Ljubivoje Ršumović za Nova.rs: "Domovina se brani lepotom", a ne rušenjem i ruženjem Beograda

“Domovina se brani lepotom i lepim vaspitanjem” stihovi su čuvene pesme Ljubivoja Ršumovića koja odnedavno krasi Beograd sa velikih Silosa. Ovaj veličanstveni mural sa uzvišenog mesta na Dorćolu podseća svakog prolaznika na vrednosti koje često zaboravljemo, a kako pesnik za naš list veli, “stihovi i opominju da ne zaboravimo da ukoliko nešto ne preduzmemo - reka, ptica i pčela iz pesme više neće ni biti”.Baš među pčelinjacima u autentičnom ambijentu Medonosnog vrta pokraj Silosa, okruženi hiljadama zasađenih lekovitih i mirisnih biljaka, imali smo prilike da razgovaramo sa Ljubivojem Ršumovićem nakon otkrivanja murala. Ponosan i radostan što je njegova pesma pronašla put do novih čitalaca, ali u drugačijem formatu, ističe kako ovo delo nije puko preslikavanje stihova, već “čista emocija koja se širi sa visokih Silosa”.

- Kada ga gledam osećam posebnu emociju, pogotovo što je napisan kaligrafijom na ćirilici. Rukopis, ćirilica čuva uspomenu na lepe stvari iz prošlosti, kao što Srpska pravoslavna crkva čuva tradiciju i vrednosti koje se gube u ovom svetu i ovakvoj Evropi - kaže Ršum dodajući:- Ovo je rajski vrt gde se trenutno vi i ja nalazimo. Okruženi smo pčelama i prirodom u čarobnoj bašti koji vredni mladi ljudi s pažnjom i trudom neguju. Kome se ne bi dopalo da mu pesma bude objavljena ovako javno, lepo i od ovako lepog i kreativnog mladog naroda? Zaista je velika čast. Mural je značajan, ne samo za mene, već i za Beograd i za ekološki izgled našeg glavnog grada. Dobro bi bilo da svi ovi spomenici socijalističke prošlosti budu na ovoj način upotrebljeni i dati na uživanje žiteljima i posetiocima ovog grada. Ako se Beograd mora menjati, onda neka se menja na ovaj način, a ne rušenjem. “Domovina se brani lepotom”, a ne ruženjem našeg grada!

Podsećajući na stihove svoje pesme, pita i šta će sa našom domovinom biti i ko će je braniti, šta će biti sa ribom ako uništavamo reke, šta će biti sa pticom i pčelom ako sečemo drveće, gde će rasti cveće ako bude betona na sve strane…- Nema nama budućnosti ako idemo, što bi moji Zlatiborci rekli - mimo svijeta. Trebalo bi da slušamo mudre ljude. Ne smemo da se bojimo nauke. Neka izmisle veštačkog čoveka i robota, pa nekada su izmislili i kraljevića Marka. Ne treba da kudimo nauku što izmišlja nešto novo, već vaspitati one koji se njome koriste, a najvažnije - ljude koji odlučuju, vladaju i drže konce. Oni treba da nauče da nije sve zarad profita jer mi nemamo drugu planetu, neki drugi Beograd od kojeg sada žele da naprave Njujork i Abu Dabi. Plašim se da će se Bog razljutiti kao svojevremeno kad su guslari pevali “Bog se dragi na Srbe razljuti”. Nadam se da će Bog imati strpljenja sa nama - kaže Ršumović.

Prisećajući se kako je nastala pesma “Domovina se brani lepotom” Ršumović kaže da je “krivac” pesnikinja Mira Alečković uz šaljivu opasku “o kolegama sve najbolje, pogotovo ako nisu više među nama”:- Mira Alečković je dobra pesnikinja, međutim, ja sam je zatekao u vreme kada je još uvek bila skojevka, partizanka, to su dakle, pedeset i neke godine na Zmajevim letnjim igrama. Jednom prilikom ona je, pomalo neoprezno, pomenula Duška Radovića i televizijske pesnike među kojima sam bio i ja. Insistirala je na tome da se Jugoslavija i dalje mora braniti patriotizmom, ako treba i oružjem, tenkovima… Sećam se, u to vreme bila je vrlo moderna Titova doktrina o naoružanom narodu. Imao sam je u rukama u Čikagu. Tamo je pisalo da je prvi naoružani narod koji je digao ustanak i pobedio tursku imperiju - srpski. Oduševljeno sam pitao dedu da li je on to znao, a on kao pukovnik vojske odgovara: “Pa naravno, to su bili naoružani čuvari kneza Miloša koji su čuvali njegove svinje po Šumadiji. Svi su imali puške i municiju. Mnogi od njih su postali borci i kneza Miloša i Karađorđevića.” E, Mira Alečković je insistirala na tom oružju, a ja sam rekao Dušku Radoviću da ću napisati jednu protestnu pesmu da se domovina brani nečim drugim. Tako je nastala pesma “Domovina se brani lepotom”. Iste godine pesma je bila u čitanci. S jedne strane je bila Titova slika, a na drugoj, na njegovim “leđima” - bila je moja “Domovina”.

Pre nekoliko dana uručena mu je Žička hrisovulja za celokupno pesničko delo, što je, kako ističe, priznanje koje je došlo poput krune.- Veoma me je iznenadila nagrada i mnogo mi je značila. U poslednje vreme mnogo promišljam o Bogu i pitam se da li postoji. Na neki način sam, naravno vrlo skromno, na tragu Nikole Tesle. Prihvatio sam njegov odgovor kada ga je američki novinar upitao, s obzirom da mu je otac pravoslavni sveštenik, da li veruje da postoji Bog. Tesla nije rekao ni da, ni ne. Odgovorio je: “Ja osećam da tamo negde postoji neka sila koja ima moć da upravlja kosmosom, da upravlja planetama i u krajnjoj liniji ovom našom zemljom i našim životom. Ne znam gde je to i šta je to, ali osećam da to postoji”. Tako i ja. Verujem da postoji. Pogledajte, na primer, ove oluje, dva bagrema su pala na moju kuću u Baćevcu. Eto, izgleda da sam i ja zbog nečega razljutio Boga…Kad već govorimo o Bogu, podseća i na svoju polemičku pesmu oko koje je vodio “rasprave” sa Vladetom Jerotićem “Bog je jedan”:- Jerotić je bio filozof i mudar čovek pre svega. Mene je privuklo njegovo razmišljanje da se ličnost čoveka formira do treće godine. Njegov apostol sam usvojio i širim ga dalje. Prvi takav iskaz imao je Vilijam Vordsvort, i milo mi je što je baš pesnik rekao ono najvažnije - “Dete je otac čoveka”. Znate, tu je sa nama i moj unuk, moj imenjak (Ljubivoje Ršumović, prim.aut). Voleo bih da njemu i drugom unuku Aleksi, kao i njihovoj deci jednog dana, zaista ostavimo mirnu planetu koja je očuvana i u kojoj je puno dobrih i kreativnih ljudi. Ali, to je na nama.Bonus video: Ljubivoje Ršumović recituje "Domovina se brani lepotom"