1
Za koga je „nju vejv“ bio zakon, ko je preko Bitlsa otkrio rokenrol, ko se družio sa Sindi Loper, a kome je pesma Roda Stjuarta bila prvi ples, otkrivamo u retrospektivi muzičke rubrike "Saundtrek za moj život".
Rubrika „Saundtrek za moj život“, postoji na našem portalu od oktobra prošle godine, i donosi svake nedelje intimne priče poznatih ličnosti kroz prizmu muzike koja je obeležila njihove živote. Naši gosti su delili pesme koje su imale poseban značaj u različitim periodima njihovog života – od detinjstva, preko mladosti, pa do zrelog doba. Do sada je kroz rubriku prošlo 42 njih, od glumaca, muzičara, novinara, pa do reditelja i pisaca…
Za letnju retrospektivu izabrali smo nasumice osmoro učesnika različitih profesija. Za početak donosimo muzički izbor Slobodana Tišme, muzičara i pisca, kultnog umetnika iz Novog Sada.
– “Nju vejv” je za mene bio zakon, sama suština. Ali ipak, potajno sam ostao patetičar, kičer, srce me je vuklo u to, čekao sam povratak patetike, umerene banalnosti – poručio je Tišma, koji je za svoj saundtrek izabrao pesmu “Reel Around The Fountain” grupe „Smiths“.
– Uveče bih skitao po diskotekama, patio sam a da sam nisam znao zbog čega, u stvari, bio sam duboko nezadovoljan svojim životom. Inače ova pesma je govorila o vezi iskusne žene i nezrelog mladića, o manipulaciji. Da li je to bila neka arkana iz Tarota ili neki heksagram iz Ji-đinga? Ličilo mi je na nešto, iako nisam mogao da se setim na šta. To je zapravo bio moj problem, moj kompleks. Bio sam već mator, u tridesetim, ali nezreo, detinjast, sa krajnje neizvesnom budućnošću. Vraćao bih se tako posle ponoći na Liman, slušajući “Reel Around the Fountain”, sa jekom u grudima. Eto, čemu je služila ta pesma jednog trenutka, majčin umetniče! – u svom stilu poručuje Slobodan Tišma.
Njegov kolega muzičar, ali i poznati slikar i ikona beogradskog andergraunda, Srđan Đile Marković, između ostalog je izabrao pesmu “God Save the Queen” benda „Sex Pistols“.
– To je fantastična buka gitara. A što se tiče teksta – “They made you a moron, a potential H bomb” („Napravili su vas sve moronima, napravili su vas potencijalnim nuklearnim bombama”), to bi trebalo da bude himna. Nema se tu šta dodati. Zaprepašćujuće je koliko je Džoni Roten bio samosvestan u relativno nežnim godinama svog života – kaže Marković za Nova.rs.
Igor Kordej (Zagreb, 1957) hrvatski je strip crtač, ilustrator i grafički dizajner, sa trenutnom adresom u Beogradu. Među svoja tri favorita izabrao je i pesmu „Bitlsa“ „Revolution“.
– Bila je 1968, a ja klinac na pragu puberteta, kojeg baš i nije previše zanimala rok muzika. U to doba sam voleo lepe meksikanske pesme, stare tradicionalne mađarske i naše. Mahom sam informacije o pesmama iz domena pop muzike koje su tada harale top listama primao od svoje starije seke, koja je povremeno kupovala singl ploče i, naravno, preko Radio Luksemburga, kojeg smo povremeno zajedno slušali uveče. Ali jedna pesma je promenila sve – „Revolution“ od „Bitlsa“. Bila je to B strana singlice „Hey Jude“, koju je seka tek nabavila i slušala opet i opet satima. Čak se „Hey Jude“ dopala i mojim roditeljima, dok im je „Revolution“ svima vidljivo išla na nerve. Ali u meni se probudio neki crv pobune – ako njima ide na nerve, mora da nešto vredi – priseća se Kordej.
Glumac Gordan Kičić je neka druga generacija, ali takođe neko ko je zaljubljen u rokenrol.
– Imam hiljade pesama, bendova, muzičkih pravaca, za različita razdoblja u mom životu, i bilo je teško izabrati samo tri stvari. Pesma koju najviše volim da sviram, i da slušam je “Rockin’ in the Free World” od Nil Janga. To je stvar koja se pojavila malo kasnije u njegovoj karijeri, i koja po meni definiše njegov utopistički i socijalistički pogled na svet. Divna pesma, jako mi je važna, prava rokenrol himna. Obeležila je moj život. Nil Jang je jedan od najzanimljivijih ljudi u rokenrolu. Još od njegovog prvog benda “Crosby, Stills, Nash & Young”, pa kasnije kantri perioda, i grupe “Crazy Horse” sa kojima se tražio… Zanimljivo je da je on bio uvek andergraund u mejnstrimu – konstatuje Kičić.
Vladislav Bajac, pisac i osnivač „Geopoetike“, čitavog života je vezan za rokenrol. Neko ko je bio urednik čuvenog časopisa „Rock“, ko se družio sa Lenardom Koenom i Margitom Stefanović, ko je bio gost Dejvidu Birnu u bekstejdžu, mora da ima dobar muzički ukus. Pričajući o pesmi „Lambo“ novosadske grupe „Luna“. Bajac kaže da mu je njihova pojava govorila „da nežni talenti mogu da se ukrste sa čvrstim, zategnutim sviranjem“.
– Kompozicija „Lambo“ sastavljena je od lirskih muzičkih prelaza i promena u tvrdu, enormnu energiju. Instrumenti koji vešto i svedeno zidaju muzički zid, uz dobru upotrebu pratećih vokala, a naročito sjajni Tišmini stihovi („To može biti neko ko je sam, ko prati spori let ptica iz kataloga“). Nažalost, sama produkcija ploče nije do kraja pokazala izvornu energiju ovih muzičara. Rekao bih da su demo snimci ostali upečatljiviji. Njihovi koncerti su bili ubitačni po istovremenom spoju nežnosti i ogromne, kontrolisane snage. „Luna“ (sa svojom prethodnicom – „La Strada“) zapravo je domaći uvod u muziku „Katarine II“ tj. „EKV“.
Reditelj i vanredni profesor na FDU, Stefan Arsenijević, izabrao je između ostalih pesmu „Virtual Insanity” Džamirokvaja.
– Već početni taktovi me odmah emotivno transportuju u vreme studentskih protesta 1996/7. Možda i zato što sam tada nosio neku peruansku kapu koja je ličila na Džej Kejevu. Ova pesma je u to vreme bila veliki hit, puštala se i plesala se na protestima kad god je trebalo zagrejati masu promrzlih studenata i podstaći onaj kreativni, karnevalski duh koji je na fin ali direktan način razigrano poručivao tadašnjoj vlasti da nećemo odustati.
Njegov kolega Darko Lungulov, svojevremeno je upoznao i sarađivao sa čuvenom Sindi Loper i nije čudno da je za našu rubriku izabrao i njenu pesmu „Heart & Soul“ koja je napravljena za njegov film.
– Te 2007. godine boravio sam u Njujorku i spremao za početak snimanja debitantskog igranog filma „Tamo i ovde“, čija se radnja odvija paralelno u tom gradu i Beogradu. Posle traganja za glavnim glumcem, odlučio sam se za Dejvida Torntona, a on je u razgovoru ponudio da „njegova žena napiše pesmu za film“. Pitao sam ga ko mu je supruga, odgovorio je – Sindi Loper. Veliko iznenađenje, pošto sam uz njene hitove odrastao. Te večeri sam se nalazio sa Dejvidom da pričamo o filmu i ulozi. Kad smo seli u restoran, on mi je neobavezno rekao da će svratiti i Sindi. Bio sam iznenađen i uzbuđen što ću je sresti uživo. Tako smo se upoznali, a onda mi je dala ajpod i par slušalica. Rekla je: “Poslušaj, ovo je pesma koju sam napisala za tvoj film.”
I na kraju, spisateljica Ana Vučković, koja je dva puta bila u najužem izboru za NIN-a, izdvojila je između ostalog pesmu engleskog pevača koji je nedavno nastupao u Beogradu.
– Grebljavi glas Roda Stjuarta obožavam, a on je za mene i lično važan, jer je “I Don’t Wanna Talk About It” bio naš prvi ples – priseća se Ana svoje svadbe.
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
