Legendarni Žan-Lik Godar u 91. snima: Još dva filma i kraj

Priredio: Matija JovandićSlavni reditelj, ikona francuskog novog talasa, autor kultnih filmova "Do poslednjeg daha" (1960), "Živeti svoj život" (1962), "Mali vojnik" (1963), "Ludi Pjero" (1965), "Alfavil" (1965), preko desetina igranih, dokumentarnih i kratkih ostvarenja sve do "Socijalizma" (2010) i "Knjige slika" (2018), nedavno je u onlajn razgovoru na Međunarodnom filmskom festivalu u Kerali potvrdio svoju odluku da se povuče nakon što završi dva filma na kojima radi. Pred rediteljem su trenutno dva scenarija u različitim fazama, piše "Indivajer", jedan za koji je najavljeno da će biti sniman za kanal "Arte", a drugi pod nazivom "Zabavni ratovi".

- Moj filmski život se završava time što ću da uradim ova dva scenarija. Posle toga ću reći "zbogom, bioskopi" - rekao je Godar.Ime Žan-Lik Godara prvo je na koje se pomisli kada se spomene francuski novi talas, pravac i započet njegovih filmom "Do poslednjeg daha".https://www.youtube.com/watch?v=WCDEAu4R8hAPre toga, Godar je godinama snimao dokumentarce i kratke igrane filmove, počevši od "Operacije beton" (1955), a potom i "Šarlote i njenog momka" (1958) ili "Šarlote i Veronike: Svi momci se zovu Patrik" (1959). Aktivno je snimao narednih 66 godina, a za svoju "Knjigu slika", premijerno prikazanom u Kanu, nagrađen je Specijalnom Zlatnom palmom, što je prvi put da je ovakva nagrada dodeljena u istoriji ovog festivala. Godar je za svoje prethodno ostvarenje, "Zbogom jeziku" (2014), filmski esej u 3D tehnici, osvojio nagradu žirija u Kanu i priznanje Nacionalnog udruženja filmskim kritičara za najbolji film.Godarov uticaj na reditelje posle njega i film i kulturu uopšte je nemerljiv, a dobitnik je i brojnih drugih nagrada, među kojima i počasnog Oskara (2011), počasnog Cezara, Zlatnog medveda na Berlinalu za "Alfavil", Zlatnog lava u Veneciji za "Ime: Karmen" (1983)...Letos je, u jeku širenja koronavirusa, Godar virtuelno održao i master-klas na Univerzitetu u Lozani, navodeći da će pandemija indirektno uticati i na njegov rad.

"Imaće uticaja, ali ne direktno. O virusu bi definitivno trebalo da se popriča. Uz sve to što ide sa njim, i virus je oblik komunikacije. Ne znači da ćemo od toga umreti, ali bi moglo da se dogodi da i ne živimo baš dobro", rekao je tada reditelj.