele da gledaju filmove..."Bonus video: Hapšenje u Kolumbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hapsenjenarkoboskolumbijagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2595264"]