Osim fantastičnih umetnika iz Rusije ili SSSR-a, veliki je broj onih koji su zapravo rođeni u Ukrajini, npr. Maljevič, Gogolj, Bulgakov, Ana Ahmatova... Umetnost i kultura odlučno trebaju nastupiti kao faktor prevladavanja glupih predrasuda, kažu u intervjuu za zagrebačke "Novosti" članovi grupe Lajbah.
Slovenačka grupa Lajbah nastupa 2. aprila u zagrebačkoj dvorani „Vatroslav Lisinski“ sa, kako su najavili, apolitično-političkim kolažom „Wir sind das Volk“ („Mi smo narod“) nastalim prema motivima nemačkog dramatičara Hajnera Milera. Tim povodom prenosimo deo intervjua iz zagrebačkih „Novosti“.
Lajbahova poetika vezana je uz totalitarne ideologije i puno govori u ovim teškim ratnim vremenima. Kako gledate na rusku invaziju na Ukrajinu?
„Kao na iznuđeno silovanje, ali svakako silovanje velikih razmera. Kao pravi autokrat, Putin bi svakako taj konflikt s Ukrajinom trebao rešiti na drugačiji, trezveniji način. Ali očito za to nije bio sposoban pa je sada povukao samoubilački potez, koji su od njega svi dugo očekivali i za koji je praktički bio rođen i stvoren. Uništio je, ali i izgubio Ukrajinu, Rusiju je vratio u razdoblje hladnog rata, a sebe i svoj narod osudio na izolaciju. Možda će sada Ukrajina biti vojnički „neutralna“ i do neke mere „denacificirana“, ali cena koju će za to platiti obe države jednostavno je prevelika i – naročito u Ukrajini – previše tragična. Putin je relikt hladnog rata i trebao je tamo ostati. Isto važi i za Bajdena i za NATO, koji svojim agresivnim geostrateškim planovima o atomskom opkoljavanju i destabiliziranju Rusije, kao i Kine, snose veliku odgovornost za nastalu situaciju. Evropu nećemo ni spominjati. Ona je odavno izgubila svoj strateški kompas. A mogla je, u nekoj pametnoj saradnji s Rusijom, kako ekonomskoj i kulturnoj tako i, zašto ne, vojnoj, elegantnije rešiti problem s Ukrajinom i zaustaviti ekspanziju i prisustvo NATO-a, odnosno Amerike u svom prostoru. Nažalost, za to je prekasno. Šteta je napravljena i pre svega sada treba primiriti strasti i okončati taj nepotrebni rat u nesretnoj Ukrajini.
S jedne strane imamo krvavi pir masovnog razaranja, a s druge sve veće širenje rusofobije u zapadnoj Evropi. Šta umetnost i kultura mogu napraviti? Pre nekoliko dana jedan italijanski grafiter reagovao je na pokušaj zabrane predavanja o Dostojevskom na milanskom sveučilištu tako što je nacrtao njegov veliki mural.
„Rusofobija je odvratan fenomen, kao i fobija prema bilo kojoj drugoj naciji i kulturi. Naročito je to vidljivo kad je u pitanju tako značajna kultura kao ruska. Osim fantastičnih umetnika, pisaca, kompozitora, arhitekata iz Rusije ili Sovjetskog Saveza, velik je broj poznatih umetnika koji su zapravo rođeni u Ukrajini, npr. Kazimir Maljevič, Ilja Rjepin, Isak Brodski, Sonia Delaunay, Nikolaj Gogolj, Bulgakov, Joseph Conrad, Ana Ahmatova, Sacher-Masoch, Joseph Roth. Nisu se svi oni smatrali Ukrajincima, ali su bili rođeni ili su određeno vreme živeli u toj državi. Čak su i neki najpoznatiji sovjetski politički lideri bili rodom iz Ukrajine, npr. Nikita Hruščov, Leonid Brežnjev, Mihail Gorbačov. Umetnost i kultura – iako sebe ne vidimo potpuno u tom rangu – odlučno trebaju nastupiti kao faktor povezivanja i prevladavanja glupih predrasuda. Mi smo spremni odmah krenuti u Ukrajinu i nakon toga i u Rusiju i u obe države održati nastup, ako bi to logistički bilo moguće.
Bonus video: Marko Vidojković_ Smrt je kao dobar dan, bandi koja je to izazvala reći laku noć
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare