2
Nagrade za najbolji srpski film i najbolju manjinsku srpsku koprodukciju Asocijacije filmskih festivala Srbije u saradnji sa FCS uručene su večeras na 29. Festivalu evropskog filma Palić.
Najboljim srpskim filmom proglašen je „Strahinja Banović“ Stefana Arsenijevića, a u obrazloženju žirija koje je pred publikom na Letnjoj pozornici pročitala novinarka Tatjana Nježić stajalo je da je posredi ostvarenje koje „hvale vrednim filmskim jezikom o najtežem govori na suptilan, rafiniran a tako snažan način“.
Arsenijevićev film je „slojevito prepleo ovdašnju tradiciju i mit sa više nego akutnim, gorućim pitanjem savremenog sveta, kao što su migranti i s druge slikovitu i rečitu lepezu od pošasti koje kao legitimne takozvane vrednosti haraju ovim prostorima, do gorkog ukusa koji ostavlja učinak normi i nazovi pravde razvijenog sveta u koji su sve oči uprte“.
Posle dugo vremena, kako je podsetila Nježićeva, bio je to srpski film u festivalu A kategorije u Karlovim Varima gde je i trijumfovao, a potom nastavio da niže uspehe na drugim manifestacijama.
Nagradu za najbolju manjinsku srpsku koprodukciju dobio je film prošle godine prikazan na Paliću – „Plavi cvijet“ Zrinka Ogreste, uz obrazloženje žirija da kroz priču o savremenoj ženi i njenoj ćerki u tinejdžerskim godinama i majci koju sustižu zdravstveni problemi, te bivšem suprugu i zabranjenom partneru snažnom i nepretencioznom filmskom poetikom preispituje mogućnost filmske komunikacije ne samo među ljudima, već i čoveka sa samim sobom, upućujući na zloslutne posledice. A na sve to „daje upečatljivu sliku savremenog društva danas i ovde čija je jedna od težišnih tačaka beznađe svih generacija kao posledica neoliberalnog konteksta u kome je imetak sve, a čovek ništa“.
Nagrađeni hrvatski reditelj, primajući priznanje na Letnjoj pozornici, Zrinko Ogresta, našalio se na opasku da je veliki reditelj:
– Da, relativno veliki – 193 visok. A prošle godine kada je film ovde prikazan bio je ogroman pljusak na Paliću, pa je projekcija prebačena u bioskop… Osobita povlastica kojom se ne može pohvaliti nijedan hrvatski režiser jeste da je „Plavi cvijet“ moj osmi igrani film, a svih osam su prikazivani po festivalima u Srbiji. Paralelno sa Palićem, dobio sam poziv za festivale u Italiji i Egiptu, ali ja sam ovde. Voleo bih da se opet sa nekim sledećim filmom pojavim ovde. Ali, kako stoje stvari sa hrvatskom kinematografijom, situacijom koja nije finansijski sjajna, i da se pride pojavljuju mlade snage, još toplo gajim nadu da oni koji odlučuju o filmu u Hrvatskoj neće zaboraviti one koji su zadužili tu kinematografiju – poručio je Ogresta.
Novinarka Zorica Dimitrijević pre nego što je uručila nagradu autoru „Strahinje Banovića“ podsetila je kako je Stefan Arsenijević na Palić došao kao vrlo mlad, i da se vrlo brzo stvorila posebna veza između reditelja i Festivala evropskog filma:
– Ne znam da li si tada, pre dvadesetak godina, sanjao da ćeš ovde primati nagradu, ali evo dokaza da se neki snovi ostvaruju – kazala je Dimitrijevićeva.
Laureat nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije za najbolji srpski film, Stefan Arsenijević istakao je koliko mu znači ovo, još jedno u nizu priznanja:
– Ovo je i neko zatvaranje kruga. Kada smo počeli da pišemo scenario za film, jedan od prvih razgovora koje smo obavili sa migrantima dešavao se nedaleko odavde, u Staroj ciglani. Ti susreti, razgovori sa pravim ljudima su nas zauvek promenili i pokazali koji put treba da sledimo kada je ovaj film u pitanju. Krug je zatvoren. Hvala puno!
Nakon dodele nagrada na „meniju“ Letnje pozornice našli su se filmovi „Devojački san“ i „Magnetna rezonanca“.
Bonus video: Druženje s glumcima „Strahinje Banovića“