Zaverenici i paćenici u knjizi koja zavodi svojim košmarnim šarmom: Kritika "Tajnog romana Gorana Grolovića"

Dejan Atanacković, „Tajni roman Gorana Grolovića“, Besna kobila, 2025.

Navedene reči pripadaju Lidiji, supruzi Gorana Grolovića, književnog prevodioca sa četrnaestog sprata jednog zdanja koje je glavni junak novog romana Dejana Atanackovića. Ovaj „pisac obimnog proznog dela kojem već godinama ne nazire kraj“ saopštava komšinici Andrei sa dvanaestog sprata da ga danima zove glas koji tvrdi da pripada njegovoj supruzi Lidiji, netragom nestaloj pre sedam godina kada se, jedne olujne noći, popela na krovnu terasu.

Nikada nije pronađena, ni na zemlji ni na nebu. Iza Lidije ostala su samo protivrečna svedočenja njenog nestanka: jedan je svedok tvrdio da je gledao kako žensko telo pada uvis. Bilo je potrebno pet godina da Lidija bude proglašena mrtvom. Istraga nije rekla da li se radi o ubistvu ili samoubistvu, samo da je u tom činu učestvovalo više nepoznatih lica. Po teorijama inženjera Todora Bauka, koje su se bavile horizontalnim i vertikalnim putanjama leta, telo je olujni vetar odneo do Dunava - a možda je odletelo u nebo. Čitaocu ostaje da u daljem toku romana pomno prati Lidijin glas i svet koji se pomalja iz njenih monologa i rekonstrukcije svih paralelnih života njenog supruga.

Novi roman Dejana Atanackovića najlakše bi bilo opisati kao zdanje iz mašte koje lebdi nad čvrstim i postojanim temeljima - pred čitaocem je fantastična i mistična konstrukcija koja ne podleže urušavanju, ali nema opasnosti ni da će se vinuti u nebo pa nestati bez traga. U toj višespratnici na gradskoj periferiji, junaci i junakinje (od kojih je jedan Golootočanin) žive kao čudaci i depresivci, dobronamerni ljubopitljivci i mračni mizantropi nejasne prošlosti, ali se mnogima od njih mrtvi prijatelji, rođaci i potomci redovno javljaju telefonom, otvarajući pukotine kroz koje nadrealno slobodno ulazi u stvarnost, ličnu i političku. Apsurd dobija svoj čudni red, a red svoju ustaljenu dozu apsurda: ta neobična ravnoteža pokreće ceo romaneskni mehanizam u kom ima horora i satire, misterije i patetike, opsenarstva i romantičnog zadužbinarstva.

Pažljivo sazidano zdanje priče o zgradi na broju 37 čini klupko životopisa u čijem je središtu patnik i zaverenik Goran Grolović. Opsednut i zarobljen ispovestima koje dopiru do njega, Grolović postaje i zatočenik i domoupravitelj tog dvorca isprepletanih sudbina, posvećen malom carstvu koje nastanjuju arhetipske figure, budući svedoci propadanja jedne države koja nikada nije razabrala pouzdanu priču u horu glasova prošlosti. Stanari Grolovićevog sveta nisu monstrumi, ali jesu uljezi; nisu nečasni, ali im savest nikako nije mirna.

Atanacković istražuje slučajnost, sudbinu i magiju pripovedanja, pokazujući kako se životi i priče o njima preoblikuju kroz simbole i slike, ukazanja i nagoveštaje. Njegov roman otvara prostor u kojem je predoziranost istorijom postala centralno životno iskustvo, a običan život - gotovo nemoguć. "Tajni roman Gorana Grolovića" zavodi svojim košmarnim šarmom i izaziva osećaj da smo dospeli u sivu zonu književnosti koja nas opominje i opseda, plaši i privlači. Ko čita ovaj roman, brzo postaje radosni talac mračnog i nostalgičnog sveta.