4
Moj filmski život se završava time što ću da uradim ova dva scenarija. Posle toga ću reći "zbogom, bioskopi“, rekao je Žan-Lik Godar (90), najavljujući povlačenje.
Priredio: Matija Jovandić
Slavni reditelj, ikona francuskog novog talasa, autor kultnih filmova „Do poslednjeg daha“ (1960), „Živeti svoj život“ (1962), „Mali vojnik“ (1963), „Ludi Pjero“ (1965), „Alfavil“ (1965), preko desetina igranih, dokumentarnih i kratkih ostvarenja sve do „Socijalizma“ (2010) i „Knjige slika“ (2018), nedavno je u onlajn razgovoru na Međunarodnom filmskom festivalu u Kerali potvrdio svoju odluku da se povuče nakon što završi dva filma na kojima radi. Pred rediteljem su trenutno dva scenarija u različitim fazama, piše „Indivajer“, jedan za koji je najavljeno da će biti sniman za kanal „Arte“, a drugi pod nazivom „Zabavni ratovi“.
– Moj filmski život se završava time što ću da uradim ova dva scenarija. Posle toga ću reći „zbogom, bioskopi“ – rekao je Godar.
Ime Žan-Lik Godara prvo je na koje se pomisli kada se spomene francuski novi talas, pravac i započet njegovih filmom „Do poslednjeg daha“.
Pre toga, Godar je godinama snimao dokumentarce i kratke igrane filmove, počevši od „Operacije beton“ (1955), a potom i „Šarlote i njenog momka“ (1958) ili „Šarlote i Veronike: Svi momci se zovu Patrik“ (1959). Aktivno je snimao narednih 66 godina, a za svoju „Knjigu slika“, premijerno prikazanom u Kanu, nagrađen je Specijalnom Zlatnom palmom, što je prvi put da je ovakva nagrada dodeljena u istoriji ovog festivala. Godar je za svoje prethodno ostvarenje, „Zbogom jeziku“ (2014), filmski esej u 3D tehnici, osvojio nagradu žirija u Kanu i priznanje Nacionalnog udruženja filmskim kritičara za najbolji film.
Godarov uticaj na reditelje posle njega i film i kulturu uopšte je nemerljiv, a dobitnik je i brojnih drugih nagrada, među kojima i počasnog Oskara (2011), počasnog Cezara, Zlatnog medveda na Berlinalu za „Alfavil“, Zlatnog lava u Veneciji za „Ime: Karmen“ (1983)…
Letos je, u jeku širenja koronavirusa, Godar virtuelno održao i master-klas na Univerzitetu u Lozani, navodeći da će pandemija indirektno uticati i na njegov rad.
„Imaće uticaja, ali ne direktno. O virusu bi definitivno trebalo da se popriča. Uz sve to što ide sa njim, i virus je oblik komunikacije. Ne znači da ćemo od toga umreti, ali bi moglo da se dogodi da i ne živimo baš dobro“, rekao je tada reditelj.
