Ljuba Bulajić i Branislav Lečić: Lekcija iz istorije koju nismo učili u školi

Premijera filma snimljenog po scenariju i u režiji Zdravka Šotre, a po motivima istoimenog romana Vuka Draškovića, održana je četvrtog dana 56. Filmskih susreta na Letnjoj pozornici niške Tvrđave.Prvi put na Filmske susrete, kako Bulajić kaže, došao je 2009. godine i od tada čest gost ovog festivala. Za ulogu kralja Aleksandra, na konferenciji za medije povodom projekcije ovog filma, istakao je da je kruna njegove saradnje sa Zdravkom Šotrom.- To je naš četvrti projekat koji smo krunisali mojom glavnom ulogom. Poznajem ga dosta dobro kao reditelja i mogu, skromno ili neskromno, da kažem i kao čoveka. Sa ovom serijom i filmom produbili smo naš odnos reditelja i glumca i to mi mnogo znači.

Ova istorijska drama o "kralju ujedinitelju" počinje kad se on vraća iz Prvog svetskog rata u oslobođeni Beograd, novembra 1918, a završava se atentatom u Marselju 1934. godine.- Prvi put sam sinoć pogledao film jer je ovde premijerno prikazan. Radili smo u nemogućim uslovim, žao mi je što nismo mogli da snimamo na autentičnim lokacijama koje su bile planirane pošto su zbog pandemije granice bile zatvorene, ali da se ne vraćamo na tu priču, svi to znaju. Svaka mu čast Šotri što je sa svojih 88 godina uspeo da to sve izdrži do kraja - priča Bulajić.Priznao je da je od pandemije, ipak, imao koristi:- Imao sam ludu sreću zbog toga. Prvo sam bio zatečen kada mi je Šotra rekao da ću da igram kralja, a onda noć pred snimanje, objavljeno je vanredno stanje i sve je prolongirano za tri meseca. Ja sam stvarno imao dovoljno vremena da se za ovu ulogu pripremim, i potkujem nekim neophodnim činjenicama, tako da sam dao sebi slobodu i čitao raznu literaturu vezanu za kralja Aleksandra. Ja se ne sećam ni kad je Tito umro, a Vlasta Velisavljević mi je pričao da je bila identična situacija i kada je bila sahrana kralja Aleksandra, da je narod žalio za njim jer je bio voljen. Mi u školi nismo imali prilike da učimo o ovom vladaru u školskim udžebinicima i drago mi je da smo ekranizovali priču o njemu. Ovo je najozbiljniji glumački zadatak koji sam dobio i ponosan sam na njega.

Branislav Lečić, koji se uz Bulajića pojavio pred predstavnicima sedme sile, dodao je da mu se kao starijem glumcu i pedagogu svidelo kako je Ljuba odradio ulogu:- U tretmanu te uloge nema ništa pretencioznog, uspeo je što je veoma važno da je svede, i verujete joj od početka do kraja i to se vidi u svakoj situaciji.Što se tiče lika Nikole Pašića, koga tumači u filmu, Lečić je ukazao da je ta uloga bila veliki izazov.- Za glumca je izazov kada igra nekog ko je istorijski poznat i o kome postoje zapisi, mišljenja, utisci, kritike, a Nikola Pašić je jedan od njih. Čitao sam dosta što su drugi pisali o njemu, ali nažalost nema audio zapisa njegovog glasa, tako da sam u tom smislu bio malo uskraćen. Dobio sam neke opise da je dosta sporo govorio, na nekim mestima čak zamuckivao, ipak nisam to hteo banalno da sprovedem u delo. Ali činjenica je da je promišljao pre nego što bi rekao bilo šta. Dužina njegovog političkog trajanja dovela je do toga da on postane autoritet. Način njegovog mišljenja i promišljanja je vrlo zanimljiv i za sadašnje vreme.

Smatra da je pohvalno što se trenuci iz motivi iz naše istorije sve više ekranizuju.- Zna se da postoje različiti pogledi na događaje i na ličnosti iz istorije, a kako sto godina nismo imali ozbiljnu priču vezano za srpstvo, mi smo istorijski narod i zaslužujemo da imamo i autore i pisce koji promišljaju i istorijski i umetnički baš o onome što nam se dešavalo. To ne sme da bude isto čitanje, ne sme da bude ideološko i ni pod kakvim uticajem jugoslovenske ideje ili komunističke, nego treba da bude promišljeno. Ohrabruju ovakva dela kao što je Draškovićevo, slagali se ljudi sa njim ili ne, jer se osmelio da napiše, kako smo verovali, kako smo zidali našu bivšu zemlju Jugoslaviju.Pošto je ovo doba kratke poruke, vizuelno doba, kada se percipira baš preko slike, u tom smislu najveći zadatak ima film i serije koje mogu da ubrzaju proces učenja svih nas. Jer danas imamo u društvu veliku podeljenost baš po pitanju toga ko smo i šta smo i ona se vidi i u ličnom i u moralnom pa i umetničkom smislu. Zato moramo da se otvorimo prema svojoj prošlosti i da dođemo do istine koja može da nam bude korisna u budućnosti - rekao je Lečić.https://www.youtube.com/watch?v=eFhEnptck_w