„Zapadni svet“ – serija koju više ne gledamo na isti način

Kultura 24. mar. 202007:37 > 10:25
Podeli:
Evan Rejčel Vud kao Dolores, Foto: Promo/HBO

Za mene je najvažnija tema ove serije šta nas čini ljudima. Da bismo došli do odgovora moramo da se zagledamo dobro u sebe. A ovo su vremena kada baš moramo da se zagledamo, kaže jedan od producenata serije "Zapadni svet" čija se premijera treće sezone podudarila sa jačanjem epidemije korone u Evropi i SAD.

Serija „Zapadni svet“ (2016) delimično je zasnovana na istoimenom naučno-fantastičom filmu Majkla Krajtona iz 1973. Tokom prve dve sezone radnja se odvija u ultra realističnom zabavnom parku gde ljudi mogu da ižive svoje najekstremnije fantazije sa čovekolikim robotima, uključujući ubsitva i silovanje. U drugoj sezoni, ti androidi, koji ovde nisu samo mašine, odlučuju da im je dosta ovakvog iživljavanja nad njima i dignu pobunu, ovu igraonicu za odrasle i pobegnu u realni svet (godina je 2058).

Kreatori serije, Lisa Džoj i Džonatan Nolan, mlađi brat poznatijeg Kristofera, u toj pobuni robota videli su parabolu o ljudskoj pohlepi, okrutnosti i oholosti. No, treća sezona daće im (ljudima) šansu da se iskupe.
Premijerno emitovan 15. marta (simultano u SAD i Srbiji, preko HBO), treći ciklus „Zapadnog sveta“ nastavlja tamo gde je završen drugi: robot Dolores (Evan Rejčel Vud) je, zajedno sa Bernardom (Džefri Rajt) pobegla iz zabavnog parka i nastanila se u Los Anđeles. Tamo stupa u vezu sa Kejlebom (Aron Pol) i pokušava da shvati kako se veštačka stvorenja poput nje i drugi ljudi nižih klasa tretiraju u pravom svetu. Sa druge strane, njena koleginica Mejv (Tendi Njutn) je ostala u parku, u delu sa tematikom fašističke Italije u Drugom svetskom ratu odakle pokušava da se iskobelja.

UPOZORENJE: U nastavku otkrivamo detalje druge epizode koja je od juče dostupna na HBO.

Tendi Njutn kao Mejv, Foto: Promo/HBO

Dok se ceo svet oko nje raspada, beskompromisna i žilava Mejv viđena je kao mogući spasitelj, da ispravi krive drine i zauzda Dolores koja se namerila da uništi ljudsku rasu. Do kraja druge epizode, Mejv će slomiti virtuelnu mašinu u kojoj je bila zarobljena a svi putevi vodiće je do tajanstvenog Seraka (Vensan Kasel) koji ima velike planove, ne samo za Mejv, već i za Dolores i ostatak sveta.

Ričard Luis, reditelj i izvršni producent serije, slaže se da sada, usred globalne krize izazvane koronavirusom, teme „Zapadnog sveta“ odjekuju snažnije u smislu pogleda na čovečanstvo.
– Za mene je pitanje svih pitanja vezano za ovu seriju bilo: šta nas čini ljudima. Ako postavimo ljude i robote jedne pored drugih, da bismo odgovorili na to pitanje moramo da se zagledamo u sebe. A ovo jesu vremena kada moramo dobro da se zagledamo. Čak i da se nije desila situacija sa koronavirusom, na kraju bismo svejedno morali da prođemo isto traganje za sobom ka kojem smo se svakako zaputili. Šta znači biti human? To je veliko egzistencijalno pitanje, naročito sa ovom globalnom pandemijom. Mislim da sada gledamo na ljude drugačije. Danas smo, više nego ikad, svi jedno i svi isti – kazao je Luis za „Dedlajn“ (Deadline).

Aron Pol kao Kejleb, Foto: Promo/HBO

Serak, lik koga igra Vensan Kasel, na kraju druge epizode treće sezone naziva čovečanstvo „mizernom bandom bitangi“ i radi na stvaranju superkompjutera koji može da predvidi svačije ponašanje, ali oseća pretnju od robota, naročito od Dolores.
– Sa Serakom ništa nije crno-belo, mnogo je tu sivih regija. On želi da spase čovečanstvo, uprkos svim njegovim manama. Da li će i kako to postići videćete u sledećih nekoliko epizoda. On zastupa neke vrlo duboke egzistencijalne filozofske stavove o tome šta znači biti čovek i njima ćemo se baviti u ovoj trećoj sezoni – otkriva Ričard Luis.

Svet je trenutno u prilično haotičnomstanju ali, iskreno, ova serija nema ništa pozitivno da kaže o tome, izjavila je Lisa Džoj pred premijeru treće sezone za „Njujork tajms“ (New York Times).
Svet u kojem zatičemo Doloresa i Bernarda na početku je savršen, čist i miran spolja, svako ima svoje mesto i svoju svrhu.
– Naizgled deluje da sve perfektno funkcioniše, ali ako zagrebete po površini, videćete trulež, videćete da su stvari pokvarene. A činjenica da su ti kvarovi negde duboko, otežava stvari jer ne vidite odmah ko povlači konce, ko upravlja vašim životom i vašom sudbinom – objašnjava Džoj.

Istu vrstu pritiska ona oseća i danas u svetu, a svi problemi sa kojima žive ljudi u Los Anđelesu te zamišljene 2058. njoj su takođe bliski.
– Algoritmovi su ti koji određuju našu sudbinu jer, na osnovu podataka koje dobijaju o nama na internetu, prave i predviđanja i sugestije umesto nas, pa je pitanje šta je na kraju naš izbor a šta je nametnut izbor za koji samo mislimo da smo ga samostalno doneli.
Takođe, vidimo problem otuđenosti pod pritiskom tehnologije i vidimo potrebu za kontaktom sa živim bićem, od krvi i mesa, umesto neke savršeno isfiltrirane slike. Vidimo svu ružnoću današnjeg sveta, potencijal za razaranje, za mračni scenario. Ali, ja pokušavam da pronađem i nešto dobro u svemu tome. Da tehnologiju koristim kao sredstvo a ne gospodara. Džonatan i ja imamo decu i ne mogu da se pomirim sa idejom o svetu koji je nepopravljivo pokvaren ili o ljudskoj prirodi koja je toliko oštećena da više nema šanse u iskupljenje. Ne gubim nadu u nas – poručila je Džoj.