Svi mi, zajedno ili po profesijama, moramo pokazati da podržavamo one lekare koji su se usudili da se suprotstave objektivnoj opasnosti za sve građane, gubitku poverenja u ljude koji su ugled profesije stavili u drugi plan pred poslušnošću režimu i užasnoj nepravdi da se za razbukvatanje korone optužuju učesnici protesta, kaže književnica Jelena Lengold objašnjavajući svoje motive da stavi potpis na pismo podrške umetnika medicinarima udruženim u neformalnu grupu koji traže smenu Kriznog štaba.
Jelena Lengold kaže da su je za potpisivanje pisma podrške lekarima okupljenim u neformalnu grupu „Ujedinjeni protiv kovida“, zajedno sa drugim umetnicima i radnicima u kulturi, motivisale „dve osnovne stvari“.
– Prvo je objektivna opasnost u kojoj su se našli svi građani, i koja mora nekako biti smanjena ili otklonjena, što pre. A drugo je užasno osećanje nepravde koja nam se čini svima, kao pojedincima i kao društvu. Mi smo izgubili poverenje u lekare, zbog nekoliko ljudi koji su ugled svoje profesije stavili u drugi plan, pred poslušnošću režimu. I logična posledica toga je da se sada svi osećamo još više nebezbedno i nezaštićeno, jer se o dušama ljudi izgleda niko ne brine. Prema potrebama, i prema političkom trenutku, bacaju nas od jednog do drugog zida, kao na nekom rolerkosteru. Čas ćemo da ispunimo sva groblja, pa je onda sve OK i na putu smo oporavka, pa onda opet kataklizma koja će da potraje zauvek, ili neće… U svakom slučaju, mnogo je različitih informacija, a to je najpogubnije. Što se tiče nepravde, svi znamo da je i sam početak ove infekcije zataškavan u vreme skupljanja potpisa, znamo i da su rezultati prikazivani drugačijima u vreme kad je trebalo ljude nagovoriti da izađu na izbore, da bi se sada činila vrhunska nepravda, i da bi se za razbuktavanje korone optuživali građani koji su išli na proteste.
Mi svi, zajedno ili po profesijama, moramo pokazati da podržavano one lekare koji su se usudili da se svemu tome suprotstave. Znamo da to nije lako, i da svako ko to čini izlaže sebe velikom riziku u današnjoj Srbiji u kojoj, najblaže rečeno, nije dopušteno razmišljati izvan zadatog okvira – kaže Jelena Lengold.
Ona smatra da peticijama, u određenim uslovima, nešto može da bude promenjeno.
– Znam iz primera nekih drugih peticija, na primer iz oblasti kulture, da su uspele, ako su bile masovne i ako je na njima bilo iole relevantnih imena, da zaustave režim u nekoj zamisli. Jedno je sigurno, njih ovo nervira i ugrožava. Drma im njihovu lažnu samouvrenost, koja postoji samo dok postoji jednoumlje. Osim toga, peticija će sigurno ohrabriti i mnoge medicinske radnike koji rade u državnim ustanovama i koji se sada najviše muče i najviše se plaše za svoj posao, da dignu glas. Naša snaga je uvek u našoj masovnosti, kako u ovom slučaju, tako i u svemu ostalom – ističe ona.
Predsednik Aleksandar Vučić je zahteve lekara za smenu Kriznog štaba nazvao „iživljavanjem nad najboljima od nas“. Takve reči, ocenjuje naša književnica, u najmaju ruku su neprimerene u javnom govoru, niti je na njemu da odlučuje o tome koji su lekari najbolji.
– Vučić voli da koristi jake, dramatične reči koje su, u najmanju ruku, neprimerene za televiziju, za javnost, za bilo kog političara, a kamoli predsednika. To je deo njegovog dramskog nastupa. Vučić takođe zaboravlja da nije on tu da odlučuje ko su najbolji od nas, to nije njegov posao, niti mu njegove kompetencije to omogućavaju. Ko su najbolji lekari, to znaju sami lekari i znaju pacijenti. Ni u kraljevstvima više odavno kraljevi ne rade takve stvari, a u parlamentarnim sistemima je to nezamislivo. Rekla bih da je to samo deo Vučićeve teatralnosti kojom se on, zapravo, iživljava nad svima nama, i to već poprilično dugo. Kad ne zna kako da reši neku situaciju, on napravi žrtvu od sebe ili od nekog svog. I tako, igrajući te infantilne igre, koje nisu dolične čak ni u privatnim prepirkama, on misli da može da održava svoju vladavinu dokle mu se hoće – navodi Jelena Lengold.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare