"Velike priče u kratkim zalogajima”, tako glasi moto upravo lansirane platforme za mobilne uređaje sa snimcima od sedam do 10 minuta kompanije "Kvibi" (Quibi), nastale kao plod saradnje milijardera iz Holivuda i Silicijumske doline, i veruje se da bi ona mogla da znatno promeni sadašnji način gledanja videa, serija i filmova i sličnih sadržaja.
Šta je, zapravo, kvibi (quibi)? Reč je skovana od engleskog „quick“ (brzo) i „bites“ (zalogaji). To su, zapravo, snimci slični onima koje gledamo na drugim plaformama sa video sadržajima, samo sa visokom rezolucijom, ili filmovi i serije podeljeni i servirani u „porcijama“ dužine od sedam do 10 minuta. Nova platforma od jedne reči u nazivu je, kako objašnjavaju stručnjaci za nove medije, kombinacija holivudskog prestiža i prakse širenja kratkih (niskobudžetnih) snimaka na popularnim društvenim mrežama. A ovaj put iza toga stoji ozbiljno veliki novac i ambiciozna zamisao.
Lansiranje kvibija ove nedelje povuklo je sa sobom ključno pitanje: da li je u pitanju greška teška do sada već 1,75 milijardi dolara ili ova platforma zaista može zauvek da promeni suštinu striminga? U firmi, koju je osnovao čuveni holivudski producent Džefri Kacenberg a razradila je nekadašnja generalna direktorka kompanije “Hjulit Pakard” Megan Vitman, veruju da može i da su na dobrom putu ka tome.
Tržište je već prilično zasićeno sličnim servisima, a oni se i dalje razvijaju, poput „Netfliksa“, „Hulua“, „Amazon prajma“ ili HBO-a, kao i “pridošlica” u to društvo („Dizni +“,“Epl TV+“, „CBS ol-akses“…), u “Kvibiju” vide šansu u „nepokrivenom delu terena“, u činjenici da mnogi, pogotovu mladi, koriste mobilne telefone umesto velikih ekrana za upijanje novih sadržaja, pa su tome prilagodili i zapise, podeljene u sedam do deset „brzih zalogaja“.
To bi, zapravo, značilo, kako ocenjuju novinari britanskog “Gardijana”, da se „Kvibi“ manje takmiči sa platformama koje nude strimovanje dugih videa (poput „Netfliksa“ i sličnih), a više sa mrežama poput „Fejsbuka“, „Jutjuba“ i „Tik-toka“, „tim frenetičnim, unosnim firmama koje zarađuju tako što vam skreću pažnju zabavnim sadržajima plasiranim u trenucima koji su ranije bili rezervisani za predah u glavi”.
Deluje pomalo čudno to što su ovu novu uslugu, kojoj je namera da unese potres na platforme za zabavu, a još cilja na mlađu publiku, “rođenu s telefonom u rukama”, pokrenuli upravo moćnici iz Holivuda i Silikonske doline. Iza svega stoje dvoje multimilijardera sa jakim vezama, sposobni da plate za svaku vrstu prestiža i angažuju sva popularna imena i talente, pa i da prodaju svoj eksperiment, koji već privlači pažnju, nudeći ga kao revolucionaran i bez mane.
Jedan je Džefri Kacenberd (69), nekada prvi čovek Diznijevih studija (od 1984. do 1994.), potom i jedan od osnivača i direktor „Drimvorksovih“ studija za animaciju, a druga je Megan Vitman (63), čelnica I-beja, iz vremena kada se ova platforma pretvarala u onlajn tržnicu tešku milijarde dolara, a potom je, do pre tri godine, vodila i kompaniju „Hjulit Pakard“. Odmah na početku, 2018. godine, “Kvibi” je sklopio ugovore sa 11 investitora i najvećim holivudskim studijima, uključujuči i kompanije Volt Dizni, NBC juniverzal, Soni pikčers, Vormer medija, Liberti global, CBS i „Alibaba“. Kao partnere u reklamiranju nove platforme angažovali su i gigante poput Gugla, Volmarta, Pepsija ili firme Prokter end Gembl.
Reklame za novu platformu od jedne reči verovatno ste već mogli da primetite na društvenim mrežama, a iza njih se krije ozbiljna kampanja pojačana sa 1,75 milijardi dolara.
Kampanja je okupila i brojne zvezde bez kojih je teško zamisliti filmove i serije u 2020. godini: Džo Džonas, Idris Elba, Sofi Tarner, Krisi Tajgen, Lebron Džejms, Dženifer Lopez, Riz Viterspun, Lijam Hemsvort, Kristof Volc, Nikol Riči, Demi Lovato, Vil Smit, Lora Dern, Kevin Hart, Tajra Benks, Zak Efron, Bil Marej, Lorens Fišburn…
A sadržaje su namenski za ovu plaformu producirala ili režirala velika imena poput Stivena Spilberga, Giljerma del Toroa, Ridlija Skota, Antoana Fukue, Ketrin Hardvik ili Sema Reimija.
Pored toga, osnivači „Kvibija“ osmislili su i novu tehnologiju snimanja (turnstajl) koja, u suštini, omogućava da gledalac sa lakoćom sam menja kadrove po svom nahođenju i prelazi, na primer sa potreta do pejzaža i nazad.
I dok su ostali giganti strimovanja preuzimali ili naručivali sadržaje za svoje filmoteke koji nude u bilo koje vreme, u “Kvibiju” nameravaju da tržište preplave snimcima i emisijama u sopstvenoj produkciji. Ova platforma počinje rad sa po prve tri epizode svakog od 50 naslova i do kraja prikazaće po 25 epizoda ili, kako to navode u saopštenju za medije, sa po “tri sata svežeg, originalnog, premijum sadržaja” svakog dana vikenda. Kako je rečeno, plan je da se u prvoj godini prikaže 175 originalnih serija, što znači ukupno 8.500 kvibija originalnog sadržaja.
Tri vrste sadržaja
„Kvibi“ je svoju produkciju podelio u tri kategorije. Prva su „Filmovi po poglavljima”, gde će se celovečernja ostvarenja ili cele sezone serija prikazivati u odlomcima od sedam do 10 minuta. Druga, „Dokumentarci i dela bez scenarija“, kategorija je koja možda i najviše obećava, pošto će se bazirati na poznatim ličnostima (recimo, rijaliti Krisi Tajgen, poznate po ulozi sudije Džudi iz popularne TV serije), ali i na snimcima nalik „kućnim videima“ kakve sada možemo da vidimo na „Jutjubu“, ali u visokoj rezoluciji i sa profesionalnom ekipom iza kamera.
Treća kategorija je “Dnevna doza”, sa vestima od pet do šest minuta koje pripremaju novinari poznatih medijskih kuća kao što su BBC, NBC, Telemundo ili ESPN (a tu su i “Roten tomatos”, vremenska prognoza ili “Fandangovi trejleri”) .
„Kvibi“ je dozvolio i besplatno promotivno korišćenje u trajanju od tri meseca, što je triput duže nego na „Nefliksu“ ili „Amazon prajmu“, a znatno više od sedmodnevne „probe“ kakvu nude „Epl“ i „Dizni“. Mesečna pretplata će koštati 4,99 dolara sa reklamama ili dvaput više bez njih. Sadržaj, pored serije „Krisina sudnica“, nudi i „rekreiranje“ emisije „Punk’d“ sa MTV-ja, ali uz repera Čensa, do emisija o tome kako je Sofi Tarner izbegla pad avionom ili dokumentarca o Lebronu Džejmsu na debati u školi. (Lista se ovim, naravno, ne završava).
– Želimo da za pet godina dostignemo taj stepen da se, ako uspemo, govori o eri filmova, eri televizije i eri kvibija. Ono što je „Gugl“ među pretraživačima, „Kvibi“ će biti za kratke video zapise – rekao je Kacenberg na festivalu SBSW u Ostinu pre pola godine.
Preteče
Postoje u neku ruku i preteče. Holivud je stao iza nekih kratkih snimaka koje su pravili kreatori videa na Jutjubu. Pisac Nik Hornbi autor je sitkoma sa epizodama od jedva 10 minuta na TV Sandensu, a tu su i epizode sage „Igra prestola“ koje traju nešto više od 10 minuta.
Isa Re je sa svojim tek po nekoliko minuta dugim internet – epizodama „Dogodovštine čudne crne devojke“ dobila i novac od HBO-a. „Netfliks“ je, recimo, 2019. godine debitovao sa nekoliko serija čije epizode traju po 15 minuta („Special“ i „Bonding“), kao i kultnom komedijom „Bolje da sad odete“. U martu je premijerno prikazana i serija „Tri zauzete Debre“.
Ali tek je „Kvibi“ zagazio u mutne, neizvesne vode pune virova. Ispostavilo se da ipak neće plivati nasuprot (jake) struje već uspešnih platformi za strimovanje, koliko protiv bujice videa na Tik-toku i „Jutjubu“. Cilj im je upravo ono “nepokriveno” vreme koje biste inače “dangubili” surfujući po internetu dok čekate prijatelja u baru gde ste stigli 10 minuta ranije, piše “Gardijan”, ili čekajući kafu “za poneti” ili dok se vozite javnim prevozom do škole ili na posao.
Međutim, lansiranje platforme u ovo vreme nosi i rizike sa kojima njeni kreatori nisu mogli da računaju. Pokazuje se da je zbog pandemije koronavirusa sve stalo, a skidanje sadržaja sa interneta opalo je za sedam odsto od sredine marta.
– Iskreno, ne znamo šta da očekujemo. Ljudi i dalje imaju svoje usputne trenutke u kojima žele da se zabave, bilo da se opuštaju kod kuže nakon učenja ili sastanaka konferencijskom vezom – kazala je Megan Vitman za portal “Market voč”.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
